Srpski književni glasnik

152 Српски Књижевни Гласник.

Обласне самоуправе, очекивало се, изазивајући борбу око чисто економских и културних интереса, учиниће да се племенске и конфесионалне разлике 'оставе у други ред. Истина, већ од почетка постављало се питање да ли ће самоуправне области како их је Видовдански устав схватио, бити довољне за тај задатак, -али у сваком случају основа од које је Устав пошао, могла је, доследно изведена, представљати. један озбиљан покушај. Међутим, већ сам Устав довео је у питање остварење своје основне идеје. Забрањујући да број обласног становништва премаши 500.000, Устав је, тесногрудо, унапред спречио оснивање органских заједница, баш у крајевима где је што шири оквир самоуправном животу био најпотребнији. Даља ограничења слободе поделе на области садржавала су прелазна наређења Устава: у погледу Босне и Херцеговине (у сваком случају); у погледу Хрватске и Црне Горе (ако се

подела буде вршила уредбом). Од Устава, неповерење према ·

обласној самоуправи коју је Видовдански устав имао осигурати, расло је. Подела земље спремана је без потребних стручних проучавања; предлог који је Влада била поднела парламенту остао је у Народној Скупштини и Законодавном Одбору на месту, посред партијских ценкања и заинтересованих прохтева „великих бирача“ из владиних странака.

Ово су примедбе које већ на први поглед Уредба о подели земље на области намеће. — Према Уредби има 33 области, док их је, у предлогу закона који је Влада поднела парламенту, било свега 26. При толиком броју области, јасно је, нису се могле створити јединице способне за иоле интенсивнији самоуправни развитак. Од 33 области, становништво свега 7 области премаша пола милиона. Половина области нема ни три стотине хиљада, 6 области ни две стотине хиљада становника. Тешко је замислити културну и економску атракцију коју могу представљати обласни центри као што су, на пример, Штип, Крушевац, Ћуприја. — Појам географске, привредне и социалне целине, растегљив .је, али и при најповољнијем тумачењу једва да би се која од ових области могла подвести под њега. Има неколико области које су у томе погледу нарочито куриозне. Београдска област, на пример. Она везује,

обилазећи Земун, који остаје у Сремској области, Умку са Сен--

том и прелази две велике реке: Дунав и Тису, без и једног моста преко њих. Подунавска област спаја, преко Смедерева, као обласног седишта, Лазаревац са Белом Црквом и Вршцем. Банија са котарима: Вргин Мост, Глина, Двор, Костајница, Петриња, и ако лежи у непосредној околини Загреба, везана је за Приморје, односно Приморје за њу. Обласно седиште за Барању не налази се у Осјеку него у Новом Саду. Дубровачка област није ништа друго до један друм крај мора, дуг скоро 200 километара. — Позивање Владе на ограничења у прелазним наређењима Устава, не убеђује: значи само толико