Srpski književni glasnik

Смрт Флоријана Крањчеца. 13

— Но, но, немој плакати! Немам ја никаке бомбе! Дошао сам само да видим је ли добро вршиш своју дужност! Али ви, драга полиција, немате никаког талента! Могао сам све већ бацити у зрак! Хехе! Сакрио сам се у бискупску каруцу! Баш мекана и фина кочија! Добро се у њој спава.

— Марш одавде!

— Не вичи, јеси ли полудео Псето ти једно! Да барем кога чуваш! Али горе ти седе сами тати и убојице и лопови и хуље. Бан је хуља над хуљама! А његов први доглавник, „илустрисимус“ Перковић, убио је седамнаест људи на последњим изборима! Њега чуваш, крвавог лопова! Председник банске табле има сифилис — син му је шепав, иде са мном у разред! Познам ја ту банду: милионе краду та господа, а ти их чуваш.

Тако било откуда стане син пред оца као сена у деликатним ситуацијама и стане да му пљује по светињама, а стари не може ништа! Нити викати не може, нити посећи га не може, ни уапсити; него ето, сада ће га још отпрагити до: кордона, да га пропусте ван, пак се сав растрован и жалостан повратити, плах и дотучен, у страху да ли их је ко могуће чуо како су се разговарали. Који је то враг у његовом детету Што он хоће од њега, да га овако паклено мучиг

Или виче гдегод стари на улици на каког богаља нека се носи, што баш мора овде под богаташком палачом да пружа руке за пролазницима, када ето, опет је ту његов син, те се ставља на страну богаља и псује по полицији.

— А немојте ви ништа да слушате полицију! Узмите ви ваше штаке, пак ударите овога стражара по глави! Доћи ћете у решт, бити ће вам боље него на улици!

Није то Рудолф чинио ни из каквих нарочитих разлога, него тако: увек би се такав сусрет збио сам од себе. Иде улицом, застане оца где опет уредује у службеној функцији, и то му се очево уредовање са његовог „надчовечанског и хипериндивидуалистичног становишта“ причиња тако неизрециво бедним, да он не може да се савлада, и увек тако реч по реч отац и син се посвађају и почупају јавно на цести као два петла. Последњи пут су се неописиво сукобили ради једног малог несретног пса, а било је то у једну облачну и маглену недељу пред подне некако пред Свесвете.

Код нас у граду диже се од времена на време голема хајка на псе, и ма да смо ми земља псетарница и да су наше