Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 151

златних државних резерви по банкама. Ми саставимо конференцију од триестак народа, они предлажу конференцију свих народа и народића на свету; ми Друштво Народа, они Друштво целога Света; ми домаћу демагогију, они интер-

националну...“ ИНОСТРАНИ.

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — УРЕДБА О ПОДЕЛИ ЗЕМЉЕ НА ОБЛАСТИ.

Последњега дана последњег од три рока које је Устав прописао, 28 априла, извршена је подела на области, и то уредбом коју је, не добиши Краљеву санкцију, потписала сама Влада вршећи краљевску власт. 28 априла, обнародовани су, заједно са уредбом о подели на области, и закон о општој управи и закон о обласној и среској самоуправи. — На тај начин изведени су, бар формално гледано, правни основи унутрашњег уређења земље.

У колико ти основи одговарају идеји од које је Видовдански устав пошао г

У погледу унутрашњег уређења земље, Видовдански устав није дао један до краја израђен систем; он се задржао на формулисању начелних одредаба, чије је остварење оставио обичном законодавству. По тим одредбама, све локалне јединице осим округа имају бити не само подручја управне власти, већ у исто време и самоуправна тела. Највећа од њих, области, издвојена су. Њихова надлежност опредељена је у самом Уставу, начелно, једним у општим потезима оцртаним програмом задатака. У те задакте не долазе фукције власти, већ искључиво привредни, социални и културни послови, које области могу, али не морају вршити. Саме области Устав није одредио, чак ни посредно, назначивши обласне центре; али је навео руководно начело по коме се области имају образовати: то су „природне, социалне и економске прилике“. Начело меродавно за поделу земље на области изражено је још јасније у Побудама којима је Влада пропратила, упутивши га 27 октобра прошле године парламенту, предлог закона о подели земље на области: „груписати око центара најјаче економске и културне атракције, све оне крајеве које захвата економски и културни радиус дотичног центра.“

Самоуправа снажних области, наслоњена на органски груписане локалне силе, имала је код нас, поред задатака самоуправе у опште, — ујемчење рационалне и демократске управе, — решити и један проблем који је био условљен склопом наше нове државе. Она је требала омогућити компромис између група организованих у затеченим покрајинама и групе која је у првом реду узела у своје руке нову државну организацију.