Srpski književni glasnik

588 Српски Књижевни Гласник.

Русија није била увек тако одстрањена од Средоземног Мора као данас. Користећи се опадањем турске моћи, она је, постепено, најпре од Црног Мора, које је Порта некад сматрала као своју сопственост, направила своје море, а после ратним уговорима са њом од 1774, 1798, 1805, утврдила своју надмоћност и над Дарданелима и над Босфором. Руска флота, и трговачка и ратна, крстарила је слободно Средоземним Морем, па се власт руска засновала најпосле у средини његовој, на јонским острвима, која су пре тога служила за основу француског надирања, како према Јадранском Мору, тако и према Азији и Суецу. Уговор у Унћар Искаласи од 1833 представља не само врхунац утицаја руског над Дарданелима, — јер се њима Султан обавезује да их на сваки захтев Русије затвори непријатељима њеним, — него и утврђивање протектората руског над Портом.

Тај уговор је изазвао противу Русије и њене политике на Босфору живу акцију Енглеске. Ова успева најпре да протоколом од 1841 место руског постави европски, у ствари свој протекторат над Портом, и да затвори Дарданеле за све флоте, а после да Париским Уговором 1856 неутралише чак и Црно Море, и примора Русију да затвори и уништи све своје арсенале. Разуме се да та решења нису могла остати у пуној снази, и Русија је, користећи се забуном коју је изазвала француска катастрофа 1870 године, нарочитим циркуларом известила Силе да их се не мисли даље придржавати у колико се она односе на Црно Море. Али, и ако је Русија тим актом издејствовала себи слободу кретања на северу од Босфора, за њу су, према решењима конференција од 1871 и 1878, Дарданели остали брача која је спутаватза њен излазак у Средозем:о Море, па су то били све до светског рата.

Енглеска је сматрала и сматра да јој растуреност њених многобројних колонија даје ничим неограничеко право да у свима морима која је за њих везују, држи најважније стратегијске тачке. Тако је она мислила да је овлашћена да заузме најире Гибралтар, а после балеарска острва, у циљу да спречи евентуалну сарадњу француске и шпанске флоте противу ње. Тиме је она ушла у сплет оних светских путева који су се у Средоземном Мору укрштали чим је нестало турских гусара. А када се је крајем осамнаестог века почело говорити о могућности утврђивања ранијег караванског саобраћаја Суеца са