Srpski narod
Страна 2
СРПСКИ НАРОД
20 фебруф
Шд.елуни преГлед* х д.таЏа{а
СДВЕВНИЧКИХ
Последњи дани донели су велику политичку активност, Н4РО чито на' страни противвика сила Тројног пакга. 1ако је у Доњем дому говорио Чсрчил, у Вашипгтону поводом рођ.ендана Абрахама Линколна, одржао Је осседу Рузведт; у америчком .парлацеиту повела се жива расправа по питању задржавања и даљег изграђивања војно-политичких база у пацифичком простору, јед, ним чланком Правде изашла је Москва из своје резерве у погледу послератних циљева, а у :А,мерици се на то појавила реак« - ција, која је прешла оквпр досада уобичајених манифесгаци.ја размимоилал<ења, које постоји између гледишта појсдиних чланова (,Уједињених ■ нација". У Ирану је променЈСн претседник владе, у Басри и у Палестини установљене су "созјетске војне мисије, а маршал Тимбшенко са четири сов.јетска генерала и једним адмиралом кренуо. је у Вавдингтон. Сви ови догађаји, ма да на изглед без уиутрашње везе, прет стављају исечке из једне јединствене слике, коју пружа данашња политичка ситауција у свету. На другој страни стоје пре.\м овим разнородним манифссгацијама до максимума појачани напори тоталне мобилизације у Немачкој, слична настојања у Италији и планско настављање војно-политичких потеза на Далеком Истоку. Утисак о стабилном и систематском .настојању појачан је на овој страни поновним избором Ристе Ритија за претседника Финске републике, које обележава одржавање и настављање досгдашње политичке линије херојског народа на Далеком Северу. Лондок—Вашннгтон Односи између Вашингтоиа, Лондона, Москце и Чункинга ниукрлико нису прсл.едњим догађајима постали јасиији и вдређенији. Иапротив се може констатовати да су они, уколико се не заплићу још и више,. за: државају на исто.ј неодређеној линији.' У Черчиловом говору, у коме је у првоме реду дошла до изражаја све већз опасност од подморница, има јасних индикадија о разиим пагледима, који постоје у. Белој кући и у Дау^ нинг Стриту о политици на Пацифику. Велика Британи.ја оставила је борбу у Тихом Океану, у свему, Сједињеним Државама. То је изазвало,, према ЧерчиЈшвим речима, у Вашингтону веровање да ће се Енглези у крајњој линији потпуно дезинтересовати пацифичким ратиштем. Да би отклрнио те сумње, Чер: чил је, према сопственим речима, дао сва уверзвања Рузвелту да ће по'ококчању рата у Европи целокупна во.јиа сна^а Велике- Британије бити упућена у поавцу Пацифика, . „уколико ,то буде одлучио и ратни кабинет". С друге стране' је дискусија, ко.ја се баш ових дана ?оди пред политичким и вб.Гним одборима Конгреса по питању поморских база и политичких и стратегијских упоришта Сједињених Држава, веома занимљива. Ииз говорника захтезао је да се коначно присај.едине те базе, укблико нису већ прешле V коначни посед Сједињених Држава, већ су уступљене за време рата. Затим је у Конгресу истакнуто да су Америци потребне после рата базе у Холандској Индији, на Лранцуским поседима у Тих.ом Океану, па. чак и Врангелово острво на Далеком Севепу, које поипата Совјетској Унији. Агенција Тасс је ове лискусиде- веома опширио пренела .тако да је иела совдетска штампа увеликим написима регистоовала ове намепе ВаШингтона, а нг.рочито полвукла оне, ко1'е се односе на Врангелово острва.
За британско-америчке односе значајно је да ни Черчил ии Ру« .авАат,. — који' де говорио неколикр дана носле бритацског црс мијера — цису споменули ништа, што би се могдо одиосит.и на послбратио. уређеше Еаропа и свсгд. к-.ко га : ..опи. замншља.ју или намеравају да сироведу. Чак се шге ниједан од њих позвао на Атлантску повељу, ниТи се мб у : чему изјаснио о ћитању, које- дана'с згнмма л -целу Европу, а то -је намеразаио разграничеи е између Апглосаксонаца и Совјета у случ&ју њд!хо ; ве пооеде. ~ ' Што до бвога нкје дошло, мз да до 'гпдтање почиње увелико да.ЗЕнима не само еззопску, цо и ангдрса^соиску, Јавност, доста ;.е фа^зумљНвв. 'КЈтегоричко' 'одбијање С*таљина к да учеотву.је па разговојзиМа у. Казабланки, ненримање. гтсете генер.ала Сикдр . ск.ог, а најзад занимљиви чла-' нак Правде, показуду јасно да се Совјетска Унија не жели да веже ниуколико прем^ сводим садашњим савезницима. Ако«. бн Черчил и Рузвелт давали макакве издаве о својим погледнм;: па урећсње Европе и свста по-
Балкгн у утицајно.ј сфери АнI лсп ам\ нац-а. Ако сад Правда заузима сунротан .став, Студард е дотсећа иа то, да Сједињене Државе'.ј,и Велика Британија нису |ризнале „уби.-ство источних .(смокрпти.ја, које де иавршила С-лвјмхка Унија". . Студард је, штавише, изнео податке о томе, шта је све урађено у Балтичким земља.ма за зреме та.мошње краткотрајне сондетске владавине. Он је навео да 1е ^амо из.Литве одведено и у6и,;еи преко 10,000 особа. Он је изпзо и податке из Летонкје, где је несгзло 10°/о становништва за време созјетске владашше. Најз-ад -завршаза Студард са констатдцијом,; да га овај поглед у СталЈКнове ззмисли. којк 1е пружио ' чданак' и Правди, дуооко узнемирује. Да" Студард није : усзмљен доказује чланак америчког дописпика у 'Дејли Хсралду, у Ксае се овад жали, како су они Енглезн и • Амсриканци- „који се випле плаше совјетске опасности, но што мрзе Хитлера" сала у етик :.ј Брнт\ни.'и. и у Сједињеннм Дожавама на делу, да • пс-тстрскну антисовјстско располо-
са Вашингтоном мимо Енглеза. На конференцији у Казабланки ниде био присутан ниједан претставник' Москве, мада се 1?узведт изјавио спремним да изиђе Стаљину у сусрет чак до Кар тума. Али, неколико дана. после тога, стигла је у Порт Натал у Бразилији једна миси.ја совјетских генерала са маршалом Тимошенком на челу, која је морала да пређе преко територије окупиране Северне Африке дакле баш области у кодод де конферениија одржапа — и која се ни.је зауставила у британСким штабовима на Блиг ;;-.м Истоку и у Афрнци.' Из' Порт Натала мисија је продужила за Сашингтон. Из ове з"анимљиве чкњенице намеће се неколико закључака. С .једне стране долази до изражаја тежња да се екипа, која претставља Совдетску Унију у ЗаЛингтону; и која де веома дака, још и даље појача. С друге стране, ово претставља дисектан додир нарочИтих војних изасланика Оовјетске Уније са Сјединтеиим Држав.ама без уче шћа Британаца, који у англосаксонској спрези желе да по пита-
-
Шшшшш
Кемвчки ратни бре -дови на свом крстарви>/ по Атпантику (Ро(о: Ве1&гас1ег В1Па§еп1иг)
сле рата, могли би да се изложе једноме демантиду из Москве. који бн политички био веома незгодан, н коди би и званично подвукао сву опречиост гледишта. Америчко-совјетсна 4 г.опсмика Чланак Правде био је упућен Свету са намером да се уклони ца евентуалне сов.јетске победе по цели европски континент. Ипак, — ма да је- у томе чланку нагл.ашено да СовјетсГка Унија не жели да наметне свој поредак или своје туторство' ниједној друго.ј држави, — дошло је ^асно до изража.ја да Москва тражи успостављање граиица ода 1941 године, чиме вепосредно хдира у Пољску. Финску, Естони% ЛбТбрн |у, Литву и Румунију. Од ових шсст држава пет бдржавају дипл^матске однбсе са Америком, кс.ја их призна.је кас суверене. А иза ових планова, које де Правда 'асно истакла, крије се много витпе. Како је то осетилг- Амепика, показује сбнзациокални говоо, који' одржао на гг.ди!У издавач Вашингтон Стара, Студард. Угледни амерички п.ублициста уш.требио ,је изузетно оштар-полемички тон. Из његовог говооа. ксди де изазвао разумљиву пажњу у свету. 1 произлази искрену чуђење, што се очигледно Већ данас-Сбвјетска Унија став■на на терен, који 1е у осиови супоотан претпоставкама Атлантске повеље. Студард д'е нагласи ; ла према Атлантској почељи Нсточна Езропа треба да се срг-низУје по демокоатоким наиелимга,■ да треба успоставити тп И балтичке државе. и Пољску Г есапа,би1 - У сачувати Румунији обезбедити Финску и задржати
жење. То распблбжење се бнр тава и у штампи. Водећи листо ви у ГБујорку, наставља Д е јли Харалд, пишу кЗкб Сједињеие Државе, спремаду свбју велику ввјску ради тога да се у прегово^има о миру могу да подаве подупрти оружјем према својим црвеним савезницима. У случају совјетске, победе, наставља лист, претстављала би Европа већу опасност за савезнике, но рапије. \ к....., На другод страни стоЈ 'е, међутим, изјаве 'и гласови, који сасвим супротно посматрају овај проблем, Њујорк Сан пише тако да.има мало основа за веровање да би Сједињене Државе и Велика Б^итанија -нрбтив бстварења сбвјетских намера у бадтичком про-стору и у другим крајевима Европе, водиле активиу опбзнцију. Али, завршава тај лист, Америка се нада да ће Сбвјетска , Унија ипак третирати и те прбблеме у духу Атлантске пбвеље. Украткб, измећу Мбскве и Англбсаксбнаца нема јрш кбнкретнога споразума. То потврђуде и боитански министар за Средњи Исток, ,Кези, који, де ових дана тражио да се „најзад .успостави јединство савезника макар у нај' пажнијим питањима". А истовремено амепички новинар Линдли грми против „зла неповерења између Сбвјетске Уније и њених западних савезника." Али проблем није чак ни само у томе. Не стоје с дедие стране Англосаксонци, а с друге Совјети; односно, нису мишљења-у англосаксонским земљама Једноставно и подједнако подељена у односу на политику Москве и '-авеза са њом. Проблем се коМплитдае тиме, што СовјетсКа Уни.ја са своде стране опет гледа да дође у непосредни контакт
њима европске политике воде пресудну реч. Дужност -маршала Тимбшенка и њсј-ових пратилаца биће свакакб, пбред осталог, да затражи појачање испорука за Совјетску Униду. Баш у тим данима, када де црвена војна мисија пуговала за Вашингтон, Черчил де опет пред Доњим домом издавио да де помагање Совјетске Уније, и то како у погледу даљих испорука матери.јала, тако и што, се тиче успостављања ноеих фронтова, у зависности од стварања нозог бродског простора. Ово значи да је и за евентуално даље помагање Сбвјета подморничко питање први и, надважиији проблем. Тимошенкова ће дужност свакако, бнти да објасни у Вашингтону, како испрруке за Совј.ете претстављају најважнији задатак Сједињених, Д јожз ва у овоме рату. Шта с® мисли у Америци У вези с овим комплексом треба навести и писање америчке оевије Ридерс Да.'џест, у којој један од најпознатијих америчких радио коментатора Стенли Хад пише да је влада брижљивИМ радом приватних агентура информисана тачно о мишљењу и менталитету америчкога народа, и да је том приликом моралб бити утврђенб да 50% Американаца издављују да им није јасно, зашто се, уствари, рат ВбДИ. Пропагандни апарат, коди Ј 'е од доласка Хитлера н;а власт у Немачкој, пише ХаЈ, у јединственбј, прогресивиод енергиј'и свима сретствима гледао да упечати иароду ко и шта су његови непријатељи, ни.је успео да заплаши американски народ. Нај
већа геропагандна кампања у исг.»рији ни.1е успела да надахне амерички народ вером, која би била ргввд" вери љегових, противника, Раллог за ово види Хај у чињеници, што влада и претседиик Рузвелт показују исте паотидскр-подитичке и кбтеријашке тенденције у вођењу рата, као оаниде при спровођењу привредних планова. Док се америчком и 'роду, сем неодређених парбла, не да.Ге нкшта конкрет* нз, тако да је ои потпуно необавештец о томе, куда га воде, — дотле се на двадесет и пет .језика свакодневно пушта митраљеска ватра пропаганде преко кратких таласа према непријат.ел:.има, према неутралцима и према савезницима. Оно, међУ'' тим, што се у име иашега народа, заВршава амерички публициста, ббећава другим иародима, ми ле смемо да сазнамо. Све све пбјаве пбказују само да је обрт у ратној ситуадији, макеликб бив прблазан, изазвао читаву бујицу пблитичких после диц-а, 1 чије. би се иабрајање могло продужити у недбглед. И понсзо треба констатовати да је овад рлт веома далеко од тога да буде' делноставно мерење снага дваду прбтивничких табора. Ратни циљеви еваког пвјединог \'чесилка у њему су у супрстности са ратним циљевима свију осталнх, учесника. Положа.ј је тако испреплетан и компликовгн, интереси су толикб изукр« штани, да је детињасто једно-. ставно предвиђање једиоставног. завршетка рата. Барометар на Блиском игтску У међувремену се одиграо догаШ који смо л на вввме месту већ предвидели. У Ираиу је до> шло џо •пррмене в ладе.. Бароу» тар односа еиага између Ангдо•саксонаца. и Совјета, који се налазе у Техерану, показује тачно сва скретања и сва померања. Днглофил ' Ал Султани оборен је, а на његово место.је Дошао соз.јетсфил Сохе.јли, квди је већ рани.је бив нагпвложа.ју претседника иранске . владе и квји је смењен у тренутку, када је прошлвгодишњом летњом бфанзиввм Совјетсквд Унији био нанесеи взбиљан удар. Да та ситуација ни.је сставила Черчила равнвдушног види се из .његвве изјаве пред Доњим домвм.о теми и резултатима кон ференције у Адани. Дословце ,је Черчил том приликом из1'авио да се Велика Бритаиида обавезала да Турску што више наоружа, јер у бр.итанскрм интересу лежи да Турску претвсри у свлидни^ бедем прртив агресиде ма са ко[е стргне она двшла. Јаснијб се Черчил' заиста у оввме тренутку није мвгав да изрази. Он де ввим речима пвтврдио претпвставку, ксда је на овоме месту већ истакнута, а та је, да су споразуми у Адаии би,ли упарени директнв првтив созје.тске политике и сввјетских интереса. УЕКЏ5
ГЛАВНИ УРЕДНИК. одгово" ран за садржину листа: Велибор Јоиић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извсзне банке). ШТАМПАРИЈА „ЛУЧ", Кра. љице НаталиЈе 100. Тррмесечна претплата 36 дин. шаље се преко „Пресе", «. д. Влајкввићева 18.