Srpski književni glasnik

632 па Српски Књижевни Гласник.

у положај да изнова определе своја мишљења о вредности Устава од 28 јуна.

Што се тиче Хрватског Блока, клерикалаца и муслимана десничара, не може се рачунати да ће они свој став према Видовданском Уставу изменити. Хрватски Блок не да се убројити чак ни у ревизионисте: он одриче Видовданском Уставу сваку правну важност и сматра да се државне организације на „међународно признатом подручју Срба, Хрвата и Словенаца“ имају изнова опредељивати као да се налазимо у једном пре-државном стању. Клерикалци и муслимани који иду за Д-р Спахом неће напустити старе аутономистичке захтеве. Земљорадници, заузети економским и социалним односима, интересују се тек у другом реду за чисто политички проблем уставног уређења. Али како је код њих расположење на споразум између Срба и Хрвата, они се показују готови на извесне уступке Хрватима у погледу Устава. У питању Устава, са највише пажње прати се држање радикала и демократа који су Видовдански Устав изгласали као своје дело. На гледишту безусловног одржања Устава од 28 јуна, од корица до корица, они ће остати само у случају успеју ли образо- · вати ако не једну партију, оно ипак једну чвршћу заједницу. Само и поред тога што се за такав један „национални блок“ који би у ствари био српски блок, код радикала заузима, тако се тврди, Г. Пашић, а код демократа Г. Прибићевић, та политичка комбинација не изгледа остварљива. Једино што није ван граница могућности, то је да један део демократа ван Србије приђе радикалима. Под предпоставком, — која за себе има сву вероватноћу, — да радикали и демократи изађу без икаквих узајамних веза на изборе, они ће и једни и други бити принуђени да спремају долажење у додир са хрватским групама ; према томе да своја гледишта о Видовданском Уставу понова претресу. Код радикала, могло се мислити, ревизионистички покрет не ће имати тешкоћа. Њихови прваци, Г. Љ. Јовановић и Г. Трифуновић, на пример, показивали су се склони, још чим је Устав изгласан, да не одбијају сваки разговор о ревизији. Или још простије: читава странка која сада иде за Пашићем и његовим дцентралистичким схватањима, имала би да пође за „другим шефом“, Г. Протићем. Међутим, Г. Љ. Јовановић, од Устава, приближавао се централизму Г. Пашића; положај Г. Пашића у странци много је јачи, а положај Г. Протића много слабији него што се очекивало. Тако да сада ревизионисти могу мање рачунати на радикале, него што је раније изгледало. — Код демократа опажа се обрнут развитак. Увиђајући да хрватско питање у истини постоји и да се његово решење мора предузети, јављају се код демократа из Србије захтеви за споразумом са Хрватима. Група која истиче те захтеве шири се, и у њој се налазе и најугледније личности у странци. Као основ за споразум с Хрватима,