Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 631

чујући седницу изјави, да ће наредни састанак Скупштине заказати писменим путем. То ће бити, изгледа, за 20 септембар.

· Од два оптимизма: оптимизам из владиних група који је влади желео што дужи век, и оптимизам владиних противника који је сваког тренутка очекивао дефинитивну оставку кабинета Г. Пашића, онај први'остао је у праву. Влада Г. Пашића, и поред свих криза, и то излазећи из једне да уђе у другу, доживела је скупштински летњи одмор. У владиним листовима то је протумачено као знак „стабилности политичке ситуације“. У ствари, за своје трајање, Влада Г. Пашића има да захвали једном особитом стицају околности од којих је најважнија ова: бојазан посланика из владиних странака да обарањем Владе не изазову распуштање Скупштине и тиме подвргну себе новим изборима, зије су шансе у најмању руку несигурне.

Одласком Скупштине настало је у политичком животу затишје. У таквом расположењу и радикали су се показали помирљивији и примили су демократског кандидата за Министра Унутрашњих Дела, Г. Тимотијевића. Они су се за сада задовољили тиме што су задржали себи право да оснивање државног подсекретаријата у Министарству Унутрашњих Дела, у коме би њихов човек вршио котролу над Министром, покрену тек на јесен. По свему судећи, међутим, ово ће затишје трајати само док Скупштина не буде понова отпочела рад. А кад са састанком Скупштине дође на дневни ред не само питање државног подсекретаријата у Министарству Унутрашњих Дела, него и општа ревизија радикално-демократског споразума, показаће се одмах колико је „стабилност политичке ситуације“ непоуздана. Већ сами изгледи да ће се основи радикално-демократске коалиције узети понова у претрес, доносе извесну нервозу. Јер, као резултат тога претреса може доћи и распад коалиције, а онда остаје једини излаз: нови избори. Изборни закон је готов, државни одбор определио је нове изборне округе, и утврдио број посланика; сада нове изборе не спречава више никакав формални разлог. Могућност нових избора, брже него што се обично рачуна и жели, натерује све странке, да унапред спремају своје позиције за велику битку. И како код нас због племенских, конфесионалних и покрајинских прилика, ни једна странка на може очекивати да на изборима добије већину то се већ сада почињу разматрати остварљивости нових изборних и после изборних споразума.“ Тако се дошло до тога да се поново узимају у испитивање услови сарађивања између српских и хрватских група, а тиме се нужно уводи у дискусију практичне палитике и такозвано хрватско питање. Међутим, покретање хрватског питања повлачи за собом питање ревизије Видовданског Устава без које се сарадња Хрвата у иоле знатнијој размери He може очекивати. Тим посредним путем доведене су све странке