Srpski književni glasnik
Старе и нове борбе око мореуза. 597
кад је била сама према Турској, да се „споразуме са њом“ и издејствује од ње и за своју ратну флоту слободан пролаз кроз Мореузе. Тек кад се Енглеска стала уплитати у рускотурске односе, Турска је затворила мореузе за све: ратне бродове. Али, каже Миљуков, Русија претпоставља и такав режим оној интернационализацији Дарданела и Босфора при којој се ратним бродовима свију држава дозвољава улаз у Црно Море. Излазак руске ратне флоте из Црног Мора сматрале су све руске владе као елементарно право, без кога је Русији немогуће узети удела у светској политици. Црно Море, при затвореним мореузима, представља за Русију једно језеро, и флота њена ту не може улазити ни у какве међународне комбинације при сукобима светским, у којима су тако често ангажовани велики интереси руски. Али са друге стране Русија је енергично противна интернационализацији мореуза каква произлази из 37. тачке Севрског Уговора, јер би она, каже Миљуков, „дајући права ратним бродовима свију земаља да продиру у унутрашње море руско, какво је у ствари Црно Море, била велика опасност за мир и приморавала Русију да има јаку флоту за одбрану његових обала“... „Ако се може лако разумети да је Русији потребно, као за време њеног рата са Јапаном, да изиђе са својом флотом из Црног Мора, не може се никако појмити шта има да тражи енглеска ескадра у Црном Мору“ (Пинон).
Од примирја 1918 године постоји међутим за Енглеску један нов, важан моменат који је опредељује да тражи да и ратни бродови могу у свако доба пролазити кроз Дарданеле.
И ако је интервенцијом Сила, а нарочито Северне Америке, спречен монопол који је Енглеска у споразуму са Совјетском Владом, а преко друштва 5ће!, спремала да установи у Русији за експлоатацију петролеума, ипак је она остала један од најјачих експлоататора пстролејских извора на обалама Црног Мора. Споразумом у Сан-Ремо створила је она за ту експлоатацију нове изгледе и у Русији и у Румунији. Но како су за Енглеску да ас петролеум и његови деривати неопходни животни елементи њене привреде, целокупног саобраћаја и светске надмоћности, то је разумљиво да се она труди да поткрепи ту нову петролејску политику своју у Црном Мору ратчом фтлогом. Место досадашњег дефансивног држања у погледу на мореузе, које је било одређено бригом да се од