Srpski književni glasnik

14 Српски Књижевни Гласник.

провинциалне ноћи пуне пасјег лавежа, и нема тако рећи ни једне куће без пса на ланцу, то псето без марке ипак не сме да преступи праг нашег главног и престолног краљевског града, јер одмах пада под удар закона. Расписују се тако огласи против бесноће, и доиста од времена на време код нас у граду дижу се сви на ноге у некој бесомучној психози и гањају и туку и лове псе без марке, и у тако време леже сами крвави пси по улицама. Чисти се град од бесноће. Било је то дакле у тако једно време пасје психозе у недељу пред подне, када је Рудолф ишао низ ону једну досадну блатну и сиву улицу доњега града која носи име славног неког дубровачког трубадура. Писали су онда у гимназији задаће о том дубровачком . поету и Рудолф је размишљао о њему, како је то чудно да се та блатна дуга улица зове баш његовим именом. Што би онај госпар са напрашеном власуљом, да се прошеће том својом властитом улицом и да види ове прсате дебеле Загорке по окнима како степљу крпе прашнате на главе пролазника, док се чују од некуда скале на гласовируг Како је све то чудно израсло! Када ето, тргла је Рудолфа вика. Иза угла трчали су неки шоштарски научници, дечурлија, факини, девојчице, бабе, некаки шегрти са расјбретима (ваљда из шегртске школе), а пред гомилом лаје малено црно-бело пегаво псетанце и трчи као лудо, а Рудолфова симпатија била је од увек на страни тих несретних гањаних паса, доброћудних кудрова и шароња и бундаша, што од некуд из далеких провинциалних равнина заблуде у тај наш град, да изгубљени ту и несретни коначно настрадају под ударом гомила. У кратко, догађаји су се развили тако да се гомила погнала за псом низ улицу дубровачкога песника, и да се тамо нашао у дну перспективе господин надстражар Крањчец, који је повукао голу сабљу и дохватио пса посред главе и дотукао га насред улице. У томе догађају није коначно било ништа неприродно; али како је Рудолф био сав протрнуо од паничнога страха хоће ли несретном псу успети да се спасе, и како се тамо на дну перспективе појавила црна мистериозна појава стражара, у ономе како је тај стражар повукао сабљу и — ох — сравнио пса са земљом једним јединим ударцем, у ономе је било толико грозног фаталног крвничког ужаса, да се је Рудолф. прихватио за главу и завикао очајно из свега гласа: — Што му је био крив2 Што му је био кривг