Srpski književni glasnik

36 Српски Књижевни Гласник.

на њој по једна несрећна млада жена, проглашена вештицом, или по један млад свештеник проглашен јеретиком, зидали су они који су се згрозили живота и људи, дубоко у планинама, храмове и домове патњи, посту и смрти, носећи на ожуљеним плећима балване и стабла, у зноју лица свога. Тад се појавише незнано од куда, из ноћи, из даљине, неки чудни старци, који су вечером тако благо свирали у фрулу и учили људе виноградарству, игри по житу, и смеху, а на дну зеница носили неку чудну, шумску, боговску моћ; али су и они сагли главу под воду крштења, и помагали, са осмехом, зидање тих храмова, подупирући те голе зидине одрицања и поста неким дивним, мраморним, љубичицом овенчаним стубовима. Ко зна, можда је један од тих бегунаца из земље игре, смеха, и јурења по шумама и виноградима, стигао и у наше крајеве и живео тамо негде, над Карловцима, у Срему, откуда се по земљама нашим, у песме кукања и јадиковања, раширише песме радовања и бербе.

Одете ли у свој храм, где је Живковић клечао пред олтаром, видећете да су и његови сводови подупрти тим јонским и и коринским стубовима.

Нека вас они сећају на Живковића.

Нека ова прослава не прође, као уобичајене спомен-академије: отворите врата својих чула и душа, да кроз њих уђе промена у ваш дух, жеђ за слободом и вечна жеђ љубавна.

И ако сте, недавно, погнули главе пред испосником, царским сином који је своју засуо пепелом, примите сад гласника руменог живота, који вас чека. И ако сте, недавно, клицали светом Сави, који Вас учи посту, молитви, патњи и смрти, реците данас, ведро, песнику веселости и радовања, Живковићу: слава!

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ.