Srpski književni glasnik
Старе и нове борбе око мореуза. 591
балкански рат, то је Чариков мсрао прекинути своје разговоре са Портом.
Чим је настао светски рат, било је јасно да ће Русија питање о Дарданелима као животно по њу одмах ставити на лневни ред. Из мемоара које публичује Палеолог, види се да је још 14 новембра 1914 године енглески амбасадор саопштио Сазонову „да влада Његовог Британског Величанства признаје да се питање мореуза и Цариграда има решити по жељи Русије“. Е-глеска је сматрала да је та начелна изјава била неопходна да би се могло дејствовати на пкстроградску владу ла заложи сву снагу моћне царевине за успех савезпчка. Најпосле је у марту 1916 године, кад је од Русије ваљало тражити нових напора да би се спасао јако угрожени западни фронт, потписан у Лондону протокол састављен између Русије, Енглеске и Француске, којим се, „под условима који ће се одредити и којима ће се зајемчити слобода саобраћаја“, Русији призпаје дефинитивно прово над морсузима и Цариградом. У накнаду зато, Русија је признала Енглеској ансксију Египта, а Француској специална права на Сирију.
x
Сасвим је природно да се је Епглеска, која је пристала на уступке Русији у питању мореуза тек под притиском великих догађаја, пожурила да одрекне сва обећања чим је Русија уговором у Брест-Лиговску испала из круга савезничког. Још и више, она је сматрала да јој се ваљало постарати да искористи одсуство Русије у међународним састанциИме, па да то питање реши дкефинитивно у своју корист. Већ сам факт да је Енглеска тражила да комисија која је имала да дон. се начелиа р. шсња о Турској, ради у Лондону, док су се сва остала с-етска питања решавала у Паризу, показивао је колику је важност енглеска влада придавала томе предмету.
У Енглеској је оживела за време рата, и приликом преговора за мир, стара Гледстонзва тежња да се Турска дефинитивно бреогна из Европе. На челу тога покрета стајао је Лорд Роберт Сесил, који је у фебруару 1919 публиковао неку врсту апела на енглески народ противу опстанка тур. ког на Балкану. За енергичног пак заступника Турске истакао се у то време, па све до свога повлачења из кабинета, Мини-