Srpski narod

ФтШле^е^-ш/^а ■ МОАђТРЛ 11110 олшебни краљеви с Истока Шествују орно и свечано 'Иезнаном далеком стазом Коју им благо осветљује 1 Златна Витлејемска звезда. Народ наилази одасвуд Жељан да види, да саШ" Куд су то наумили Крунама овенчани, Сјајни мудраци с Истока? 'Шта им је м^ а и намера? Али звезМри беседе; \ „У В^тлејему граду Незнаном јоште доскора, 'Али отсад за навек [ Дичном и славном над свима, Роди се један моћнији, Светлији од нас свију, Роди се цар свих царева, ] Дете са небеском круном Њему смо пошли нас тројица 'Да му се поклонимо И да му принесемо, Смерно као што приличи, Пресјајне царске дарове: Злато, тамјан и миро. Пођите са нама и ви, Божје светлости жељни Старци, људи и жене, Пођнте и понесите Усрдне дарове и ви Да бисте достојно пришли Спаеу на поклоњење." Њима одговара раја: „Сви кемо са вама поћи У тај Витлејем блажени Али без дарова, авај, Јер смо сироти и бедни, Лишени свега што вреди. Само ко молиоци, Ми ћемо празних руку, Али пуних срдаца. Понизно прићи Госџс^гГ Да би нсм сое гТШис жеље, Сцморне божићне жеље, Саелдшо и услишио. ТОДОР МАНОЈЛОВИЋ

ЈКУ* с ј 6-ХС%~~

Ж. НАСТАСИЈЕВИЋ: ЦРТЕЖ ЗА ФРЕСКУ

МИСИЈА НАЦИОНАЛНЕ ЕЛИТЕ

Н, БЕШЕВИЋ: ЧЕСНИЦА

|Ш , Ца АНАС, у овим изЖет А '^■1* ванредним часовиД вшјјј ма у колико ко заРУ Дјјја Ш узима важније меЈ|||^ сто у нашем јавном, културном и духовном животу у толико је његова одговорност већа. У толико је његова дужност веКа да јасно и одлучнп, #Вз Жакве двосмислености заузме одређен став и да свима својим снагама сара-ђује на делу чувања народног живота и изграђивања нове српска отаџбине у једном правичнијем м поштенијем поретку. Ћутање, апстиненција, равнодушност према стању у земљи, кукавичко бежање од одговорности, разне рачунице са прогнозама јесу у овим часовима, када се ради о опстанку рођеног народа, о побољшању његовог положаја и о обезбеђењу његове буду^ности, неопростив грех. Овакво држање морално одговорних чинилаца за судбину српског народа може имати кобних последица по његов опстанак и по његову буду^ност. Наш спас може доки од нас са-

тих, а*о сви заједно, сваки према својим способностима и према своме положају учинимо херојски напор духа м воље да се народ спасе нових недаћа и да из рушевина почнемо зидати нов дом. Наш народ има велико поштовање за људе од књиге, он им верује и цени све оне, који држе перо и зато је њиховз дужност била јуче да га воде правилг-ггут«5Г~пародних интереса, да би се сачувао у данашњо) светској бури. Зато је данас н»ихова још ве^а дужност да уштеде своме народу нове недаће учећи га миру и реду, раду и братској слози. После великог искушења, које смо доживели, школовани људи, научниЦи, писци књижевници, уметници треба да буду у истини савест свогз народа и да први јавно и отворено испитају своју прошлост и укажу на своје и наше заједничке грешке и грехове, наше опште мане и заблуде. Они треба са свога постоља да позову цео народ, све слојеве нашег друштва да одлучно и без колебања пођу новим путевима националног препорода и стварања Нове Србије на темељима рада и по-

штења у духу социјалне правде. гајили књижевност и уметност и Пре рата код нас и у свету НОВ а стварност са својим неумитрасправљало се теориски да ли Н им захтевима показала је да минаучници, писци, књижевници и сао и дух морају имати свога ко^ уметници треба или могу да уче- рена, да се књижевност и уметствују у јавном и политичком жи- ност морају развијати из рођенв! воту нације. Са пуно скрупула груде, натопљене знојем и крвљу испитивало се да ли смеју да св самога народа у иепрекидности ангажују на овој или оној стрзни, свогз трајања, јуче и данас. а да при томе не изневере своју Равнодушног интелектуалца за функцију и своју улогу, да не га- б своје нацијв или ње но зеЋИ по блату форума са висине посматрају догађаје, посвећујући негирање од стране других покасе само своме стварању. Сада са- зало се као највека заблуда, која ми догађаЈи, који су довели у ве- ј а ДОН ела толико зла властитоЛК лика искушења народе Европе с ј јасно свимв дали су одговор нз ово питање ' ' ' , откривајући колико су биле вели- машта и апстрактна шпекулација не могу опстати отсечени од жи-> вота, да нема културног и духов-

ке одговорности националних елита због њиховог повлачења из Јавног живота или због њихове службе идеологијама, које су порицале националну стварност. Трагични догађаји порушили су

ног живота без националне суштаствености. Код нас, гда и у редовним прм-*

1 (Наставак са 14-те стране) Дности, а као врхунац — непризнавање икаквог вишег бића над људима — потпуно безбоштво. С атеизмом, као круном у царству еваког материјализма, постизава се потпуна пустош људске душе. Понеки од тих знакова већ су се почели показивати у Багдаду још за живота Харун-ал-Рашида, под којим је све цветало, наука И филозофија, уметност и занати, трговина и раскош. Опадање вере и морала код омладине, изазвано више буђењем тела него путањем душе, задавало је бриге. Сви озбиљнији људи били су уз Насрадина. Кајам је тек почео да задобија присталице код омладине која му је прилазила виШе из радозналости. Дрзак као и сваки демагог, он је смишљао како би најлакше могао понизити Насрадина и тако се прославити. Једнога дана разгласио је по целом граду да баца рукавицу своме противнику и позива га на ]авни филозофски мегдан, претећи му унапред да 1пе пред најотменијим светом у највећој багД<-цскоЈ дворани доказати да нема ^ога. На те претње Насрадин Нијв О дговорио. У одрег, ени дан и час _ двора . на је била препуна. Кајам и његове присталице обавестили су публику да ^е јавна препирка отпочети одмах чим Насрадин дође — ако се уопште усуди д а до!ђв. Времв је пролазило, Насрадин се није појављивао. Кајам јв ве*. славио победу, а његове присталице су стварале код присутиога света све веће нерасположвн* проти« Насрадима. Напо-

слетку Кајам устаде и рече да Је време век прошло и да се треба разилазити. У дворани се зачуше узвици: * — Доле Насрадин!.. Доле кукавица!- То су, очевидно викали Кајамови људи. Настаде граја. Изненада у дворану улете Насрадин, сав задуван. Попе се брзо на говорницу и поча молити народ да се не разилази. — Правоверна бра^о моЈа! Опростите ми... није кривица до мене што сте тако дуго чекали. Ви сви знате да Еуфрат протиче кроз Багдад, али нико од вас не зна да ја станујем с оне стране реке. И, замислите, кад сам хтео прећи на ову страну, није било никога да ме превезе. Гледао сам низ воду, гледао уз воду, али ни од куда ниједног чамца, ниједне скеле, да се помоли, Стадох се свесрдно молити Алаху: Боже, ти си у питању, помози ми данас да победим оне који у тебе не верују... Наједаред спазих у даљини како неки црн предмет плови средином реке. Обрадовах се, мислећи да је то чамац. Међутим, у брзо се пред мојим очима указа обичан балван. Падох у очајање. Али кад је балван допловио до висине оног места на обали где сам ја стојао, ои застаде и — гле чуда — окрете се к мени и пристаде уз саму обалу. За њим су стизали, један по један, и други балвани. Сви су се они зчустављали према мени и, ређају&и се попречице један иза другог, склопиша сами собом узаи дрвенм мост кзмођу

Једнв и другв обале. И ја тако пређох._ Ме1ју слушаоцима нвстада комешање... Насрадин нас држи за буДале, гунђала је публика. — Ето, ја вам испричах све, а ко је луд нека ми верује — добацивао је Насрадин с лукавим осмехом. — Докле ке оваЈ стари шерет да нас обмањуЈе! узвикну неко гласно. Кајамови помагачи почеша сви у глас викати: — Доле, доле— варалицо, лажове..: Не збуњују^и се, Насрадин настави говор, довикујући букачима: — Грдита, вређајте, али слушајте— Ја нисам дошао да вас обмањујем него да вас убеђујем да има Бога. Глас божји је јачи од вашега, и он ^е вас надвикати. Дакле, чујте... Али врева је била толикз, да се глас Насрадинов није мог.ао више чути. Кајам је пажљиво мотрио нерасположење публике. Помислио је да већ мо'же задати последњи ударац своме противнику. Сви. у^уташе кад он даде знак и поче говорити: — Чули ста бајку о дрвеном мосту. Ја се питам зашто је она била потребна Насрадину? Зар је ико од нас могао и помислити да се Један мост може сам од себе саградити, без неимара и без плана. Насрадин се преварио у рачуну, ако је мислио да ћемо ми поверовати у чудо и прими-. ти неко натприродно решење као доказ о Богу. Нека нам он докажв да т«ј чоробкм мост доиста

све »куле од слонова кости«, у ликама интелектуална елита, на-« којима су духовњаци хтели у о- учници, књижевници и писци збоИ холој и саможивој усамљености, наше културне заосталости имају у искључивом дружењу само са још значајнију мисију према на-< лепотом и са духом да стварају ционалној заједници, сада у овим своја дела, независно од тежњи, судбоносним околностима њиховв жеља и патњи свога народа. Они дужности неизмерно су веке. су поломили »стаклене баште«, у Њихова одговорност за опстанак Којима су у вештачкој атмосфери и будућнОст српског народа стра^ ^ховита ја. Треба окајати греховер прошлости и свима силама ума и

постоји на земљи, ми ћемо онда веровати д а и Бог постоји нз небу. Али он је сам признао да се његов измишљени мост може сагледати само у огледалу његове маште, али не и у огледалу Еуфрата. Зар није тако, Насрадине? — Тако је, Кајаме. Само немој мислити да (>еш ти, ма где се будеш огледао, одмах сагледати и лик божји. У огледалу човек види само човека, а у реци магарац види само магарца... У публици настаде смех. Кајам се поче врпољити на своме седишту. — Свако Је огледало материја, настави Насрадин. Зато у њему и видите само своје тело, а не и своЈу душу. Бог се не огледа у материји, него у духу. Зато и у огледалу сваки може видети само свој лик, а не и лик божји... Ти, Кајаме, кажеш да се ни најобичнији мост не може саградити без стручнога мајстора. Очевидно, тако је. А како онда можеш мислити да је све ово што је пред нама, а нарочито над нама, постало само од себе, без икаквог мајстора, без икаквог унапред смишљеног плана и одређеног циља? Како ^еш сад ти, који неверујеш у Бога, да нам објасниш то највеће чудо које траје од постанка света... Насрадин је очима потражио свога противника, али њега није било. Кајам се крадимице извукао и на време је побегао. Нлрод је одушевљено клицао Насрадину. Др. М. Спалајковић

духа, стављајући сва своје спо-< собности и могућности талента у службу народз, сачувати га, спасти га од несреће, избавити га из материјалне беде и известн га из мракз незнања. Сто педесет година прошпо I® како српски сељачки народ, об-» новитељ и бранилац српске државе »гледа кроз плот« како је рекао недавно генерал НедиК како једна мањина ужива у благостању и у култури. Али зато у новом добу које настаје то не сме више тако бити. Ново ерпско друштво на сељачким задружно-со^ цијзлним основима би^е светао и простран дом за цео српски народ, а дужност српске националне елите јесте дз Свима својимснзгама допринесе остварењу овога вековног идеала свога народз, које *е гз оспособити да постзне културно велики и заслужан члан нове европске заједнице. Тако ке они оквЈати донекла своЈ стари грех према своме на- 1 роду и удружени са најбољим претставницима . нових генерација пожртвовано радити на новоЈ културкој величини Србије у новом европскОм поретку. Све је друго изговор и камуфлирање старога немара и зато морамо не губећи више време, не чекајући свршетак рата, да извршимо моралну и духовну мобилизацију на^ рода, окупљајући све конструктивне националне снаге, коЈе ка својим примером предњзчити показују^и како се воли народ •• како св служи. М. М. МжлошеввЕ