Srpski književni glasnik

4 Српски Књижевни Гласник.

и помисао на пролазност њених дражи жене, оних драгоцених дражи које могу нестати, које ће сигурно нестати, убија, растрже, унесрећава. Али се у смрт понова не сме. И онај живот јадне Маслове, горак, отрован, чемеран, бољи је ипак од смрти. И сав онај ужас прогонства, онај бели Сибир са сивим казаматима, бајонетима, кнутама, јехтиком, сав онај бол тамо слађи је, милији, топлији од оног грозног, очајног гриц-

кања хладне смрти, умирања од досаде, од оне јадне труле и гнојаве чаме прошлости.

Па госпођа Леђенски лепо осети како кроз све њене жиле прође нека нежност, неко дубоко осећање симпатије за ту несрећну Каћенку, чији би живот она хтела да преживи, — она, најжеднија живота жена на свету, — а у место свог ситног, ништавног, живота; а после радосно да умре, уверена да је оно живот од врлина, а не овај њен и милиона других распалих у трулежи. Јер та, на против, срећна Каћенка, којој је вредно било живети и за онај једини загрљај у наручју Нехљудова, оног високог, елегантног господина у бунди или снажног Симонсона, док су звона оглашавала ускрс и брујање њихово умирало у бескрајним белинама сибирским, та Каћенка знала је зашто је живела. Па је она фигура стаситог Нехљудова понова занесе; и неизбежном неком везом одмах затим друга, у истој оној соби паланке одвратна слика господина Леђенског, како с брадом на грудима, укочена лица, спава док му се конци од слузи развлаче и откидају са ивице влажних усана, загуши је до ужаса.

Да би уклонила ову грозну слику, госпођа Леђенски се нагло окрете назад. И у исти мах један висок, елегантан господин отменог изгледа, збуњено скиде шешир, па је испрекидано и неразговетно стао муцати нешто о томе како се усудио да иде за њом и да је прати и како је једину жељу имао да њу упозна.

Госпођа Леђенски застаде, па се зачуди својој савршеној мирноћи и присебности.

— Ви нисте први кога сам приметила да ме прати.

— Ја, госпођо, немам обичај...

— Али ви сте први коме сам допустила да ми приђе.

— Ову срећу ја не знам како, али ...

— Од скора сам у великој вароши и, ја признајем, све ме интересује. Ја сам удата, али људи данас...