Srpski narod
, 23 јднуар
СРПСКИ НАРОД
Страна ■,
о
данашњој немачкбј књижевности
Раздобљо коме посвећујемо ово расматрање о немачко! кн>ижевности обухвлта доба од нраја светског рата па све до наших дана, дакле, од прилике четврт столећа. Изванредно је велики број стваралачки* снага које су изделале лик овом још незаклгученом периоду немачке књижевности. Тај лик истиче се јасним и озбил>ним цртама би*а које је сазрећо у тешким и болним временима, али које је баш из јада и опасности црполо своје најбоље знање ( своје најдубље душевне снаге, Стога је умни принос тога доба не само богат својим обиљем и многострукош&у стварања, веН поред тога обухвата ве^ сада и ону меру битне садржине која једино зајемчује трајност књижевном стваран.у.
Штраус, алеманског племена, Ханс Грим чија је импозантна књига Народ без простора постала једнрм од најузбудљи^ијих и најчитанијих књига нашега доба, Ту је пре сеега и Паул Ернст. Баш творевине овога песника, преминулог 1933, јесу најтипичниј.и пример правог народског песничког рада у најлепшем смислу те речи. СлИчнр као и Шефер, и ' он после слома доноси
Борба против деструктивизма , одлуку да се лати необичног де1938 Кароса, коме )е сада 64 го- л а; у 90.000 стихова израђује еп дине, добио је Гетеову награду Првог Немачког Царства. Поред
а
Мисију смо рода свог издали За тимере убили смо џииа, МеСто божјег дигли људског сина, Сами. себе на крст приковали. Ал вечно је небо изнад света И самО се са тла к њему диЖе. Што смо Роду то смо Богу ближе, Сва је вечност у Мајџи зачета.
Хуџор Вилхелма Шефера овог дела налазе се његове приповетке, рађене са мнрго једноСтавности; оне на јединствен начин обухватају све сталеже и слојеве немачког народа. Наваљују Поред Бчварца Ханса Каросе сва нова и нова имена, нарочито из редова млађих: Макс Мел, Ханс Јост, симпатични Карл Хајнрих Вагерл (Хлеб), родом из Иједног с Т очне Крајине, па његов земљак
града Франкфурта на Мајни. Морали бисмо да набрајамо многа имена и морали бисмо много да кажемо о свакоме од њих. Међутим, оквир који нам стоји на расположзњу за ова расматрања, прину^ује нас да се о- истиче се Вилхелм .Шефер, рограничимо. Нешто је заједничко дрм из Хесенске, скорр десет госвима њима који се у тешкој бор- дина стврији од њега. Немачка би пробише кроз низ мучних го- ве*. данас гледа у њему , , " ' ' « • • ч утпо и^иј»1пс| 11и п>С1 ио дина после слома Немачке: стра- од најбољих прикезивача истори- Ј озеф Вајнхебер, који је ве^ да> хопоштовење према матерњем |в- С ког живота и судбина што их је нас признат кео један од највезику, савесно и строго вођење намачко песништво дало за по- ј Ј их л иричара немачког народа. рачуна о пречишћеном изража- следњих сто година. Шефер је Н ајзад, да поменемо као на]иАању, чистота мисли и свеколиког стваррлоц. анвгд«тв у строгој кла- стакнутије жене међу немачким душевног држања. Не треба да сично ј форми. Нзегов.е приповет- књижевницима нашега доба Ину заборавимо да су баш у оно до- ке ј есу р еМ ек-дела језика урав- ЗајДеЛ и Агнесу Мигел. ба деловале силе које су на сзи- нотеже н ОГ и по облику и по са- д а кажемо још једном шта ма тим пољима тежиле разгрд- „ ожини- Нзегов је стил отсечан; здружује све књижевне творце оцмах ћете га познати. Нгоочите |< 0 ј и спадају у раздобље о коме о.п.лике њчгор.е јесу: изоазчт.и сми- смо овде говорили: сазнање о с *о правог Хесенца за оно што благотворним силама које ее јав!е прмродно, из земље пониклР> љају у свим временима невоље, уживвње како у сђином трко и у сзаст о великој одговорности пресиоовом х^мо"у и н?Н = т нита, кристална нега чистог језика. К"0 и К^п.осу,, мож«!«": и !"гаубт!=!ти У оне пл? е чи<е се >ело налази' у слулби нчг оола. У воем-зну кач се над Немачком спустила нг!п'""*>а тмина, го«чн«ма поспе изгубљеног рата, ИЈеф©« лочоси оппуку ла у «ел"ком епском делу прик?же , Животно дело Хаиса ф И Л М С К ОМ Ж у р Н а Л у -ј 'Каросе пис*о |е Т?»ки»"!сг књига о ндмалуши , па је из тога р9па'Цр- Од прошле недеље наша пу>. г ?-• тих на РОД н Ч* весника пе0 поуздање и веру, Црпео <јгарио,^ /е Јвдан чији /е глас био на- гу к0 ј 3 се П р ен ^ла и на" читаоце Р" чито чио-и .убедљив, иако до- његсаог дела ,, гомогла им да ћире дб-нак иекеко пригушено. роебропе доба јада и незоље. 1о је Ханс Кароса. Каррса јези- Главиа ШеФ-зрова дела јесу Аком 5' п Р ав ° гетеовске снаге и ја~ негдоте и Новепе, у којимч у ндјСНоЈчв слика свакодневни. живот, , с =>врш®нијој фооми по и ка4уЦ слика Оно што је ситно и слабо збивање око народа и појздинаца. За душу нам девичански плодну, Шта и чему нови Вавилони, Разорења, оргије н пир?
■ђивању; нису тежиле јасноћи већ сумраку. Довољно је ако се сетимо кобног деловања њиховог рада на пољу новинарства и књиге, рада који је поникао из ду*а распојасаности, да бисмо све наново могли да славимо и да хвалимо снаге које су чистиле и одржавале, које су уистину биле позване да извзду духове из мра«а на светло дана. Јер, у томе је, на крају крајева, најсветији задчтак песника — да ■ свбме народу укаже на прави пут, да му буде " бесник, да му пружа утеха и да га опомиње-
Вратимо се свез^и и смеони На пут божји и ца груду родну, На вгчно Село и иа његов мир. СВЕТИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ
СМРТ МИТЕ КЛИЦИНА
ма матерњем (езику и према самом нгроду и решеност да се служи тем нгроду, а тиме по крг ,:њсм цхљу и целом човечанстзу, делујући из чистих побуда која све дзље теже оном што је узвмшено. Рихард Волф
Норосадски Регели Ујшаг јавља о смрти познато* српског културног рзденика ДимитријаМите Клнаина, који је умро у Новом Саду, Лист, између оеталог, каже: „Димнтрије-Мита Клицин био је ксгакнута личност међу Србима. Припадао је најуигем кругу Јаше Томића, и пре првог светског рата постао је сарадник Заставс. Узимао је Видног учешћа у Воћству Српске радикалне страике,. и убрзо је по-
Живот Србијс на Уфином
ма па.-ти у оч»: док на фронто-
Колбенуо >ер, и визионар
мпслилад
приметНо, слика све то исто онолико чисто и пластично као и најскривеније и најдубље процесе у области душе. Код њега, свагда и у свакој прилици, као код чове.ка ч.ије посничко стваранч на- у исту геиерви.ију, којо* пригостаје искључиво из живота поје- дч ј у к^ооса и ЏЈ«Аоо,сппчч и динца, однос према оном што Ервин Гу идо Кблбенхајор. И он је надлично, што је општељудско, ј е носилац Гетеове награда и џдтр; не зна ни дана ии часа: по- ^ногих других високих одликовазн<*јемо да иза свега спољног ња _ и за њега Рећ С9да зкгмо да
збивања п.осто.је скривене снаге које сређују, које нас воде. Ка- _ роса'прича о свом животу у књи- говори глас гама: Једно детињство, Преобра-
^е му име прежчвети чозвса који га је. носио. Из ње г овог. дела немачке крви, говори толико. дубоко, ј.аснр; и. сн'ж-
жај једне младости и Година пе- но> као Што то с ; мо може &
пих обмана. Међутим, и у тим делима приказ појединих одељака њоговог живота далеко пре-
1ти кад је та крв остала чиСта и снажна. У Колбенхајера вазда постоји равнотежа изме&у песничк;<х и
0 ,цха има злдовољство да у ,жу#наду гле.да и црШ-Ој>е нз ц .шсг живота и нате делатности. Од. коликог је то знач$ја за нас биће нам јасно кад помислимо да сеУфини журнали исто тако као у Београду, прате са највећим инчересовашем у десетинама хиљада- биоскоиа у хиљадама европских градова. Мрб извесиог времена оснгаан је у -Београду оТсек Уфиног тоПжурналз, са задатком да врши снимања на Балкану, по Србији, Грчкој, Бугарској" И' Румунији. От.сек је већ извршио прва сни мања и у Београду је приказаи гтрви журнал-са сцен.ама Из српског јкивста. Једар призор који је заиста морао свима гледаоци-
СТао познати српски новинар, не само у Мађарској, већ и у Ср6ији , Хрватској и Босни. После светског рата постао је члан Срцског народног већа, заузимајући ресор Привреде. Касније је постао државни потсекретар и на том положзју је пензионисан. Био је члан Уставотаорне скупштине". 0 политичком раду Мите КлиЦика додаје Ретели Ујшат следеће: „Димитрије Клицин имао је везе и са старим мађарским поЛитичарима, и он је 1919 године, за време мађарске контрареволуције, био тај, који је одржавао везу између тадашњег сегединског министра спољаих
вима грувају т пови и прште грофа Павла Телекиа ГраНате, док фабрнке муииције тадашље.г југословенског минигрозничавб произВоде ратна 6- СТ ра спозних послова др. Милснруђа, док подморнице 1 пресеца. ка Веснића. Телекиа је он довео ју узбуркане таласе океаиа и у Ееограл, где је овај водио бродови тону у пламену. сцене разговоре о сегединској к.онтраиз нашег живота приказују ми- револуцији".
ран и тихи рад ученика Школе првмењене уметностн. У идућим Уфиним журналима биће .приказани снпмци о по вратку наших заробЉеника, ношењу бадњака, богојављенском освећењу водице, српском колу у Народнои позоришту итд. Наш редован улазак у Уфин филмски журнал претставља несумњнвб једну значајну тековину на културном пољу и раду на обнови земље.
С@>
лази границе наративног излага- МИС лилачких Снага. Тако је ом поња оног што је било. Ханс Каро- стао ствар*оцем снажне Паваса пун ^е непоколебљиве вере у чепз ове трилогије, те песме над здраве и добре силе које се ста- пвсмама 0 човеку Фаустовог тирају и труде око сваког поједин- пд који тражи Бога , Тако су наца. Он верује тим силама и слу- стали филозофски радови, ромаша их. Когод прочита његрве књи- ни ко ј и д ОПИ ру др корена немаге, 'неприметно и сам бива испу- цке мистике и велике драме. Ик»ен тим поверењем. У делу Ле- за овог К ц,ижевног дела које је кар Гион Кароса вели: ва ^, сад сабрано за целокупнр »Године поновног подизања по- издање од осам дебелих кн,и' г а г сле страховитог слома јесу као налази се човек великог зкачаја, добре године рашћења нарада. налази се мислилац и визионар, Додуше, само је мало смишље- у К оме као да је оличено, поиии*: и активних духова који умеју купљено и пречииЛено,.. траж.-гње да сагледају користи и од пора- и сазнање читавих низова покоза; али тај мали број људи јесте Л ења. оиај који је битан; док остали д а поменемо и четвртог из реуживају, оптужују, проклињу и да »старих«, Рудолфа Г. Биндинга подбуњују, или док претендују ко ј и је преминуо веК 1938. Из на то да прописују људском роду његових књига, и његових мајкако ће отсад имати да се разви- сторских приповедака (ЈКртва, ја, она вредна мањина у тишини ратни другови, Доживљаји и др.) припрема будућност; ти људи на- веје јак и снажан ваздух. У њеслућују своју нову одговорност, му можемо да сагледамо пломе- §ј|ј|| као да су они последњи људи на НИТ ост схватања коју је млада ге- ||||| овом свету и као да су дужни нерација прихватила као ! неки најда у што је могуће боље псправ- узВ ишенији завет. 1>екрм стању врате свој живот • 1арт1 Тгворцу, попут ствари која је да- Млађи из плејаде |В на на послугу и која |е у току употребе оштеЂена«. Колико би ваљаних имена још Најбољи Ђидо београдске пезор ::ице Миливеје Поповић-Мавид Ксроса је осим тога и лиричар. тре бало поменути: ту је ХанС оженио се ових дака са својом лепом партнерком г-цом Миром Нзегови стихови спадају међу нај- ф рид р их Блунк, песник северних Т вдоро»иК На слици: мпади брачни пар код ку1,е племенитиЈе чиме се може по- краЈева, ту \а мистичар Хермаи Г г < ; хвалидн немачки језик. Године ЦЈтвр родом из Шлеске г ла^Емил (СНИмак „Срџ$.ЏЦ Нврод")
Смрт Божидара Првановића Пре иеко^ико дана умро Је у Пожареацу, ,у 40 години, живота, један од наших истакнутих »лађих 1 германиста^ Божидар Пр$ан0јзић, професор гимназије Краља, АЛександр.а у Београду и : одличац. преводилац немачких дисаца на наш језик. , Д^.те источне Србије, землак Никбле' Патића, пок. Првавовић је, вбсле положене маТуре, дошао у Београд и уписао се на ФИлозофскН факултеТ, изабравши за с&оју струку германистику, упоредну историју књижев-, НоСти и тебрију књижевности. После одлично завршених стуДИја у Београду, пок. Првановић је . као стипендиста провео две године у Немачкој, где се усавршавао у својој струци. Као суплент и професор служио је по разнИм местима у унутрашњости ,а пуних 10 година провео је Као професор Новосадскс гимназије. Као одличан знаЛац немачког језика и немачке Књижевнбсти, пок. Првановић је успешпо прозсо читав низ одабраних дела познатих немачких писаца иа наш језик. Сем тога, сарађивао је иа „Летопису Матице српске 1 ', „Страном прегледу", „Мисли", „Венцу" и другиШ часогшсима. . М.