Srpski narod
23 јануар
СРПСКИ НАРОД
Страна 3
ЗНАЧАЈ ЈЕДНОГ ПРОГЛАСА
Српски народ уживао је некада глас народа који држи сво'у реч и поштује своје међународне обавезе. У прошлости то .је била његова снага и у сводој борби за утврђивање и побољшање свога положаја у свету овакво шегово држање било му је од велике користи. Али ту лепу и с муком стечену репутацију поштеиог и лојалнрг члана меНународне заједниие једна шака отпадника нације прокоцкала је лакомислено за туђ рачун и бзцила мрљу на част сппског народа и створила му низ тешкоћа, које и данас трају и дочо де у питање његов опстан"к. То се десило 27 мчрта када је српеки народ пустио да у његово име говоре експоненти и плаћевици јевоеја, масона и лругих мећуипродних опганчз*>"ч!а. Једна група властољубивих и грамжљнвих пустолова сз оЛипир^ким еполет^ма уоуж^на са слабчћима V жчч«тт»ич по " рт"1 ,!е једчн мећ^ЧЈ<>гп/ши ^гово", Пакт закључен у Бечу 25 марта. То ,}е први пут у историји српског народа да се једна шака отпадника дрзнула да пљуне на свечано дат потпис и да тиме нанесе тешку увреду другом потписнику и баци с!)ам на цео српски народ. Неизбежне санкције су дОшле да казне ово веролометво и српски народ имао је да поднесе последице поступака ове групе безумника. Пред њим је осгала могућноот да мушки и достојанствено прихвати ово стање и да лојалним и гшштеним испуњзвањем проистеклих обавеза и дуж иости поправи што се може поправити и покуша временом да поврати свој стари гдас и стекне поверење других народа. Али они исти људи који су 27 марта увалили српски народ у иајвећу несрећу и изазвали онако сраман слом бежећи безобзирице само да спасу своје голе животе, пошто су предахнули, наставили су свој издајнички посао за туђ рачун, да би задовољили своје лондонске газде. Створили су једно стање до сада непознато у аналима светског ратовања и једну невиђену апсурдност у погледу узуса и свију прописа међународног ратног права. Док су прави синови српског народа, свесни својих дужности пошли путем заробљеништва, дотле извесни плашљивци склонили су се и нису поступили према прописима, како им је на лагала њихова војничка част и схватање дужности. Влада народие пропасти генерала Симовића бежећи из земље одредила је лица која су 17 априла 1941 године потписали капитулацију југословенске војске. На основу међународног ратног права, које је потврђено Хашком конвениијом и коју је и наша држава потписала од тога чзса југословенска војгка није втгле постојала, И свзки, који са оруж?ем у руци покуша даудаје отпор и да продужу.је ратно стање, не сматра се више војшшом већ побуњеником, ребелом и самим тим ставља се под удар ратннх закона. То претстввља делатцост групе побуњениха под воћзтвом бившег пуковника Драже Михај ловића, коју самозвана „југословенска влада" у Лондону сматра некаквом , Југоеловенекод" војском". То је противно не само свима прописима ратног мећународног права него и обичном здравом разуму, али то неће да увили сзмо оич гл^па сл^вољубивих и з^слепљених занешењгкг, него због пустих чинова и звезишта наносе тешке у""" 1 гппском нчпочу. ко'и мола' због њих д и подноси све нове и нове жотве. Оваквим својим злочиначкнм поступпима они су до-
АЏРРЏР Р;е 1еда1е гегћисће Ведјешпд ип(ег МЈпЈлЈегргејк ?еп» Селега! НесИ^ шјгс! уол ешег к)етеп Сгирре Ди<1!апс{|$сћег ип!ег РиНгипд 4е$ ећетаНдеп ОђегМ Огага МЖајЈоуЦ ђек&тр{1. 01езе Аи{5(апслЈ5сНеп 1зе{гас{|{еп 5:сК а!$ гедк!аге5 јидо:.'ауЈ!сНе: МЛИЗг ипЈ Нађеп с!еп уегћгесНег!:сНеп ЕНгдезг, $1еп Кг>едг;и5{ап(Ј, с!сг 1ЖЈ:сНеп Нет |1еи(:сћеп ипсј $ег1з|1сНсп Уо'к сЈигсН Лђ:сН!и» с1е: У.'аНеп2<Н!{(апе1$уег1гадех уот 17.4.1941 ћеепс!е1 11(, сЈеппосН (ог(жихе(геп. МгсН <јеп Вех1|ттипдеп Јех т сЈег Наадег Коп•/еп(!сп апегкапп(еп јп(еггаа{ј®па!еп КгЈедхгесН(ех Х1Пс1 :Је п!сН( теНг 5о!сЈа1еп хопс1егп 1-"ге15сНаг!ег ипсј Нађеп јпг Цеоеп пасН с!еп Кпедхдехејгеп уегжјг М. Оах ТгеЕћеп сЈјехег ећепхо еНгдеЈЈЈдеп и*!е уегђ!епое1еп Р{ап(ах(еп, сјје ех јп уегћгесНепхсиег 1.е1сН({ег(|дкеИ ађјеНпеп, х!сН аи! сЈеп ВосЈеп <3ег ТаЈхасНеп хи х(е!1еп, (огсЈег! уот дехат(еп хегђјхсНеп Уо1к пптег ж!ес1ег пеие В!и(ор!ег. 1сН {огсЈеге с1ах дапге хегђЈхсНе Уо!к аи(, ђе! с!ег УегтсМипд с)јехех ЦпгиНеНегсЈех т)(хи«!гкеп. ДисН шег ех ип(ег!ахх(, ојзжоп! ег с!ахи т с!аг Цаде «(, с11е Уег{о!дипд сЗгг Ди{х(апс1!хсНсп јп ејпег јћт хити1ђагеп У/е^хе хи егтЗдНскеп, ипс! хи ип(егх(и)геп, тасН( Х1СН т!гхсНи!сЈ|д ип<1 уег(а!!( с!оп КгЈедхдеае(2еп. Зегиеп, На,(е1 ВиНе ипсЈ Огс1пипд! Бе!дгас1, с1еп 18. Ц 1943. дех. ВАРЕК, Об.ј^га! с!ег ДгИПегЈе.
ПРОГЛАС
Једна мала група побуњениха под воћством бившег пуковника Драже Михајлови^а бори се против легалне српсие владе Мииистра претседника генергпа НедиЂа, Ови побуњеници сматрају себе редовном југословенском војском и ношеии злочиначким славољубљем покушавају да продуже ратно стање, које је између немачког и срлског народа окончаНо Уговором о примирју закљученим 17 априла 1941 г. На основу одредаба међународног ратног права, које је признато Хашком конвенциЈом, они нису више војници већ побуњеници и еамим тим стављени под удар ратних закона. Делатност ових славољубивих н заслепљених занешењака, који у својој злочиначкој лакоумнот сти неће да воде рачуна о правом стању ствари, тражи од целокупног српског народа све наново тешке жртве. Позивам цео српски народ да сарађује у уништењу овог легла немира. Онај који пропусти, да омогући и потпомогне гоњење побуњеника у границама своје моћи, а има за то прилике, постаје такође њиховим сауЧесником и потпада под одредбе ратних закона. Срби, сачувајте ред и мир! Београд, 18 јануара 1943 г. БАДЕР, е. р. Артилериски генерап
шли не само у сукоб са међународним ритним правом него су се сгавили и ван сваког закона, јер доводе у питање оистаиак српског народа и његову будућност. Нцко поштен и објективан не може сспорити право окупатору да сходно освгшганом међунардмом ратноМ праву примени предвиђене санкције противу ових псбуњеника. Генерал Бадер, главнсксмандујући заповеднкк у Србији упутио је у том смислу проглас српском нарсду у коме објашњава злсчиначки карактер акције ове групе побуњеника који се боре противу легалне
српске владе генерала Недића. Да не би било ма какве мбгуће забуне и избегавања одговорности, он је упозорио српски карод на све ове чињеиице и позвао га да сарађује на уништењу овог извора немира и несреће за српски народ. То је живстни интерес срнског народа да би уштедио себи нове жртве, обезбедио свој опстанак и бољу будућност. Али исто тако упозорУЈУ, се сви они који пропусте да сарађују у уништавању побуњеиика, да ће бити сматрани њиховим саучесницима и да ће као тгкви потпасти под одредбе ратних закона.
!!'• .н, Верујемо да ће српски народ својом здравсм памећу и својим жилавим нагоном за самоодржање разумети прзви значај овога прогласа и да ће се одазвати овоме позиву претставника Великог Немачког Рајха да сачува ред и мир, уништавајући својом самозвешћу последње изворе нереда у овом делу света. Он не сме дбпустити да буде играчка и оруђе у рукама амбипиозних пустолова и туђинских плаћеника. Ош не сме да пусти да га вуку за нос којекчквим лажима и фшшијама о некаквој ,,југословенској во.Јсци" ко,|а је покопама заједно са пропашћу раније држве и потписивањем капитулације.
Зар да остане записано у историји како је српски народ био иезрео и неспособан да схвати реалност свога положаја у једном судбоносном часу своје историје, већ је лакомислено дао да га воде и заводе којекакви пустолови, као што се деца лажу и заваравају шареним пајацима. Зар да останемо као пример колективне заслеплености и лакомислености и да се не угледамо на остале народе, који у истим приликама показују сми сао за стварност и осећање за прави свој положај. Или је наша мегаломанија равка самоубилачком лудилу? Зар смо ми паметнији од свију других народа? Јер треба знати да у свима земљама, ко.је су потписале капитулацију, као иа пример Фран цуска или Белгија, то је прихваћено као свршен чин и цео народ се равна према томе. Тако раде културни, велики и мали народи у испуњавању својих обавеза. То је прави патриотизам: подкети све последине једне изгубљене ситуације
и радом и лојалношћу радити на својој обнови. Није знак патриотизма, ни високе националне свести, него је знак примитивности и недозрелости, к-д се негира једно стање проистекло из јасно утврђеких правних нор ми. ,,Драженовштинт" не само што не служи на част српском народу„ како би неки хтели да то претставе, већ напротив срамота су за њега и дају оправдање другима да указују на нас као на какво заостало племе неспособно да досегне до правне свести ,што је битна карактеристика културних европских народа. Треба пррави српски родољуби поводом овог прогласа генерала Бадера да дубоко размисле о свима овим стварима и да сваки према својим могућностима допривесе коначном сређивању прилика у нашој напаћеној земљи, излучивши из своје средине све оне који свесно или несвесно, у заблуди или у плаћенцчкој служби угрожава,ју опстанак српског народа и наносе недогледне штете српској будућности. Тим путем влада генерала Недића води српски народ у овим најтежим данима његове историје и то је једини пут његовога спаса и његове будућности. Све је друго заблуда или лаж, лакоумност или издаја и води српски народ у катастроФУ- У овом одсудном моменту, када се води борба на живот и на смрт за будућност и величину европске културе, дужност сргежог народа према себи, према потомству јесте да буде свестан својих обавеза европског народа и да не заносећи се неким националистичкпм фантасматоријама, свима сретствима и свима снагама ради на одржавању реда и мира. Неопростив грех би био помишљати и радити ма шта друго кад већ Велики Немачки Рајх даје нам могућности да радимо на сзојој обнови, живећи по страни гигантског сукоба ради спаса Европе, за који ми треба да подносимо само материјалне жртве, које се не могу упоредити са онима, које дају Велики Немачки Рајх и његови савезници. „С-Н"
Иова стзпа у сарадњи Тројног пакта на путу победе
Незапамћеним победама на суву, на мору и у ваздуху освештано браство у оруж.ју међу силама Тројног Пакта добило је нов изглед сарадње, који овом савезу за победу правде међу народима, даје све веће могућности у данашњици и учвршћу.је једну реалну подлогу за будућност. Место потмулог и подлог трвења и гусарског отимања окО плена, ко.је преовлађује у табору англосаксонских савезника, све тешња сарадња у хармонији и у допуњавању цару.је међу сплама Осовине, обухвата.јући огромне просторе и неизмерна богаства. То је .јасно и одлучно обележено Уговором о привредно.ј сарадњи који је потписан у Плавном стану Вође Ра.јха између Немачке и Јапана, као и у Риму између Итали.је и Јапана. Овај Уговор у виду једног дипломатског инструмента да.је правну форму сарадњи, која је већ постојала у економском погледу између сила Осовина поред прекаљене кооперације у политичком, војничком и дипломатском погледу у њи-
ховој заједничкој борби противу англосаксонских плутократских сила, ко.је су готово целу куглу земаљску држале у ропству и у бездушно.ј експлоатаци.ји. Мада де, првенствено реч о размени привредних производа између сила уговорача, ипак то ни.је обичан трговински уговор, ко.ји гледа првенствено да заштити интересе сваког уговорача, јер овде се ради на против о организовању сарадње на економском пољу ради победе заједничких интереса. То ,је манифестација тоталног рата, ко.је воде силе Тројног Пакта ставља.јући у заједницу све своје националне снаге, које се подређују једном за.једничком циљу, победи заједничке ствари. То је исто тако ударање камена темељца новом светском економско^ поретку, крји донрси победа сила Осовина и који обезбеђује народима правду и правичност у њиховим међусобним економским односима место досадање пљач ке и експлоатације од стране Англосаксонаца. Ми, ко.ји имамо скроман
привредни простор и мала срества, тешко можемо замислити шта значи и преставља овај привредни савез између сила Тро.јног Пакта у садањем гигантском сукобу, као и у изграђивању новог економског поретка у свету ослобођеном од превласти Енглеза и Американаца. Ту улази готово цела Европа, и велики источноазиски простор под контролом Јапана у географском погледу. Али треба још више имати у виду огромне гућности што преставља Европа под воћством Немачке и Италије, а с друге стране неизмерност богатства у сировинама и у љуству, која се налази на великом источно-азиском простору. Поред тога и ако немерљива снага али од пресудног значаја јесте дух иници.јативе и стваралаштва, који носе у себи млади народи, ко.ји живе у овим огромним привредним про-
сторима, према инерцији и рутини енглеских и америчких паразита, ко.ји хоће да угуше неодољив динамизам немачког, италијанскогијапанског народа. Исто тако неодољива је снага и тежња за благостањем и напретком на бази правде и правичности, коју остварују ови народи својим победама, које обарају за увек стари свет неправде и експлотације, који су подржавали Енглези и Американци То је смисао ове нове етапе у све тешњој сарадњи између сила Тројног Пакта, ко.ја је досада дала резултате у во.јничком и политичком погледу, који значе почетак нове ере у животу народа. Ово везивање и употпуњавање европског и великог источно-азиског простора у једну економску. заједницу јесте једна још више залога победе сила Тро.јног Пакта, а све њене последице за будућност не могу се још сагледати.