Srpski književni glasnik

586

Српски Књижевни Гласник.

мушкарца мутне очи пред којим сјајеш голотом.

О жено ужитка туђег!

радост је ноћас с тобом, и ти осетит нећеш у ноћи овој мирисној и тихој =

да је песма твоја занавек умрла, —

тек песник звук је угашени чуо.

Ти остајеш да живиш и дуге бројиш дане, а лепо ти тело бит ће само тело.

Друкче би љубио песник !

Да дивни твоји удови змијасти

падну ове поћи на тврд лог му студен (рој бесаних снова где ће чекат залуд), љубав би нам ноћ ту у вечност протегла: завидно би сутра дан зачуђен глед'о

два срећна бледа загрљена леша, сунце би своју препознало децу:

жену што све је рад љубави дала,

и песника што се роди

за кратак живот и дугозвучну песму!

КУЗМА ТОМАШИЋ.