Srpski književni glasnik

Италија и Ми. 603

ћање, здрави и свежи народни дух и лепоту израза и стила народнога језика. Одатле је он дигао устанке баш противу вароши, турске управе и ориенталног карактера у њима, освојио их и у њима се у масама настанио. Ту у варошима српски сељаци су постали она здрава младица нашега народнога стабла на коју се кроз отворена врата према Европи накаламљавало ново и корисно. Ту су накаламци даље бујали и постајали наши. Ту у варошима су се срели опанак и ципела, гуњ и капут, фес и шешир, бистри дух и школа, гусле и клавир, народна песма и писана историја, „геџа“ и ћифта, наш земаљски производ и европски трговац, Србија и Европа. Ту је свежи и живи дух нашега народа примао накаламке, бојио их својом народном бојом и давао им свој народни карактер. Одатле, из вароши, он их је разносио све даље и све дубље у масу народну. Овај сусрет наших поварошањених сељака са вишом културом, њезино србизирање и њезина даља улога, један је велики догађај и интересантан проблем наше нове историје. Он се не може обухватити у мало речи. Он је пун напора, промена, борбе, кризе, па чак и комике. Ја ћу бити врло срећан ако сам успео само да укажем на њега.

ТИХ. Р. ЂОРЂЕВИЋ.

ИТАЛИЈА И МИ.

Најважнији проблем наше државе, после хрватског питања, јесте вођење наше политике према Италији, које може у највећој мери да користи или да штети свима нашим интересима, не само спољним него и унутарњим. Предстојећи, и ако многострани, споразум са суседном нам великом силом представљаће, у најбољем случају, само један палиативни тодиз ујуепа! и, судећи по досадањем подужем искуству, оба народа трпеће, на жалост, и даље штете због одсуства сваке акције на међусобном бар упознавању, ако ли не и зближавању. Маса предрасуда, нетачних обавештења и ограничених појмова шири се без престанка код Италијана и код нас, што подржава, готово и погоршава сваког момента, да се најблаже изразимо „ненормално“ стање између обе државе. Оне би, међутим, могле и требале, у обостраном животном инте-