Srpski narod
Страна 12
СРПСКИ НАРОД
13 фебруар
Краљ немачке музичне драме Рихард Вагнер рођен је у Лај- који се тих бурних година сму- узвишеном. Име Лудвига II не- своје Мајсторе певаче. Приликом пцигу 22 маја 1813. Симболичан цао по Немачкој. Вагнер је при- раздвојно је вез?но за последње, знамените премијере тог дела у је и сам тај рођендан. Тада је нуђен да бежи у иностранство. триумфално доба Вагнеровог Минхецу (21 јуна 1868), крад» почињао немачки рат за ослобо- Настањује се у Цириху. Мучи га стварања. Лудвцг II дао је Вагнеру сатисђење од Наполеонове превласти, чежња џа отаџбрном и за новом Лудвиг позива Вагнера у Мин- факцију и тиме што га је позвао тада су се код Лицена мерили борбом за своје немачке умет- хен, изјављује му да ће му пру- да премијери пр.исуствује поред млади пруски домобрански пу- ничке идеале. При свему том, го- жити сваку моралну и матери- - њега, у краљевскрј ложи. Следекови са Наполеоновим гренади- дцне изгнанства пролазе у плод- алну пртпору за остварење пре- ћа манифестација нераздвојног рима, тада је погинуо генерал ном књижевном и музичком ра- порода немачке опере._ Године пријатељства и поверења та два
Шарнхорст. ду. ,■ Рихард Вагнер је у једанае- Ту настају књижевно-критичка стој години извојевао свој први дела Уметџост и девџлуција, Упеснички триумф: Победио јена метничко дело будућности, Операзредном конкурсу за песму је- ра и драма- и Јеврејство у мудном умрлом другу. За учење зици. Ту је написао и спев Нимузике, за дивно чудо, оних пр- белуншки низ, на коме ће доцвих година није имао много во- није и музички саздати сврју
ље. Хтео је испрва да буде само песник. Тек Веберов Чаробии стрелац, а доцније, по повратку у Лајпциг, концерти на којима је слушао нека од Бетовенових дела, буде његов Богом дани музички дар. Али ни сад ни надаље, све до краја живота, Вагнер се нипошто не задовољава само једним пољем рада. Свршивши матуру као један од најбољих, ступа на старославни
величацствену тетралогиду. Неуморно и даље изтаже своје погледе о немачкрј музич^ој драми. У међувремену му је у Немачкој Франц пл. Лист (који ће му 20 година доцније постати тастом) извојевао велику победу: 1850 године успео је у Вајмару са пуним успехом да прикаже Леонгрина. Тиме, је обратио пажњу свих немачких уметничких кругова на циришког из-
Лајпцишки универзитет, где се гнаника. Разуме се јавља и жучудубљује нарочито у чисту фи- на критика. Желећи да критилозофију и естетику. Уједно по- чарима одговори и делом, ком.чиње темељно да студира музи- поновао је оцеру Тристан и Ику под упутствима кантора Вајн- золда., типично дело новог Вагл1ј 'нга. неровог правца. До душе, још Већ његови првенци, једна со- ће дуго чекати док то дело буната и једна полонеза, обраћају де видео и на сцени. Прославивпажњу на овог младог уметни- ши се у иностранству на поједика и прибављају му већ у два- ним турнејама као диригент, Вадесетој години живота положај гнер и опет одлази у Париз. Опозоришног диригента у Лаух- вога пута у француској престоштету. Узгред да поменемо да је ници доживљује још тежа раВагнерове музичке првенце први зочарења. пут штампала чувена издавачка Године 1864 године ступа на књижара Брајткопф и Хбртел, за баварски цресто краљ Лудвиг II, коју су везане за нас толико владар ?а кога је исувише маг драге успомене на рад Вука Ка- ло рећи да је био „велики зараџића и других пионира нашег штитник уметности". Може се Ј<њижевног препорода у „Липис- рећи да»је цела владавина овог ди". изданка старе лозе Вителсбаха Прву оперу, Виле, иије успео била један непрекидни уметнични да прикаже. Много боље сре- ки занос, трајни сан о лепом и ће није било ни друго дело За-' 1 брањена љубав. У њему све већма сазревају нове идеје о музичком стварању, револуционарне, смеле идеје. Угледна, али инак другостепена поаоришта на којима ради, не изгледају му подесни форуми за велику борбу која претстоји. У њему се јавља жеља да своје ново уметничко „вјерују" огласи са позорниде париске опере. Године 1839 стиже у Париз, где ће остати до 1842. Нова и велика разочарења у Паризу! Одбијају приказивање и Риенци-а и Холанђанина луталице, и поред тога што се неки тада врло виђени композитори заузимају за њега. Али титански дух Рихарда Вагнера све ће то издржати, савладати, пребродити и избити до највиших ступњева триумфа. Свом огорчењу због париских разочарења дао је израза у увертири уз Гетеов Фауст која се може сматрати првим његовим музичким делом у коме је потпуно сзмосталан, еманципован од свих туђих, немачких узора. У то му у пролеће 1842 стиже писмо из Немачке које и њему буди право пролећње расположење: У Дрезди ће приказаги и Риенци и Холаиђанина. Сместа је отпутовао у град у коме је провео прво детињство. И једна и друга премијера не само да су биле пуни успеси, него су Вагнеру донеле и положај дворског капелника. Али већ настају нова разочарења. Ни на овом утицајном положају не може да прокрчи пут својим иовим идејама. Не без тешкоћа успео је 1845 да омогући приказ Танхојзера, док Лоенгрин још не може да продре на позорницу. Али Вагнер је „тврд орах". Упућује саксонском министарству просвете обилно образложен меморандум О с тварању једне немачке нациоиалне позорнице. У то наилазе бурни догађаји 1848/49 године. Вагнер је национални револуционар до сржи. А такви свенемачки националисти били су у оно време за ускогруде . династичко - партикуларистичке властодршце „антидржавнији" од свакојаког мећународног разнородног шљама
1855 с успехом се у Минхену човека било је свечано полагање приказује Тристан и Изолда. темеља Вагнеровом позоришту у Бајррјту (1872), па је на освећење поред базарског краља дошао и седи цзр Вилхелм. Последња фаза Вагнеровог живрта и рада, одиграва се у Бајројту, том но.воствореном свенемачком храму праве немачке уметносги. Рад у Бајројту развија се у знаку слабих материалних, а огромних уметничких и моралних успеха. Ту се сад приказује .славна нибелуншка тетралогија: Рајнско злато, Валкира, Сигфрид и Сумрак богова. У Палерму, где је боравио неко време из здравствених разлога, Вагнер је завршиО свога Парсивала, своје последње велико дело, своју лабудову песму. Двадесет и петог јула 1882 била је славна премијера тог дела у Бајројту, за којом се низало 16 уза^топних реприза. Али природа тражи своје. На домаку навршене седамдесете године, Вагн^рово тело прчиње да посустаје по(Цртеж: К. Н.) сле живота испуњеног неуморним радам, немилосрдном борАли зар има двора. на коме за- бом и тбликим доказима праве видљивци и сплеткари остављају немачке доследности и истрајнона миру Богом надахнуте људе, сти- Лекари шаљу Вагнера уВеи то још људе Вагнерове бор- нецију на оцоравак. У граду кабености и праве љубави према налз и кампанила, гитара и гонроду и језику? дола задесила је велдког творца ГТред њиховим сплеткама. Ваг- и борца 13 фебруара 1883 напранер за неко време мора опет да сна смрт. се склони у тишину тог драго- Пренесен је у Немачку уз говољног изгнанства, окружен ле- тово владарске почасти и сахрапотама величанствене алпијске њен у складу са израженбм поприроде, далеКо од атмбсфере следњом вољом, у парку своје двореких интрига. Тујезавршио виле „Ванфрид" у Бајројту.
Рихард Вагнер
С&еш, (с мшао- п^о&раш* ПОВОДОМ ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ СМРТИ ПРОНАЛАЗАЧА РЕНТГЕИА
Судбина Вилхелма Конрада ваздуха спроведе у овакве безРентгена типична је за живот вадувдне цеви. Вршећи испитива-
изгрдио га како је смео да без дозволе отвара прозоре. Лабо-
једног немачког професора XIX ња заједно с Гајслером напунио рант је указао на чињеницу да
века. Рођен у Ра.јнској области, је истовремено ове цеви такозва1845 године. провео је с&о.ју а- ним племенитим гасовима. Тако кадемску каријеру на разним ви- су постале у дивним бојама светсоким школама, непознат широј леће Гајслерове цеви, претече
Јавности. У тридесетирвој години поста- кламе. је професор Више пољопривред- Под утицајем струје великог не школе. Доцније је позван на напона у безвадушним девима Универзитет у Штрасбургу са створени су такозвани „катодни кога затим прелази на чувене зраци", зраци који доводе до универзитете у Гизену и Вирц- СЈаја атоме племенитих гасова У
је прозор отваран, фотопапир био би потпуно црн, што. уосталом, није овде био случај. То је збунило Рентгена и на-
модерне светлосне неонске ре- рочито када је видео да сенка на поквареном папиру има тачно обим његовог златног прстена. Изгледало је, као да је прстен фотографисан. Али како су продрли светлосни зраци кроз ову дрвену ку-
Гајслеровим цевима. Професор тију? Хитоф из Минстера иСпитао је 0д овог дана ради0 је р ентген
своје лабораторије. Својој жени, која му је због овог непре-
бургу као шеф физичког института. До тада је Рентген био про- Д а ли се ови катодни зраци могу као " ма хни-г Ретко"је излазио из фесор физике, као и многи дру- скупити, као што Је случаЈ са ги. Тек у педесетој години усле- светлосним зрацима. Он је ствова му да пронађе зраке који су Р и ° к Р а Ј такозване катоде у из- КИ д Н0Г ' и заморног рада пребапознати под именом — Рентге- ДУбљеном огледалу. нови зраци. Од сада је његово Са оваквом Хитофом цеви отиме засјало на небу науке, ма да почели су експерименти Вилхелсам Рентген није волео спољни ма Конрада Рентгена. Та катодсјај. Жалио се често колегама на зрачна цев била је уграђена што су га рекламирали, и волео у његовој лабораторији.
цивала, рекао је само да се б&ви ј 'едним послом за који ће људи када буду сазнали, рећи: „Рентген Ј'е сигурно полудео!". Ни за божићње празнике Није се одмарао. Тек 28 ДеЦбмбра био ,е више да се повуче у тишину Рентген је поновио педантно ј е тако далеко да је могао да
своЈ'е радне собе него да прису- све оно што су већ учинили њествује скуповима и разговорима. гови претходшши и'био је тим И после великбг проналаска радом „пбтпуно очаран", као што К у Физикално-медицинског друрадиб 1е Рентген на универзите- је писао једном свом пријатежу. ттва у Вирцбургу. ту у Миихену, предавајући ек- Новембра 5 године 1895, дана сперименталну физику све до ко ј и ј е ушао у историЈ 'у науке сеоле 70 године. 10 фебруара ка 5 дан п роналаска Рентгенових 1923 заклопио је Рентген уморне зр аК ова, Рентген је открио поочи, пошто је извршиб револу- четни пут у дефинитивном исцију у Природним наукама, тех- Т р аЖ ивању. ници и медицини. Немачка мар- рентген је обнчно носио на љивост крунисЗна је тако јед- ру ЦИ један скупоцен златан прним неоспорним успехом који ст&и Да би га сачувао за време је признало цело културно чове- р ада са живином пумпом, и начанство. рочито од додира са делићима Од половине прошлог века у- живе, Рентген Ј "е прстен оставпућена су физикална испитива- љао у једној малој дрвеноЈ" куња. због више случајева заним- ти.ш. Једног дана оставио је ову љивих проиалазака, на пооблем кутију на пакет светлосно осетзрачења. Дувач стакла Гајслер Љиве харти.је. пронашао је у Бону живину ваз- Лабораторија је била замрачушну пумпу и> први је успешно чена а Хитофова цев обвијена ппобао да израћује безваздушне црним картоном. Кад је Рентген стаклене цеви. Професор физи- хтео да употреби осетљиви фоке Ј улиус Пликер. такоће у Бо- топапир био 1*е изненађен видевчу . дошао ге на иде.ју да елек- ши да је горњи део харти.!е по- цењива добра целокупном човетричне варнице из слободног кварен. Позвао је лаборанта н чанству.
4
преда готов елаборат 0 једној ново.ј врсти зракова претседни-
Његови пронађени Икс-зраци имали су моћ продирања кроз многа тела. Као доказ приложио је снимак руке своје жене, на коме су ее' јасно оцртавале кости. Рентген је у доцниЈ'е доба брижљиво и^питаб све физичке особине ових зракова, и описао их у три чувене расправе, тако тачно, да физичари наредних година нису ништа могли да измене или да додају. Доцни.је су немачки научници утврдили какве су врсте Рентгенови зраци, као и њихову употребу у техници и медицини. Сво.јим проналаском овај велики син Немачке учинио је нео-
ЈЕ лџШалица У лето 1839, тада непознати лемачки музичар Рихард Вагнер са својом женом Мииом укрцао се на брод у луци Пилау, да би запловио у сусрет непознатој судбини. Вагнеров бурни и пламени дух хтео је да окуша срећу у далеком Паризу. Путовање је било теже, него што је то Вагнер, замиадљао. Када је брод пловио поред стеновитих обронака норвешке обале, подигда се бура. Завијао је ветар и урлао, брод се нијао као орахова љуска, док су морнари били заузети бацањем сидра. Борећи се са таласима, певали су једиу морнарску песму. Вагнер је слушао и бележио ноте кака би сачувао ритам и мелодију ове морнар.ске песме,. Пред очима му .је лебдела симфонија буре, узбурканог мора, олора песма морнара. Забављао се с морнарима, који су му причали романтичну повест о луталцци Холанђанину. Она се Вдгнеру толико допала да је узео за садржину своје опере. У времену тешке немаштине у Паризу, када је живео од Ковремецог црсла, млади музичар компоновао је Холаиђарина Лу• талицу. Лични доживљај приликом бурног путовања постао је откровење. Увертира је указала на нове путеве, То нијб био потпури из саме опере, већ драмска симфонија. У увертири је урлала бура, шумили су таласи океана ,а између тога — као откровење неба —- одјекивала је спасоносна мелодија баладе \ другом чину, коју је певала Сента, и која претставља главни музички део опере. Потмула фанфара означавала , ,је Холанђанина и провлачила се као црвеиа нит кроз целу оперу. Хор морнара е ко.шм почиње први чин није уобичајени хорски комад као у свакој онери. Хор је повезан с радњом. а романтична радња ограничена на најглазније. Читаво дело био је смео потхват ка тада непознатом у области опер;ке уметности. Цео први чин без женског гласа! Нема колоратуре за једну примадону! Певање је изражај душевног напрезања, које оркестар психолошки приказује. Текст који је дао сам композитор увелико се разликује од онога што се, на пример, навикло да слуша у љубавним дуетима. Уместо бесмислених понављања узете су песничке речи. То није био либрето, то је била поезија. Цеб раД на опери Хо ланђапин Лут&лица трајао Ј'е пет недеља. На крају партитуре, написао је Вагнер: „,У ноћи и V беди. Пер аспера ад астра. Р. В." Ношто се уверио да у Паризу не може ништа да постигне. Ватнер се вратио V свој'у немачку отаџбину. Његова опера Риенпи, приказана је са огромним успехом V Дрездену. Од безименог музичара постао је преко ноћи цознат, ако не и сла^ан композитор, тако да му после овог успеХа ни.је било тешко приказати и Холанђднин а Луталипу. Пре сто година дошло је до премијере, ко.ја ј "е очекивдна са великом радОзналошћу. Чувена немачка певачица Шоедер-Девриен певала је прву улогу Сенте и осво.шла публику. Први чин, у коме није било женског. гласа .разочарао ]"е у извесној меои публику, други је донео буРан аплаус ,док те трећи чин, са импресивном сценом пропасти Холанђанинове лађе, одушевио ^ублику. Иова опеоа, музичка дпама °ихаода Вагнера. ни1'е ое на почетку одржала на позопници. Ачи 1е неколико депени1'а кчгни<"е отпоч^о славни поход Хојгзн^анииа Луталице на евима иемачким и стланим позопнинама. Фон АндрејевскИ