Srpski književni glasnik

68 Српски Књижевни Гласник.

тајно са бечком владом о миру, када је пристајала само на јужни део Тирола, а жртвовала и Трст и све друго што данас и против уговора тражи. Енглези и Французи морали су бдети у току рата врло строго над Италијом, знајући да је она несигуран савезник. Многе разговоре у току рата морали су лондонски и париски кабинети водити тајно, без Италије; увек из истога разлога. После закљученога примирја, између грчке владе и италијанске владе закључен је био један уговор о Додеканезу и о границама Јужне Арбаније. И тај уговор је Италија одрекла, као што није раније испунила уговор закључен између ње и Турске 1912 године. Аустријска Република и Маџарско Намесништво имају из прошле године једно слично искуство са Италијом, после уговора закљученога у Млетцима. То је готово ушло у обичаје ове романске државе: уговор је добар и здрав само онда кад и докле је то у њеноме интересу. Оно што један талијански државник на влади данас рече и обећа, то вреди само за данас, а већ сутра можда не.

Пред оваквим тешкоћама, за које смо и ми криви као и наши велики савезници, Француска и Енглеска, налазили су се готово сви који су с Италијом и њеном дипломатијом имали посла. Њихово искуство је било готово увек ово: никад не преговарати дуго кад постоји један међународни уговор. То њихово искуство требало је искористити. Место преговора, у којима су Италијани надмајстори, требало је наш спор изнети најпре пред владе лондонску и париску, нарочито пред ову последњу, које су нас натерале да склопимо Рапалски Уговор. И, кад се тај корак буде показао недовољан, онда, не чекајући више ни на што, изнети ствар пред Лигу Народа и пред јавно мњење целога света, изложивши све мирно, хронолошки; можда чак и не ићи због тога на Ђеновску Конференцију. Или, кад се већ отишло, онда није требало разговарати са Италијом, већ сваком згодном приликом истаћи овај важни моменат у новој епоси после Версаљскога Мира, то јест да је Италија један од арбитра Европе који не извршује своје међународне обавезе. (Средство је нешто грубо, али можда би било спасоносно. Радећи овако као што радимо, изгубићемо. Није овде реч о територији, него је реч о моралној основи за консолидовање унутра и споља.

ИНОСТРАНИ.

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — ПОЛОЖАЈ ВЛАДЕ.

После ускршњег одмора, 24 марта, отпочео је понова рад у Скупштини. И одмах се у потпуности показује тежак положај Владе и њене већине. |

Прво питање које је Влада имала да реши, то је питање оставке муслиманских министара Омеровића и Виловића.