Srpski narod

гу V ' ИвЛК-С . ц (ОШ)

РПСКИ

НЕДЕЉНИ ЛИСТ

Бр. Т.

Год. II

Београд, 20 фебруара 1943 ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА

СМИСДО ТОТАЛНОГ РДТА Поводом говора Рајхсминистра др. Гебелса

Тотални рвт, објављен 30 јануера лрокламацијом Вође Рајха и говорима његових првих сарадника рајхсмаршада Геринга и министра Гебелса, ударио је свој печат у кратком размаку од свега две недеље Немачкој и Европи. Низ мера, које треба целокупну радну и животну снагу немачкога народа да упуте једино и искључиво у лравцу рата, већ се спроводи. У објашњење тих мера пред светом, Европом и немачким народом, Гебелс је поново узео реч. Његов говор је С једне стране неприкривено и јасно приказивање положаја у коме се Европа данас налази под страховитом претН »ом са Истона. Затим се задржао на анализи снага, које Европа може да баци у своју бдбрану. И иајзад је дао сзестрг.цо објашњен>е свега што се данас у Немачкој предузима и што ^е бити још предузето у циљу тоталне мобилизације. Крај његова говора изразио је пуно уверење његово и немачког народа да ће те мере заиста бити у стању да савладају неман са источних степа и да ]е одбгце од еаропских граница, дг је сломе и скрхају. 1918 године, творевина коју су на разореним рушевинама рускога царства почели да подижу фанатици светске револуције, закључала се пред Европом. Слабо се, ван граница Совјетске Уније, шта могло сазнати о_ономе што се иза њих ради и спрема. Вести коЈе. су пристизале биле су оскудне н говориле су све о бесконачној беди маса, о уништењу човека и о његовом пуном подређивању под схему система и под нову дисциплину која је безобзирно све ставила у службу једноме циљу. У првим годинама после стварања бољшевичке државе, Лењин је веровао да Ће бити довољан при мер који 1\е свету дати његова тво ревина. Да ће капиталистички свет под ударцем унутрашњих потреса, који из капитализма неминовко морају да произиђу, сам да поклецне. Да &е масе радника и декласираних незадовољника, које су у свима европским земљама после првог светског рата бипе у покрету, као претходница и савезник бољшевичке револуције у целој Европи свршити посао, који је Лењин у Москви започео. Лењин се преварио. Из раздрузгане Европе никле су нове снаге. Европа и њени народи под

воћством тих снага су успели да савладају и Белу Куна и Шпартакисте и све остале, који су после њих дошли. Никле су, из крила својих народа, носени осеКањем националне обнове, људи који су за собом повели масе у један нови свет. Од светске резолуције не би ништа. Лењин је умро. Његов наследник, источњак Стаљин, ковао је инструмент који би имао Европи да зада смртни удар, ковао је каму светске револуције, која би Европи имала да се зарије у срце. Пјатиљетке, у чијем је спровођењу жртвовано милионима људских створова, служиле су једном циљу: створити наоружање пред чијим налетом ни једна снага света не би могла да се одржи. Свима методима ирточњачке тираније стваран је и створен нови тип човека, у коме су све оне особине које одликују људско биће угушене, убијене, а све мисли и снаге упућене само у правцу једног наређења и његовог спровођења. Данас је та снага новога Џингискана бачена на Европу. У евој->ј бојазни, да пред обновном мишљу ко|а ]е завладала нашим старим континентом изгубе «ој доминантни положаЈ у свету, плутократиЈе су убациле масе са Истока у борбу. А те масе су биле спремне да у ту борбу уђу, јер су се за њу и само због ње спремале у току многих година. Европа данас стоји лице у лице према смртној опасности, већој но што је икада у току историје могла да се појави на њеним границама. Успеке она то и овога пута. Али рат данашњице није више рат онакав какав је био раније. Опасност данашњице сто пута је већа од ранијих опасности. И зато сретства, којима се она једино може да задржи и сузбије, морају бити снажнија, одлучнија и оштрија од свега што је до сада Европа дала. Немачки народ као далеко најјачи члан европске заједнице одређен је историјом и Провиђењем да за наш континент и у одбрану његових тековина, у одбрану наше културв, у одбрану резултата рада и тежњи многих,

безбројних генерација, предводи у овој борби која се води на живот и смрт, у којој неће бити, према једној недавно изговореној речи, — победиоца и побеђених, него преживелих и уништених. И Гебелс је у имб немачког народа пред светом још једанпут потврдио готовост, да се у тој борби бескомпромисно иде до краја. Али ова борба се не тиче само Немаца, ко]и су данас одбацили сав баласт мирнодопских навика и схватања и који су се сви, људи и жене, старци и младићи, ставили Једино и искључиво у службу рата и победе. Она се тиче целе Европе. Јер у питању је цела Европа, сваки њен народ и сваки појединац. Комично Је и наивно веровати да *е се армије светске револуције, ако им успе да савладаЈу најмоћниЈу ратну машину коју Је свет могао да сгвори, задржати пред протестима на хартији, пред демаркационим пиниЈама коЈе су повучене у дипломатским кабинетима, или пред обзиром ма коме од своЈих данашњих савезника. На треба заборавити да је светска револуција кренула против ка питализма. Не треба заборавити да се она данас носи са новим ноционалним снагама зато што су оне, одгурнувши преживели и трули кпитализам, стале пред Европу и у њену одбрану. Када би те нове националне снаге биле скрхане, капитализам и његови носиоци и слуге били би лак плен машинизованих робота који чине армију светске револуције. И зато се у заједничкој огромној опасности, у којој се налази Европа са свима својим народима, намеве и свима подједнако обавеза да све, што је у могу^ности сваке поједине европске нације, у овој борби за одбрану најсветијих европских тековина буде заиста и искорииЉено. На источном фронту бије се данас битка која се тиче свију нас. И дужност је нас свију, да у тој борби учинимо све што можемо за одбрану и за спас Европе, за одбрану и за спас наше националне егзистенције и наших светиња, које су, са свима европским вредностима, у опасности пред бу јицом разбеснеле хорде са источних степ^. м »С.—.Н«

ПАКЛЕНИ ПЛАН ЦРВЕНЕ МОСКВЕ

Црвена Москва, иа измаку своје снаге, после чега долази исцрпљење, чини очајничке напоре да се спасе неизбежног, бацајући у битку не само своје последње резерве, већ мобилишићу све своје експоненте у другим земљама, да јој прискоче у помоћ. Тако шака њених експонената код нас покушава да изврши наређење из Москве вршећи иедозвољена дела у циљу да изазову нереде у земљи, да би тобоже нашкодили немачкој оружаној сили. То је судбина коју је српски народ успео да избегне захваљујући својој високој нацио■ налној свести и групи великих српских родољуба, који су се у иајкритичнијем часу окупили око генерала Недића и са скромним сретствима ступили у борбу противу изрода српског народа, удружених са агентима и пустоловима са Балкана и целог света. За крџтко време ред и безбедност су били по1вуаћени и највећи део црвених агената и њихови помагачи и јатаци били су уништени. Народ, ослобођен црвеног терора, дануо је душом и у миру посВетио се раду и стварању, да подигне оно што је „партизански" бес био уништио. Привреда је почела да се нормализује, као што и културни живот наставио је да се развија. Земља је кренула путем обнове да у стваралачком раду поврати пропуштено време и »изгради нову отаџбину на здравијим и солиднијим темељима. Упоредо са тим отварали су се нови видици нред српским народом и у колико је исправно вршио своју дужност члана европске заједнице и испуњавао своје обавезе, у толико је могао рачунати на боље дане и признање за своје држање и опредељење. Изгледало је да је најтежи тренутак неизвесности про• шао, да је српски народ савладао мрачне силе, које су хтеле његову пропаст. Али изроди српског народа у туђинској служби својим злочиначким поступцима поново дово• де у питање све ове тековине, које је српски народ скупим жртвама платио. Покушавајући да спроводе саботажу и убиства, они понова излажу српски народ највећим опасностима. Смртним опасностима. Они знају за последице, које могу пасти на срп■ ски народ, али они су неосетљиви за његову судбину. Њима је све једно да ли ће бити српског народа или не, јер су они интернационалисти, који не признају светињу отаџбине. Они имају срца за српски народ, за његов

живот и опстанак, колико в за иеко афричко племе. Данас прилике много су повољније, средства за борбу противу смутљиваца в превратника већа и сигурнија, искуство стечено жртвама велико је, тако да је сваки покушај осуђен унапред на неуспех. Узалуд ће експоненти црвене Москве упућивати позиве на буну, на саботажу и убиства, српски народ не само да их иеће слушати, него ће их и сатрти. Тамо где би се они појавили, он ће радити, као што су чинили сељаци из села Велике Дренове код Крушевца, на чији пример указује генерал Недић, који су голоруки уништили чету комунистичких бандита. Свест о потреби одбране од бољшевичке опасности данас је још већа, јер је свет увидео ко• лнко је она била велика и како је могла да уништи Европу, да немачка оружана сила беспримерним јунаштвом и отпорношћу не задржава инвазију црвених варвара са Истока. СУдбина, коју би доживели мали народи, нарочито они на Југоиетоку, које Совјети траже као свој ратни плеи, отворила је очи и последњем занесењаку. Сви данас схватају да у џиновској борби на Истоку води се битка и «а опстанак српског народа, коме нема живота ни снаса ван европ• ске заједнице народа, која по• стаје стварност. Ми смо уверени да ће српски народ одолети овим злочинач• ким покушајима и да ће сам својом свешћу и својом вољом д.а свлада последње трзаје црвене немани, која га гура у смрт и пропаст. Он ће још једном показати своју високу националну свест и свој државотворни сми• сао, као и своје чврсто опредеље'ње за Европу. Он ће, у то н$ сумњамо ни једног тренутка, сачувати ред и мир на своме тлу и испунити своје обавезе и дужности у одбрани Европе и њене културе од црвених рушитеља. Али, у колико у његовој средини, буде било још отпадника, који не слушају глас српске отаџбине, него извршују наређења из Москве и иностранства, они треба да знају да их неће мимоићи најстрожија казна. Одговорни фактори у земљи располажу потребним средствима да онемогуће све те злочинце и да сачувају мир и ред у земљи. Дужност је свију грађана, свију правих српских родољуба да цомажу владу народног спаса и да без колебања до краја врше своју дужност и одговарају сви• ма својим обавезама у тренутку кад се бије отсудан бој за будућност Евроае.