Srpski narod

28 фебруар

СРПСКИ НАРОД

Ограна 15

Сриској омладини Р ашатк од Б Р анка Рацичевића П 7Т тгппл^пт/ пол.1.. л т.п!пт..т,п 1— т т т->

У недостатку једног омладицског књижевног часописа, који би доносио — поред радова наших старијих и већ познатих књи• жевника, писаних за омладину — прзенствено саставе самих омладинаца, „Српски народ" почевши од овога броја доносиће редов110 своју омладинску страну, испуњену искључиво радовима самих омладинаца, у стиху и прози. Поред песама и прича, краћих чланака из ср.пске књижевности, српске историје и осталих подручја наших националних наука, омладинска страна „Српског народа" доносиће и Нпјбоље писмене задатке уЧениКа наШих средњих и стручних шиола. На овај начин, створиће се једна племенита утакмица између самих омладинаца, даће се потстрека за формирање ноиих књижевних талената и заинтересоваће се наша тхсжкм аиладина за књижевносТ, ту најлепшу манчфестацију цове$авог духовног живота. Наш народ је увек више ценио царство небеско од царства земаљскога, као што то речито доказује наша историја почевши још од времена Немање и Св. Саве па све до данас. Наш народ је духовне вредности стављао увек изнад материјалних, следују: ћи примеру првог српског просветитеља и књижевника Св. Саве. Нова српска омладина, свесна озбиљности времена у коме живи, у.де традиционалним српским путем и доприноси свој обол у стварању и изграђивању Нове Србије. 7 Уредништво омладин!:ке стране „Српског народа" овим позива читаву нашу школску омладину на сарадњу на овом за сада једином гласилу српске омладине. Све што буде било од значаја и вредности биће штаппано оним редом којим радови буду стизали уредништву. Нзјбоље састављени радови — оцењени од ■стручних наставпика српскога језика, српске књижевпости и српске историје — биће награђивани нарочитим наградама, да би се и на 'тај начин одало видно и заслужепо признање оним даровитим омладинцима, који се буду истакли познавањем стила и ра• зуиевањем националне историје свога народа. Салш се оно може волети што се познаје, а наша омладина још не познаје довољно себе и свој народ. Омладино српска, приони на нови посао! Уложи несебичне рапоре, да се покажеш достојна својих славних предака и да опракдаш' наде које се у тебе полажу1 УРЕДНИШТВО „СРПСКОГ НАРОДА"

Која ми се лирска песма највише допада и зашто Овако се зове тема да!аовијег задовољство. са зцатним бр.ој ЈГГ-Плиагт/-««. ~

Од лирских песама највише радости. На растанку Бранко се ми се свиђа песма Ђачки раста- с њима овако опрашта:

„Збогом! Били живи, весели и здрави, Никада вас ]а не заборави". Ђорђе Вулетић уч. Ух раз. IV муш. гимназије у Београду

Нрале&е од Светид ™- слава Стефановића

так од Бранка Радичевића. Као мотив за ову песму, служило је Бранку његово ђзчко доба, у Сремским Карловцима. Ђачки растанак — моменат 0диста вредан песме и сећања. Па ипак, у српској књижевности до Бранка, ни.је се нико сетио да га опев.а, а и у светско.ј књижевности мало му ,је песама поклоњено. Песнцк. се сећа свога ства. Пред њега излазе тога безбрижног доба. Сећа се 0д новијих српС ких лирских ђачких забава по Дунаву. Пра- песама највише ми се допада пештајући се с њима пролази по- сма [Јролеће од Светислава Стекоај виногпада. Ту му искрсава- ф ан0БИ ћ а . .(V успомене на бербу и весеље. у П еснт<овој души су се јавиОд гледа пред собом горе и ме- ла осећања каква се могу јавити ста пуна липа, птипа и јагода. само после тужне зиме, кад наТо га је толикр занело да је за- СТ упи весело пролеће, кад прирожелео да му се кад умре ту ис- да почне да се подмлађује и кад копа гроб. Он велича лепоту пушта „сокове из којих живот карловачке околине овим речи- бива" како каже сам Стефанома:' „Ао брацо амо v то доба, вић. Он је гледајући и слушају'дођи, види, чуј, па хајд у гро- ћи ту развесељену природу ску4 ба". Песник даЈе врло пластич- пио сва та осећања, И најзад кад му слику ђачког весеља. То су су она достигла вр.хунац, излио једина дитирамбичка места у их је једном снажном бујицом нело! сопско! лиоско.ј презији. У .речц. а оне су се претвориле у

стиховима „Коло, коло

наоколо виловито плаховито и т.

одличну песму која ствара неизбрисиви утисак код читаоца. Што се тиче техничке обраде онћ је врло добра, ма да није д. онако савршена као код неких наших песника (Дучића, Ракића). животна радост младих Стефановић ни.је натрпао ову у њима се управо осећа песму неким трињем и фразама Овде се говоре по- које су због исувише честе употребе постале досадне, већ је цеИгра траје скоро до зоре. Да лу песму проткао оригиналним би угасио жеђ, он моли једну идеЈама ко.|е Је освежаваЈу и девојку да му вина наточи, „да да {У |0 -' нов и младалачки дух. ти браца боље скочи". Угрејана Једн У нарочито лепу и оривином и игром, дружина је ма- ™ налн ^ иде -' у и з ло «< ио Ј е Сте

избија ђака и такт' кола. скочице.

ло несташна. Али правда у поскочици примерима:

то песник

фановић у последњој строфи о-

ве песме

историским К'о дрвеће и моја душа пупи, „Хп.шук Вељко зна љубити, ^ са блаженством сан стварања Ал' и сабљом добро бити

писменог задатка из српског је зика који су израдили ученици првог и другог одељења IV муШке реалне гимназије у Београду. Највећи бррј. ученика изјаснио се за песме наших новијих песника, Милана Ракића и Алексе Шантића. Од старијих наших песника показали су се као најпопуларнији међу нашим пето

ем одлично израђенрх писмених задатака, истичући да наша средњешколска омладина нарочито воли родољубиве песме српских песника, у којима су изражена осећања верности и оданости према српском народу и мајци Србији. Ово је једна утешна појава која речито сведочи о високој националној свести наше

Даље по.скочица. ниже. ХајдукВељкова Ј'унаштва. Затим се сећа стлрог јунака Јакшића и завршује славећи Душана. После је предмет разговора~ сећање на умрле. Потом се сећање враћа

школцима: Ђура Јакшић и Змај средњешколске омладине и о ње-

Јован Јовановић.' Интересантно је да су се нсколико ученика изјаснили чак и за наше модерне песнике: Јована Дучића и Светислава Стефановића. Директор гимназије Александар Окановић, у разговору са уредником наше ' омладинске стране, изразио је своје велико

ној дубокој привржености родној груди и вековним отаџбинским идевлима. Овде доносимо неколико најбоље израђених задатака о горњој теми као докуменат. о зрелости и писмености наше данашње средњешколоке омладине.

сннва. О расти, душо, пуштај жиле,упи, Све сокове из којих живот бива! Несма ?е испевана у трохејима. који је прожимају веселошћу и потпомажу је у дочаравању пролећа у души читаоца. Ова ми се песма свиђа још и зато што одише искреношћу, а у круг живих. Песник помиње није производ лажних осећања. својим другови:/1а, Сими и Јули- Владета Б. Кнежезић, ју, заједничке дане, весеља и уч. V раз. гимназије (итле од Вмаја Јовановића Од свих лирских песама које доћи награда у виду народне сам до сада прочитао, на.јвише пр-освећеностими се свиђа песма од Змаја Јо

У овој песми нарочито ми се свиђа овај стих:

На Атару од Ђуре Јакшића

Од свих песама највише ми се допада цесма На Липару од "•*' Ђуре Јакшића. Ђура Јакшић је мој најмилији песник, песник искрених осећања, истинског родољубља и песимизма. Све његове песме су излив његове огорчене душе која се противи људској неправди. Његове песме су пуне горчине, гњева; оне су срдите, жучне и плаховите као набујале планинске бујице. Узроци због којих ми се допала његова песма На Липару су многобројни: Ђура Јакшић се о• сећа потпуно усамљен на овом свету. Он нема ниједног верног и искреног пријатеља. Свуда где год би се окреИуо са вапијућим погледом и сузним очима, : тражећи бар мало љубави, разуме1 вања, одби.јала га .је ледена злоба, пакост и мржњ"а људска. Његово срце, његова душа били су пуни горчине и бола, јер га ни његова браћа, његов народ, дика и понос, нису хтели разумети. Он је осећао потребу да се неком исповеди, да- би- својој ду-

ши олакшао. Његове Песме су пргтсгаве његових душевних 0ссћања. У тој песми он разговара са птичицама, поверава им свој бол, назиза их јединим другарима, пита их да нису и њих јади отровали. У тој песми, у глуво доба ноћи, њему се привиђа сен коју он радо очекује, пада на колеиа пред њом и исповеда јој се колико је много патио. Своју исповед довршава дивним стиховима који ће остати за увек бесмртни, а који гласе: О мајко, мајко, свет !е пакостан! Живот је, мајко, врло жалостан! Кикола Б. Ерцеговац ученик V раз. гимназије

вана ЈованОвића: Дижимо школе Као песник и сОцијални радник, Зма.ј је ув^Гдео велику важност школе за просвећивање нашег народа. Зато он у овој песми опомиње наш народ да диже школе. Култура нашег народа зависи од тога колико је он просвећен. А да би био просвећен, он треба да има развијену поосвету, односно доста просвет иих установа и школа, у којима се неуки, а нарочито омладина поучав; 1 . Омладина доцније чини Н"ву генерацију која добија ши- • рр видике и нз тај начин схваса чврст темељ државе. Не упуг-итк своје даровито дете у шког.у, јр исто што и узимати • М ј вид . А ако му одузмемо вил, то значи да ће и идуће поколење. које он претставља, и даље остати у тами незнања, Нас је V средњем веку одгокгло народ- ш ^ штшштшшшш ^ ш ^ шшшшш ,^ ш—шш ^ штш . ко пре^тање и песмл. Главну за- \ слугу за њихово ширење има!у ИСКОПАН НОВ ИИП ОЕНЕРЕ МпНПСТИПИ. /ко.ји СУ V то добз

„Скини ми бабо са чела облаке, Не дај ме баба у просијаке." Овде имамо врло лепу алегорију. Дете моли свога оца, да га пошље у Школу, да се не би. оставши неук, морао мучити и злопатити целог свог живота. На коају Дете Преклиње оца да не жали муке и труда за његово добоо. Односно тоеба да подигне школу и да га. пошље у њу. А кад 1 одоасте, он ће као школован човек, за све ове услуге' и ст1п'№9 воатити истом мером: нттојаће да његова отаџбина б^-те јака и поосвећена ,а сг>пско име ће још више 'ати. Болин I. Вулети^ уч,, У| раз. IV м\'ш. гимназије у Београду

/који . _ бкли главпн центои н једини расадкици поосвете. То важи и, дзнас. Кад бУдемо. имали ра.звиЈеру ппосвету. бићемо V исто воеме јаки и срссни и моћи ћемо да се сачувамо од сааке опасности. Али.. Змзј гас истовпемено / помиње да не жалимо мука и тоуда да постигнемо оно ијто желимо. Напга народна' поглсрииј ; летто к^же: ...Без муке иема науке", Тако. !е и овде. ТоеЛа се само озбиљно потоу-

У РИМУ Приликом неких нелчвних грађевиноких радова у Риму -чскопан је неки кип Венере који је изазвао велико интересовање код археолога. Већина стручних наука сматрају да је овај кип (копија чувеног грчког ооигинала) израђен у доба царз Хадриана. Пооед ове Венеое нзђеч !е ма

дити, а затим ће. само по себи ли мермерни кип Амора (Ероса)

УМЕТНИЧКИ РАДОВИ ИЗ ОБЛДСТИ НЕМАЧКЕ СЛУЖБЕ РАДА г У берлинском Уметничком па< виљону отворена је изложба чи« Ја дела претстављају искључи« во мотиве из делзтности Немачке сдужбе рада. Већина дела уосталом потичу од уметника ко.ји су и сами били обвезници Службе рада, па су за време слу>кбовања дали и уметничког одушка својим утисцима стеченим у тој служби наро^у. На тој изложби има акварела, уљаних слика, разних врста гра« фичких радова и неколико ва« јарских дела. Од вајара чија су дела засту« цљена на овој изложби. истиче се нарочито Георг Колбе који је између осталог изложио попрс.је вође Фронта, рада, г. Константина Хирла. жж ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИиА БЕЧКОГ РАШУНДОВОГ ПОЗОРИШТА Популарно и заслужно бечко Рајмундово позориште слави ове године педесетогодишњицу свога постојаља. Чине се велике припреме за прославу овог јубилеја. Композитор Ерих Јакш спрема за ту прославу нову оперету, за коју предмет узима из бечког живота тридесетих година прошлог столећа. Либрето за ту оперету написао је А.'Рајналтер. ЖЖ УМРО РУДОЛФ РИТНЕР На свом имању у Вајсбаху код Јауерника умро је у 74-ој години живота чувени глумац Рудолф Ритнер. Слава Рудолфа Ритнера отпочела је у времену борбе за и против „натурализма" на немачкој позориици. Ритнер је (био присталица новог правца, па су га консервативни елементи међу критичарима називали „револуционарем". Истицао се у водећим улогама у комадима Герхарта Хауптмана. Сјајно је кре« ирао и нек улоге у Ибзеновим делима. Стекао је глас једног од најбољих интрпретатора трагичних улота. ЖЖ ПРАКТИЧНИ ТЕЧАЈЕВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА НА ИТАЛИЈАНСКИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА Независно од појединих кзтедара за науччо проучавање стра нвх језика, лжкте, граматике, филологије и књижевности, на италијанским универзитетима 6снивају се практични курсеви за брзо учење страиих језика, приступачни студентима свих факултета и свих семестара. Такви су практични курсеви за сад основани за следеће језике: немачки, енглески, фрзннуски и шпански. ЖЖ

УМРО ПРОФ. СЕРАФИНО РИЧИ У Малнату (покрајина Варезе) умро је у 76-ој гедини живога професор Серафино Ричи, један од најистакнутијих и најпризнатијих нумизматичара у Европи, инспектор Уметничког музеја у Торииу, професор археологије и старе архитектуре у Милану и Павији, хонорарни професор ,лумизматике на универзитету у Болоњи. Био је оснивач чувеног Миланског нумизматичког друштва и директор водећег италијанског стручног часописа за нумизматику.