Srpski književni glasnik

604 Српски Књижевни Гласник. ресу, да сарађују међусобно, јер су у ствари упућене логично. једна на другу. Кад се већ акција званичних фактора обеју земаља показала као ноторно немоћна, или неспособна, или покаткад и невољна да ефикасно допринесе корисном зближавању наших народа, изгледа 'нам крајње време да политичари, научници и у опште мислиоци добре воље с обе стране: Јадрана, покушају бар да се куражним и. компетентним писањем о овој тако важној и тако корисној ствари, одуже својој. правој патриотској дужности.

Основна заблуда, доста укорењена код многих од наших и од Италијана, јесте да једни на друге гледају као на неку нову Аустрију, са свима даљим, логичним развијањем те погрешне аксиоме. За нас, и за сада, најважније је покушати објаснити да Италија у многоме то није, а да од нас поглавишо зависи да то апсолутно и не буде. У том погледу до: сада код нас једино чланак Г. Балугџића „Политика Италије пре и после рата“ у Гласнику од 16 маја о. г. износи многе истине, у колико је то било могуће писцу због удаљености од лица места и немогућности да данашњу Италију · позна.

Према нама огромна већина Италијана води и водиће, у сваком погледу, догод ми не прецизирамо свестрано и куражно шта хоћемо, дефансивну политику највећег „неповерења“. Ово утолико пре што се ми све више јачамо у Малој Антанти, за коју никога још у Италији нисмо уверили да није офансивна против Италије. Чак се са разних страна спречава да Италија буде у њој, за њу или бар са њом, у интересу и свом и чланова тог, у ствари, раг ехсеђепсе мирољубивог савеза. Многи, ако ли не и сви, узроци нашег незадовољства према држању Италије, с погледом на све наше интересе, могли би бити колико толико постепено али у највећој могућој мери отклоњени, када би престала та бојазан од нас. Већина, чак у души, и одговорних чинилаца, Италијана, све више увиђа колико њихова земља трпи због таквог држања према нашим интересима, који се само погрешном кратковидом политиком обмана, сукобљавају. Ако се буде имало куражи с обе стране интенсивно радити на реализовању утврђене истине да је на Јадрану могућа и потребна кооперација наравно без ичије субординације —, најзад и лојална конкуренција, економских, културних, ми тврдимо с уверењем, и политичких снага оба народа — огромне, . позитивне, свестране