Srpski književni glasnik

70 Српски Књижевни Гласник.

уредбу потписао, из Службених Повина, као и остали“ грађани. Уредба о подели земље решена је у Влади у последњем тренутку, таман тако да је нарочити курир морао однети Краљу на потпис, изишавши му на сусрет, у Суботицу. 28 априла Уредба о подели земље на области биће обнародована и Влада ће своју уставну дужност испунити. Осећајући сву. несигурност оваквог решења, Влада је у исто време изјавила да ће одмах Скупштини поднети законски предлог о измени уредбе. Тако ће у Скупштини поново отпочети претрес поделе земље на области и свих осталих питања која су са њом у вези. Противници Видовданског Устава видеће у томе потврду свога гледишта, по коме, и поред начелног проглашења у Уставу, унутрашње уређење земље није скинуто са дневнога реда. Поред борбе са противницима, Влада не излази лако на крај ни са својим сопственим клубовима. Колико јој њени клубови задају бриге, види се по томе што је избегавала да их упозна са радовима на уредби о подели земље на области. У радикалном клубу противници коалиције са демократима не изгледају вољни положити оружје и поред свег ауторитета Г. Пашића, који је за одржање коалиције. Однос странке према Г. Протићу још увек је непречишћен. Радикални клуб данас иде за Г. Пашићем, али се држи да би он, чим би политичка комбинација са демократима била доведена у питање, пошао за Г. Протићем. — У последње време говори се и о извесним кретањима у демократском клубу. Наводи се, наиме, да један део србијанских самосталаца и народњака није задовољан читавом унутрашњом политиком демократских представника у Влади, поред осталога и у погледу односа са Хрватима. Одлазак Г. Давидовића у Загреб коментарише се нарочито у хрватској штампи и сматра се тамо као покушај нове ориентације демократске странке у „хрватском“ питању. И поред ових и осталих тешкоћа у Влади и владиној већини, пренагљено је предвиђати, као што се то делимично чини у опозиционим листовима, непосредни пад Владе Г. Пашића и растурање радикално-демократске коалиције: бар ми смо у нашој новој држави навикнути да се догађаји не раз-

вијају у јасним линијама. ПРИВРЕМЕНИ.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Бранислав Нушић: Девешсшо Пешнаесша (1922, стр. 732).

Највећа трагедија историје остала је код нас још неказивана. Сем штурих званичних извештаја, општих фразирања са разних места, и повећег броја слабих прича, који неће говорити ништа о правом збивању, остаје неколико добрих прича као цели материал будућим талентима. Међутим, нигде