Srpski književni glasnik
Старе и нове борбе око мореуза. 589
Индијом, Енглеска се дохватила најпре Малте, па онда Каприа: и јонских острва, у уверењу да јој је само на тај начин могуће отклонити опасност која је од стране Француске претила тој новој вези са најмоћнијом колонијом.
Осигурати пут за Индију, то постаје фиксна идеја њених. државника. Цела политичка и војна акција Ечглеске прожета: је тежњом да на једној страни спречи да се противници приближе том извору њене снаге, а да на другој страни осигура себи што бржи саобраћај са њим.
Сва предата тој политици, она је веровала да би Русија, „ако би завладала Цариградом и Дардзнелима, ако би имала слободан излазак на Јегејско Море, или ако би, господарећи путем од Кавказа, сишла преко Јерменије или Персије ка Месопотамији или Персијском Заливу, била опасност за сувоземни или морски саобраћај са Индијом“ (Пино). У своме „светском егоизму“, Енглеска није водила рачуна што је за Русију излазак у Јегејско Море једна неопходност, нарочито од како: је, подизањем Килског Канала и јачањем немачке флоте, Балтичко Море постајало за њу све несигурније. Енглеских влада: није се тицало што од тога изласка зависи целокупни развитак једне огромне територије и опстанак стотине милиона душа. Прожета страхом да не изгуби Индију, чије су „научне границе“, како су се њени државници изражавали, почињале код Гибралтара, Енглеска је кроз читав девстнаести век свом снагом радила да Русији омете везу са Средоземним Морем. Тај страх је још и увећан кад је пробијен Суецки Канал и кад је њиме стала кретати сва трговина између истока и запада.
Одвојена Дарданелима од великог светског саобраћаја, Русија је чинила очајне покушаје да се пробије кроз Малу Азију. Пут је прво водио кроз Јерменску ка пристаништу Александрет, које је, према једном старом пројекту, требалода буде везано за средиште Русије, у Царицину, на Волги. Енглеска се међутим пожурила да се и на тој с'ранн истави противу своје супарнице, заузимањем, 1878 године, острва Кипра, које је затварало цео залив александретски. И онда. настаје код Руса оно јурење ка Туркесгану, Авганистану и. Персији, у циљу да се изађе на Персијски Залив. Може се с правом рећи да је Енглеска била пренеражена том новом политиком руском, јер је она несумњиво представљала за њу и Индију много већу непосредну опасност но излазак на.