Srpski književni glasnik

52 Српски Књижевни Гласник.

гичног гоњења непријатеља, наше трупе су 2 децембра у 10 часова победоносно ушле у Београд.

Из овога краткога излагања види се колико је пуковник Г. Милосављевић нетачан и једностран у својим закључцима, и колико је неоснована његова тежња да све важне и пресудне моменте у Колубарској битци сведе на операције прве армије.

ГОЊЕЊЕ И ИЗБИЈАЊЕ 1 АРМИЈЕ НА ОБАЛЕ ДРИНЕ И САВЕ.

Ни овај део нема ничега значајног у односу на питање које се расправља.

Ја ћу се с тога зауставити само на појединим местима.

На стр. 85, претпоследњи став, пуковник Г. Милосављевић наводи један телефонски разговор између мене и Мишића, у коме сам га ја био обавестио да је непријатељ заузео Космај, и да је ситуација озбиљна, на шта ми је Мишић смејући се одговорио да то не може бити, и да заузимање Космаја представља „само трзање болесника, · који је у агонији и на самртничкој постељи“.

Дакле, пад Космаја непријатељу у руке и огорчени непријатељски напади на БВаровницу нису значили за војводу Мишића озбиљну ситуацију Међутим, да Космај није, на срећу, убрзо повраћен, него да је непријатељ успео да се на њему учврсти и ојача, онда би убрзо одзвонило и Варовници (пошто су Варовница и Космај у узајамној тактичкој вези и међусобном утицају); с овим би пао у руке непријатељу и Младеновац, и био отворен пут ка' Тополи и Аранђеловцу и даље за Крагујевац. Тиме би били компромитовани и сви наши дотадањи успеси. Како се онда могло тврдити да је све то било „само трзање болесника, који је у агонији и на самртничкој постељи“ 2

С друге стране, тврдим да никада ни војвода Путник ни ја нисмо били утучени, како то нетачно представља војвода Мишић. Ово може да посведочи, не само оперативно одељење Врховне Команде, но и цела Врховна Команда, па чак држим да је ово познато и Врховном Команданту.

Пуковник „Г. Милосављевић врло често истиче моралну храброст и присебност војводе Мишића, а утученост Врховне Команде. То ме приморава да кажем да је војвода Мишић за време целога нашега повлачења 1915 год. био стално нервозан и депримиран. Та депресија, која га је држала све до Скадра,