Srpski književni glasnik

590 Српски Књижевни Гласник.

Јегејсхо Море. И Енглеска је имала да бира између уступака које јој је виљало чинити у Европи или у Азији.

Сализбери је рекао једном приликом да Цариград има за Е глеску мање интереса од како је Суецчи Канал пробијен, и да би Енглеска пристала да тамо, у даљој будућности, призна Русији право да се утврди у Цариграду, ако руска влада призна енглеску окупацију у Египту. „Даља будућност“ имала је да значи за Енглеску да се решење тога, по рлзвитак Русије тахо важног спора око Дарданела, има одложити још за дуга времена. Али су догађаји приморали енглеску владу да се начело бар све више приближује схватању руском на мореузе. Када је 1907 године Енглеска, притешњена успесима руским у Малој Азији, пристала на познати споразум о Персији и Авганистану, било је речи и о Цариграду и Дарданелима. Из објављене дипломтске преписке види се да је тада било два мемоара, чија потпуна садржина истина није саопштена, али се из навода у другим документима. јасно обележава. Мемоар руске владе тражи да се „ргжим мореуза утврђен међучародним уговорима у толихо измели што б4 се државама на обалама Црног Мора допусшило да могу у мирно доба пролазиша са својом рашном флошом, под извесним условима који би зајемчавали сигурпост Цариграду“. На тај мемоар одговорио је Греј писмом у коме, „признаје начелно да положај морс уза, такав какав и:лази из међународних уговора, треба измечити, али налази да томе није још време“, Три го шине доцније Русија је мислила да јој итало-турски рат пружа згодну прилику да питање о моргузима стави опет на дневни ред. Чариков је био овлашћен да са Портом поведе непосредне преговоре о измени дотадашњег стања, на основу изјаве „да би Русија била вољна, за уступке у Дарданелима, зајамчити Турској Цариград и околину“. О овим преговорума извештена је била одмах Енглеска, која је изјавила да она осгаје при начелном решењу од 1908. Руски амбасадор у Лочдону д »био је међу.им утисак, како каље у једном телеграму својој влади, „JU је Греј напустио мишљкење као да за руске намере није још дошло време“. Али је Греј тражио да и Турска пристане на измену р жима у мореузима, а ова је опег свој пристанак везала за услов да је Силе, па дакле и Русија, помогну на конференцији за мир са Италајом. Како Сале нису могле примити ту обавезу, и како је ускоро наступиз