Srpski književni glasnik

_ Политички Преглед. 633

Пољакова је и једну и другу песму, као и цео програм, извела савршено, и за своју ванредну уметност целога вечера била је награђивана бурним и једнолушним пљескањем. Г. Брезовшек је пратио сјајно технички и врло музикално.

+ МИЛОЈЕ МИЛОЈЕВИЋ.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

СПОЉНА ПОЛИТИКА. — ПРОМЕНА ВЛАДА У ЕНГЛЕСКОЈ И У НЕМА 4КОЈ. — СОНИАНО. — КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА БЛИСКИ ИСТОК.

Треба забележити неколико догађаја за ово последњих месец дана. Први је промена владе у Енглеској. На место Л. Џорџа, независ ога либерала, дошао је Бонар Ло, консервативац. Нова влала је одмах расписала изборе. Избори су после три недеље извршени. Они су дали већину од 72 гласа конссрвативцима. Избори су утврдили да је JI. Џорџ Енглезе уморио:досадиоим је својом несталношћу у спољној политици, и својом вечито компромисном политиком унутра. У Доњи Дом је ушло око 142 социалиста, — двапут више него што их је било у прошломе Доњем Дому. Краљ је свечано отворио седнице Парламента кратком престоном беседом. Из дебате која је затим дошла, види се да ће се унутра и споља радити на консолидовању несређених односа: унутра ће се решити ирско питање, буџетска равнотежа и проблем беспослице; споља ће се радити у споразуму с Француском и Италијом да се учврсти на Истоку мир без мешања у независност Турске. Важна је званична изјава да је постигнут споразум између Енглеске и Малога Споразума, и да ће се Аустрији дати зајам.

Други догађај је промена владе у Немачњкој. На место Вирта дошао је Д-р Куно, директор паробродскога друштва „Хамбург-Америка Линија“. Нова немачка влада је, и ако пословна, консервативна, али не реакционарна. Њен председник дао је пред Рајхстагом своју изјаву: „Ми нити желимо нити можемо да се удружимо с Истоком противу Запада, нити обрнуто, са Западом противу Истока; Немачка не може наћи за себе користи у задевицама других нација; она може претрпети само штету.“ У погледу накнаде за штете причињене ратом, нова влада обећава да ће примити предлоге којим би се оне једном уредиле.

Трећи догађај јесте да је брат краља Константина, Андреја, осуђен на деградацију и вечито изгнанство, и да су грчки министри Гунарис, Теотокис, Балтазис, Стратос, и генерали Хаџијанестис и Протопападакис осуђени и одмах стрељани као најважнији кривци за слом Грчке у Малој Азији. Због овога су прекинути односи с Енглеском, која је интер-