Srpski narod

Није баш тако лако тачно дефинисати у свој њиховој уметничкој суштини пластичке радове Фрица Климша. Ако велимо „тачно дефиннсати' 1 , под тим подразумевамо приказ који псцрпл.ује и последњу могућност.коју у том погледу дружа написана реч. На први пбглед, додуше, све изгледа исувише једноставно. Лепота облика тела јавља нам се као нешто очигледНо, а пластика форме толико јасна и убедљива да би многи мргао сматрати да уопште ту не треба још нешто објашњавати. Ако то ипак чинимо, одлучујемо се на то у сазнању, да Тумачење и образложавање не 1 1ег штб ћзгледа само по себи разумљиво, не остаје при суштини самог иластипког рада као таквог, него покушава уз то да истакне „извесда формална, а можда и морална начела, која ,би могла, да побуђују на дубља расматрања. Писац на пољу историје уметности, разуме. се, же^ео < би. да стилски разврста ,пл,астичке ,радове појединих уметнкка/ да би могао тћчнб да им бдреХи пблбЖај у низу уметничкб-истбријског развоја. Пишући о Климшу (као и уопште о модерним; н.емачким пластичарима), он ће у том погледу бити у извесној недоумици, јер код њега неким уметничко-историјским категорисањем неће доћи ни до каквог резултата. Оно, тачно је дг* се кбд овог уметника, са Гледишта Н.еговог осећаја за форме, дају утврдити неке везе са кАасичним стилом. Али у исто толикој мери, Климшов рад има дуббког коре-

смислу нбко.г рдпског копиран?а и најмање «појев,иности. То што смо рекли важи. утолико, што К-лимш остварује начело поштовања природе, поштрвања најдубљег језгра, њене стваралачке снаге. У својим мртивима Климш се скоро искључиво рграничир на ! грлр људскр тело,, Затр је пртребно не само темељно сгудирање мрдела, вгћ и многр интуитивнрг 1схватања ,пдастичких могућнрсти .ко-је нам пружа људско тело. - Климш виртуозно решава и проблем, који се састоји у томе да уметначку.драл<- савршгло лепе форм.е живрг..тела не треба тражити само у тој фррми као таквој, већ и у начину обраде површине. Он уме јединствено да израж-ава драж површине свега телеснрга. Он схвата да бронза, чцрсти метал, од;о^ара прцроди мушкарца, док меки камен, пг.рочито ситнозрнасти мермср, боље личи Жецскбм телу. Пг.јс.р људсхих тс.га Равнотбжа бблика : тела може се замислити само у миру.. Стога КлимШ у сврјим пластичиим радовима највећим делом приказу^ је љ ,:,-т ска тела V мирнцм ставрвима. То одају већ И сами називи мнбгих његбвих Дела : , као на примерс Жена Која гледа; Зора, Олимпија или Сањалица. 11а ипак, ни ти личови нису бгз икаква покрета. Само што се тај пркргт не изражава тРЛишб спол.а, негр је некако ћрбдукРвљен, Пекако „унутарн.и". Кад, •например посматрате дело Жена што гледа, имате и .нехотице осећад да

ВЕЧБ ОД КЛИМША Ро1о: Еигора 5оп<Јегс1!еп51

ха. Уметник је ту невероватно оштрим оком умео да сагледа унутарњи душевни живрт човека кога је приказао. Користио је и последњу могућност карактерисања до ситница. Истиче се оно што .је индивиДуално у приказаној личности, па се чак и симббличнр потенцира. Уосталом, тоГа се начела Климш држи код свих попрсја рађених у виду вајарских портрета, не само код великих људи код којих и бчекујемо ово еманциповање од свога времена, него и крд лепих жена. На рснову свега тога дрлазимо др сазнања "да се Климшрва уметнрст уздиже висркр изнад свакрдневних случајности, да у њој има нечег апсолутног, што ће у сваком времену важити. У својој суштини, та је уметнбст изразито нбмачка. пошто је она, при свој тежњн лепом, увек ирожета унутарњим напоном, и по ^птб сво.је савршенство тежи да постигне не Само у бблицима, већ и по духу. Ова веза спољњег мира и унутарње напетости пак и јесте највидљивији израз праврг немачког схватања живота којб је у Климшу нашлб снажног уметничкој- тумача. Д-р Тсо Фирстен&у

НШАЧШ ПРЕМИЈЕРД ПРЕД САМИМ ВОЈНКМ Р1КОИВАЈВЕСЦ1НТИМА Премијера џове Досталрве оперете Мапчна ко.!а је ових дана приређена у берлинској Адмиралскбј палати, претставл.а леп дбказ б томе колНкб претстанници немачке уметности знају да цене немачке ратнике'. Наимеј за ову премијеру —■ изузеб најнебпхбднијих критичарскнх и извешгачких меета — цело гледалиште било је рсзервисано иСкључиво за рањенике на путу оздрављења. АНАДИОМЕНА ОД КЛИМША ^ Рого: Еигора 5опЈвгс11ем(

Ржф&јгма н&мпШб џм^им&ши

на у садашњицн, која гледа човека у свој његовој природом даној живости. Понајмање ћемо погрешити ако Климшов пластички уметнички рад — незавиСно од свег уобичајеног уметничкбисториског категорисања (које би у овом случају : им.ало нечег. присилног) —, назрвемб уметничким делом које изражава , правилнб схватање живота нашега доба, ако велимо да овај уметник, не прелазећи преко сећаша на класични уметнички'поредак ни преко формалне хармоније, да.је израза свом непосредном гледању природе и њ.ене стваралачке снаге. Многостран уметник У погледу хармбније форме, Климш се у сваком од сврјих радова показује многостран, али вазда као уметник, који је начисто с тиме шта сматра као савршенство и ко.ји у том правцу више не еволуира. У свом уметничком схватању, Климш је доследнр остао веран начелу •духовноестетског заокругљавања природних облика. Његови мушки и женски ликрви збиља су права и истинска природа, али не у

ће људскр биће што, шћућурено, некако замишљено гледа преко рамена, овога часа да се покрене. Овај лик.има много индивидуалног живота, уздигнутрг до сведочанства општег осећаја за оно што је лепо и складно, Код Климша сваки покрет или постоји тек у зачетку или се само наслућује у неком свом лирском епилогу. Његбво својет.во доброг познаварца музике и наррчитрг обржаваоца Мрцарта дало је Климшу довољно снаге и маште да свог „генија музике", без обзира на сваку пластичну конвенционалност, изради као младића који уз осме.јак чежњиво гледа пут звезда, а иа постољу којим обигравају ликови генија у ритму кбји својом складношћу чини управо. физички утисак музике.■ Климш као пбртретист Изванредно је поучно. ако; се поменути рад, израз дубоке осећајности, упореди, рецимо, са поп"" : ?м генеоала грофа Шлифе на. Као дасмо одједном зашли у сасвим други свет: Ту. је све јасно и отсечно. Овде се осећај потпуно покорава захтевима ду-

Снажни полет који је доживела немачка уметност од доласка националсоцијализма на власт; још једном је, у једноме новом духу, показао сву снагу немачког генија. Да би се јасно процеНила зрава вредност немачког савременог сликарства потребно је познавати шегову велику традицију, на коју могу Немци да буду поносни. Ала прави његов значај може се тек онда оценити, када се зна колико је оно тесно везано са Националним и политичким тежн>ама нове Немачке; данашше немачко сликарство је недељиви елеменат регенераторског процеса ко1*и се манифестовао у свима гранама националног живота од 1933 године на даље. Ниједна европска држава ниЈе суровије осетила послератне духовне потресе као Немачка. Она је чинила исте а некада и веКе, фаталне грешке као што је то било и у суседним земљама. Упркос сво1*е привремене слабости, Немачка је веровала да ће многобројне проблеме из уметности решити одједном. Свакако, једна темељита реформа била је апсолутно потребна. И до те реформе дошло је онда, када је националсоцијализам сакупио све кснструктивне снаге нације и, у оквиру општег препорода, посветио уметности ону пажњу која јој по њеној улози у савременом животу и поппада. У томе развоју ка новоме битно је сазнање, које је данас изра-

жено ЈасниЈе него икада, о великом значају који добија уметност када се приближи нарбду као и онда када она служи целој нацији. Тешко је наКи једног савоеменог политичара који се толико лИчно залаже за уметност као Вођа данашње Немачке Адолф Хитлер. У општем националном препоооду он је важан део посла поверио уметницима. Свесна да се великим талентима не може одређивати границе у њиховом раду, влада је, пошто је уклонила све остатке нрошлости, посветила сву своју пажњу стварању једне широке и здоаве основе за даљи развитак уметности. Природно, она је захтевала од ликзвних уметника свих осталих грана уметности, једно солидно познавање заната. У Немачкој се увидело да су импресиочистичка шарања, експресионистичка мазања, дечији цртежи кубиста као идеални заклон неталентованим људима, чије су радове тешко могли да контролишу и сами стручњаци. И до дубоке и здраве промене дошло је онога часа, када се од уметника захтевала солидна техника, једно потпуно дело, поштење и дела која су могли сви да прате и контролишу. Када је реч о остварењу нових тежњи, уметници су морали, с обзиоом на свој задатак, да у првом реду изврше селекцију међу уобичајеним сижеима. С тога су, последших год»

На, немачки уметници извриЈили један систематски „инвентар" предмета и проблема. Тражило се све што јездравои природно, и оно што је мо> гло да постане конст^ктивно, Исто тако уклоњено је међу уметницима оно што смо ми називали „боемским" са својом политичком и социјалном екс траваганцијом. У принципу данашњи немачки уметник не V. зима за свој сиже оно што јо инфериорно и морбидно. Они интелектуалном анализом, све? се такође свесно одричу свега навемштеног и веК разореног га што вређа наш естетски осећај, укратко свега што је страно раси и деструктивно. Они се одричу онаког уживања које понекад пружа на" шим очима поглед на изопачену стру.ктуру човечијег тела и душе. Они више не сликају пијанице и играче рулета, балерине које изгледају као лутке, намазане уличне девојке, безначајна лица која нам ништа друго не показују сем ужаса празнине. Данашњи немачки уметник неКе да на људе чиии утисак негативним, веК хоКе да их охрабри свиме оним шш је лепо и добро, они хоће да буду браниоци позитивног живот«. Н. Ристшк

Класични облици и израз немачког схватања о животу