Srpski narod

Страна 8

ЗА СРПСКО СЕЛО

6 фебру §р

Поедузмите одмах борбу лротив вокга болести

Еоћарстсо |а бипо, би-ће, а и даквс {е јвдна «д иа|р«нтабилии< јчх граиа пол>опривреда, Али, у иепмк® с Једне гтране двноси аелкку нерист пегџвирнвреднику, у тсзшико ®®«т®за да му ее рабвети г.уиа пами>а, јер је Ео*ка цајподложии{а р«®ним биљним обокек».јм8 ■ која изазиваЈу гливкца, 6аитери|е и внрусм, Бербу против . евих" еб«1»«Н|» треба н««т«дн9 ; поаести пре НМОфМ ло|в8е, је'р је после 10га гвтовв редввн« доцкои. Келике пак штете могу наетати уетед препуштене лредехрано деказуЈу нвм неке минуле' године кад еу наши идаиваци оетавд 1о*|0;>о без ппода, док смо ка примзр првшие. гсдиие сстаг,н б®з »ајсија, и®1® су инвче кед на? а&нжо родил«, а при тем су .Ерпа укувнвг хр»н»н$о и здраво ВОћ<ћ М»ре пр«д«хране противу ««*• нијг бапести треба иЗвести на првем месту у току зиме и рано у пр «к «1к«, Звто Ј«- потребно да с« воћари одмгх и без оклевања припрвм« и иабаве оно што Је запредедрану потреби?, т, Ј, сретства за пргквЈ&е и прашеше во■ћака. СРЕТСТВА ПРОТИВУ ВОЋНИХ БОЛЕСТИ Према иашем пољопривредном стручњаку и истакнутом познаваоцу бил>ких болести, проф. Погаопривредног факултета Београдског универзитета др, Младену ЈосифовиЂу, од свих сретстава за сузбиЈање већннх болести највише су у употрсби бордовска чорба, бургиЈћвнска чорба и сумпврно-кречна нли калифорниЈска чорба. Сва трн сретства ооћвр може сам припромити. Бордозска чорба добија С« мешавмном 1 кгр. плавог камена и пола кгр. негашеног, односно 1 кгр. гашеног креча одличие накввће на 100 питара воде, Бургињонска иорба добија се ка исти качкн, ако се раствору плавог камена дода уместо креча 4?5 грама нарочито пречиш&ене солвеј -соде, а у недостатку исте може се употребитн н обичка сода, Обе ове чорбе су подједиаке рредности ако садрже исту колмчину плавог камеиа. Због тога је »ећару пакше и Јевтиниј« спрзал .«ти бордовску чорбу. Сумпорио-кречна [калифорниЈска) чорба постоЈи кае век готов фвбрички производ, ®ли воћар може и сам да је справи мешавином 24 кгр. сумпора у праху, 12 кгр. и©гашеног креча и 100 ли« тара ®оде, Мешавмка се справл>а у гвоздеиом казану на ватри на којој мора кл >учати Један сат. Ако «« ке употреби одмах може н да стоји, али симо у потпуно затворецим судовиА«, где нема додир« са ваздухом. Прска се само разбпажена водом и то: за з ч имско прскање јабука, крушака, шљива и трешан,а 1 део чорбе на 6 делова во> до- за прскањ« брееека и кајсија 1 део чорбе иа 10 делова воде; за петње прскак >е, од тренутка кад еу се иуполци отворили, еме да се употреби само врло разблажена сумпорно -кречна чорба и то за крушке, Јабуке, трешње и вишње 1 део чорбе на делова воде, а за брескве и кајсије 1 део чорбе на 60—80 делова воде. Сумпорно -кречна чорба има одлично дсјство противу разних Солестн ео&ака, као н бордовска,

а н»ено преиму^ство је у мак>ој цени коштања. Због тога ке бити корнсно да је наши во^ари што више употребе. №ој се могу доднеети и разии арсенови отрози који се употр©бл»ва8ју за сузбијан>е гуеаимца. Ради повећања њсног двЈства за зммска прсквња додаје се по 1 кгр. зелене галице на 109 г.нтара зећ рвзре<;ене чорбе, Но, пош:о сумпорно-кречна чо ! г>ба кагриза бакар, при употреби. бамарних прскалица потребцо је к»ихаву унутрашњост м цеви цремазати зејтинвм, а одмах по прсиању добро их испрати вздем. Да би цаши ео&ари имали тачно упутстзо како, к®д и чим® троба прскати поједине во^ке, изновимо им кратко стручно упутство, ЗИМСКО ПРСКАЉЕ ЈА5УН1 И КРУШКЕ: коицем зиме пре бубрења пупољака; употребити воћне карболинеуме 810'/«, или еумперно-кречку чррбу 1 део на 10 депова воде са додатком 1% зепене галице; сузбија разне инсекте, њихоВа јаја и

адрве, чистн кору од лишаја и маховика. и,'Л»ИВЕ И БГ0СКБЕ: прскати 3—4 иедеље гре цветања; употребитн за шљиву всћне карбопинеум«, за брескву бордовску Чврбу «а 3% плавог камена; сузвија штитасту ввш, јаја ннсеката и коврџавост пиш^а, ПРОЛЕТЊА И ЛЕТЊА ПРСКАЊА ЈАБУКЕ И КРУШКЕ: прво прскак.е обавнти пошто се цаетови пвјаве; употребмти сумпориокречну чорбу 1 део ка 50 депова воде или бердозску чорбу 17а с» додатиом Једие врееникове соли; сузбкја чсђазу пегавост, увенулост цветова, сг>е инсекте мо|м гризу пупољке, ца-гт &зе и лиш^е сп«)Т.а. Друго прск«ње обавити мстим еретствима сдм?х по отпедаљу круничних лиетића; сузбија чађаву пегавост, смлу трулеж плвдова, сиву н мрку пегавост гиш'л?. гусенице, пагусскнце, жижке и I "уге инеакто ка|и грмзу воћку ( «ља. Трс5-,е прсквк.е обзвкти 2—3

недеље после другог, опет истим еретет»нма; сузбија нсте болести као и друго прскање, поред неранџасте пегавости, као и све инсекте коЈи нападају воћку слоаЗ. ТР8ШЊА, ВИШЊА, Ш№ИВА и "АЈСИЈА: прво прекање иззршитч чим се поЈаве цветвви; употребити сумпорно-кречну чорбу 1 део на $0 делова воде или бор'.овску чорбу 1 % са додатком Је» дне арсеникове е»ш; сузбнЈа рекетавост лишћа, увену&е пастара код кајсмје и вишње, све инсекте ксји гризу воћку епоља. Друго прекање извршити од»л -зх по впадању круничких листића; за трашњу и кајеију употрвбити ерететва као за прво прза шљиву бордовску черЗу 1 8 /о; еузбиЈа ппамењачу н криг .аче, решетавовт пишћа и све мисвкте кеји гризу воћку споља. ТреЂ« прекање трзшањз и кајсиј« извршити 15—20 дана поеле чругвг, а шљива у првгј полови« ки Јун«; употребити бордовеку чбрбу 1 °/о ипи сумпорно-кречну чорбу 1 д«о на 50 делсча веде; сузбија решетавсгт пишва и рђу ка шљиви.

Стручни савети нашим пољопривредницима Радови у.фебруару

НА ДОМУ Наручуј семе, саднице, справе, адате и друго што ниси наручио. Довршавај оправке и израду справа, алата и прибора. Прегледај зазимљене производе. Пребирај кромпир и ране сорте стављај" средином фебруара у клијалиште да би га припремио за сетву почетком марта. Читај пољоггрирредие и друге поучне кшиге и листове. ПОД СТОКЕ И ЖИВИН1 Обавља] све послове као у Јануару, Сву приплодну стоку, кад год време то дозвољава, изводи из штале и пусти да се у испустима или на слободном простору што више^креће. О брати што већу пажњу на крмаче којб треба да се опрасе у о-, вом месецу. Живини, да би што боље носила, дај поред зрнасте хране и наквашено лишће од луцерке и детелине, као и сточну репу. Овце које треба да се ојагше у овоме месецу боље храни и одвој од осталих у посебно одељеше у коме треба да је топлије него у одељешу где су остале овце, да се јагноад не би смрзла. НА Н»ИВИ, ЛИВАДИ И ПАШЊАКУ Настави започете радове у јануару. Извлачи и заоравај сточно ђубре. Ори земд>у за око* павине. Уништавај штетне биљке и коров на ливадама и пашшацима. Растурај кртичшаке и мравињаке. Растурај згорело ђубре и што јаче дрљај све ливаде и пашшаке ако земља није сувише влагкна. Припремај зе. мљу на којој ћеш посејати луцерку или детелину, као и зедљу на којој ћевд подићи вештачку ливаду. У БАШТИ Довршавај риљан>е и ђубре№е. Почетком месеца пуии то-

пле леје коњеким ђубретом и добро припремљеном земљом. Крајем месеца почни са сејашем семена купуса, парадајза, салате, целера и краставаца. Ако нема енега сеј спанаћ и грашак. Сади бели и црии лук. Уколико јагоде нису расађене у јесен, треба изе сада расадити. У ВОЋЊАКУ И РАСАДНИКУ Довршавај копаше рупа за воћке. Из растила вади садни це за продају. Сасецај суве гране на воћкама. Довршавај чишћеше гусеничких гнезда, лишајева и маховине са еоћака. У сунчане дане опрскај воћке раствором карболинеума, карбокримпа или неког другог средства које ти препоручи срески пољопривредни референт. Брескве опрскај 3% бордовском чорбом да би спречио коврџавост лишћа. Ако у јесен ниси посејао воћно семе, посеј га у раније припремљеним лејама. Прошлогодишше младице из семеништа расади у воћно растило на растојашу 40 према 80 сантиметара. Са добро родних воћака насеци потребан број гранчица и еа. тачном ознаком сорте стави их >у песаЈС у подруму до калемљеша (март) на будни пупољак. Поори иростор између воћака, али при том пази да воћке не озледиш. У ВИНОГРАДУ и ПОДРУМУ Заврши риљање за виноград и ако земља није сувише влажка припреми га за сађе»е лозе. Припремај материјал за калемљен>е. Спреми судове за претакање вина и претачи га. Подрум држи чисто и дезинфекуј га запаљеним сумпором. НА ПЧЕЛАРНИКУ Прегледај кошнице кад Је топло време, Ако немају довољно меда прихраауј пчеле кува-

иим медом или шећером. Ако је време хладно онда кошнице не дирај. Довршуј оправку ста рих и изградњу нових кошница и рамова, (Из Пољопривредиог календара С. П. Д.).

Течајеви за испитане воћаре на селу Министарство пољопривреде и исхране одлучило је да у свима селима епреми бар по једног. испитаног воћара, из самог тог места који би, уз одговарајућу, иаграду, помагао својим сеЈћацима и давао им савете из воћарства. То неће бити ни државни ии општииски службеиици, већ земљорадници из самих места X којима живе. Предвиђено је да се бар у сваком округу одрже овакви теча« јеви. До сада је одређено да ее течајеви за Округ зајечарски о« држе у расаднику у Букову, за Округ моравски у расаднику у Параћину, за Округ ужички у Ужицу, а за Округ београдски у Смедереву. Први део течаја одржаће се у марту и трајаће месец дана, други део у мају и трајаће три дана, а у септембру седам дана. У јесен сви учесници полагаће испит, На течај се примају само младићи, снноаи земљорадника, ко» ји нису млађи од 18 година, стално живе на селу а баве се воћарством, а потребно је да су свршили пољопривредну школу, или бар прошли раније кроа ко« ји воћарски течај, Пољопривред. ници који желе да учествују на овим течајевима треба да се пријаве иегшсредно расадиицима 'где ће течајеви да се одрже, или пак преко свог пољопривредног референта или реонског економа. Т*цшие тЖрће

келераба ! Треба најпре произвести расад, који се затим расађује на одређено место. Воли добро урађено баштевско земљиште, које може да се залива. Брзостасне соРте могу да се сеју сва ких 15 дана почевши од месеца фебруара под стаклом. па затим напољу до јуна. Могу згодно да се саде између редова карфиола, патлнџрна итд. Споростасне крУпне сорте сеју се јуна и јула, за зимницу, јер ее боље одржавају. Врло је осетљива на хдадноћу. 10 грама семена дају око 1.500 струкова за расад, а на 1 ар земљишта долази око 1.200 расада ране, или око 500 расада позне келерабе. 4 i кељ Кељ је биљка потпумо слична купусу, па је и шегово гајење готово исто, а значајан је нарочито због тога што његове разне сорте дају свеже поврће преко целе године ,и усред зиме. Једна башта може да даје преко целог лета свеж кељ за постепено брање, а да га има и преко зиме. Према томе врши ое избор сорте. Раностасни. кељ може да се сеје цреко целе године. у јануару може да се засеје и потпуно одгаји под стаклетом до саме бербе, или да се фебруара ироизведе само расад под стаклом, па затим расади адпољу. Почевши од марта може се сејати и за производњу расада у отвореној леји. Рани кељ треба сејати сваких 15 дана, На 1 ар иде око 800 етруковз расада. који се произведе из" 5 грама семена. Споростасни кељ има крупне главице с великим лишћем. По-ј

сејан у пролеће, стасзва у јесен. На 1 ар иде око 200 струкова расада. Зимске сорте стасавају споро. Посејане у априлу дају бербу од почетка зиме, па све до пролећа. Расада иде око 300 струкова на 1 ар. За време љуте зиме добро је поред корена са севеоне стране ископати малу рупу , па у њу накренути главицу, а на корен нагрнути землзу и преко главице бацити сламу. прокељ Прокељ или кељ пупчар ]е најмање осетљив и на сушу и на хладноћу. Врло је укусан за јело, а дато је нарочито важно, бере се зими и у надраније пролеће, кад другог поврћа нема. Сеје се у два маха, априла и јуна, да би бербе стигле зими и у пролеће. Гаји се слично као озими кељ и купус. 10 грама семена дају око 1.500 струкова расада, који се развија сцоро и тек пбсле 6—8 недеља може да се пресади. За време пораста треба га уредно плевити. Ситне главичице прокеља најбоље је брати после првог Ја* кот мраза, почевши одоздо ближе земљи пз на више. Ни најјачи моазеви му не сметају па га код нас треба нарочито гајити. Обилнија производња прокеља мо»е да нам обезбеди тако потоебно свеже поврће преко целе зиме, без обзира на оне!; и на мразеве, 1 _ ј