Srpski narod

Ос

Још и дандањи о песнику Владиславу Петковићу говори се и каже: — Јадни Дис!... Јадни Дис и због тога што је проглашен за кварежни дух, јадни Дис и због тога што није уиесен у историју књижевности, јадни Дис што је као неприлагођен постојао, јадни Дис и што се најзад утопио. И тако, од Диса је створен црни домино српске књижевности, препун абонос-стихова: Ноћас су ме походили мртви, Нова гробља и векови стари; Прилазили к мени као жртви, Као боји пролазности ствари. * Није потребно тумарати по мору расправа о души, о друштву, 0 судбини; није потребно раширених руку прстима опипав.ати зло и добро: декадентеку културу излишно је везивати за неразликовање здравог од болесног, истине од заблуде, јер, лош удес, коб, патње ил животни угљендиоксид, имајући права већ на постојање, имају и права на дејствовање. В. П. — Дис није декадент. В. П. — Дис је рековалесцент. Тешко је боловао од такозваног „Ништа ме не боли", и, као оно сепија, остављајући за собом црн траг покушаја прелаза ВЛАД. из просторних у временска до- дио 1 живљавања, од непријатности, често величине макова зрна, опорављао се стварајући читаве планине нерасположења. . Бол, то је нешто друго. В. П. — Дис био је мајстор такозване интелектуалне уцвељености: То рећи данас ја не умем више, То што ме боли и болове гуши, То што ми поглед као облак брише, То што ме труне, што ми снагу суши. То зашто сан мој на сан не мирише. * 1 Није суштина у томе што је, како кажу, „Дис нашу поезију ослободио рационализма и у њу унео велики идеалистички и мистички занос"; нити пак што је његова поезија, „поезија снова" с нирванским песимизмом, ил што је нека врста српског Бодлера. То су гломазни рамови за лик скромног зачетника урбанистичког хероизма. В. П. — Дис није ни мистик ни будист, баш као што није ни декадент. Тај крхолики Чачанин, необичне гавран-косе, необичних би ; љур-наочара, као гар јасно је увиђао и шта зна и шта хоће и шта може, и то тако и толико да су његове душевне радње мал те не пример јединства песничке свести: свуда оштра мисао, свуда оштар опажа.ј, и од његовога слика до слика развија се уствари ил чиста полемика, ил чиста еротика, ил чиста критика понаЈчешће памфлет, лирска повика: За лице твоје огледала није, Живи међ људмау музици блуда. Живи и нек ти влага срца пије, Живи у земљи срамоте и луда. Година дана више од четврт Столећа већ је прошла од како је песник Утопљених душа утопљен у валима морСким. Мерен најобичнијим законом акције и реакције, Владислав ПеткОвић-Дис за живота је гу-

био, после смрти добио: грозничаво се напрезао да поезију уздигне на степен меланхолије стваралачког акта, човека на степен лирског софисте. Али десетак песама црног домина српске књижевћости, десетак су узора поетизације српске урбанистичке свести, дигнуте до мита, што десетинама, тобож и већих малограђанских песника, није успело.

ПЕТКОВИЋ-015, КАРИКАТУРА КОЈУ ЈЕ НИКОЛА БЕШЕВИЋ РА917 У РИМУ, ПРЕД ПЕСНИ КОВО СУДБОНОСНО ПУТОВАЊЕ

Иоћас су ме похбдили мртви, Нова гробља и векови стари; Прилазили к мени као жртви, Као боји пролазнрсти ствари. Ноћас су ме похрдила мора, Сва усахла, без вала и пене, Мртдв ветар дувао је с гора, Трудио се свемир да покрене. I Ноћас ме је походила срећа Мртвих душа, и сан мртве руже, Ноћас била сва мртва пролећа: И мириси мртви свуда круже. Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени, Под пољупцем мртвих успбмена И све што је постојало икад, Своју сенку све што имађаше, Све што више јввити се никад, Никад неће — к мени дохођаше Ту су били умрли облаци, Мртво време с историјом дана, Ту су били погинули зраци: Сву селену притисну нирвана. И нирвана имала је тада Поглед који нема људско окб: Без облака, без среће, без јада, Поглед мртав и празан дубоко. И тај поглед, к'о кам да је неки, Падао ,/е на мене и снове, На буду ћност, на простор далеки, На идеје, и све мисли нове. Ноћас су ме походили мртви, Нова гробља и векови стари; 'Ј'.\ЈЖ;Л" А ЈЈ^ЈУ Као боји пролазностн ствари.

Смошра срис

Дацас се одржава у Саборној цркви свечан помен свим умрлим српским књижевницима као и техничким трудбеницима наше књиге (штампарима, издабачима, библиотеКарима итд.). Министарство просввте је иСтога датума прошле године први пут прире• дцло такву комеморацију с тиме да се ова и у будуће стално и редовно понавља на тај дан дан оснивања наше Народне би• блиотеке. Стабилишући тако званични чин пијетета према сенима наших духовних радника у облику једне свакогодишње свечане културе манифестације; Министарство просвете учинило је један леп и користан родољубиви гест. Било је потребно и биће несумњиво од највеће користи — данас још више него икада да се и званично подвуче и афирмира важност наш&г културног живота и заслуга наших кул турних радника које, на жалсст, често нису биле довољно уважа• ване. Образовање, литература и наука претстављају заиста најплеменитији и најефикаснији израз

националНе сАаге и ен&ргије; књцга и мисао могу и морају да живе још и кад је мач преломљен — и књцжевник и научник с'у исто тако снажни и часни борци Отаџбине као и војник и политичар. Добро је да народ то свагда, а нарочито у доба великог искушења, има у виду и на Срцу. Јер ће он из такве пажње, таквог пијетета моћи да црпе уједно и много уТехе и вере и поуздања у будућност. Стога по• мен■ нашим књижевницима и културним радницима уопште, почињући од Св. Саве па све до скорашњих, последњих покојника наше литературе, значи нешто много више него једну просту званичну и црквену церемонију; он значи и једну свечану историјску евокацију или смотру српског духа, српСке мисаоности и једно побожно •— и утешно поклоњење том духу. 27. фебруар постао је тако за нас један народни празник који се достојно прикључује данима Св. Саве и Св. Ћирила и Методија. ТОДОР МАНОЈЛОВИЂ

КНЕЖЕВИЋЕВ НРУГ

Мисао Бржидара Кнежевика тек ето почиње да блиста -г- да зрачи. Врла, врховита, васколика, к(?о бршљен обвија се она око корена, око дебла, око круне расне. * По простом народном језику, филозоф је онај који се, живећи незапажено, разбира у животној мудрости, сматра да је свет органски мехднизам, с организованим поретком узрока и последица, с непорецивошћу религије, с целисходношћу предвиђања у простору и времену. По ученом, школском језику, филозоф је професионалан епистемолог који, проводећи живот од научних кабинета до академских анкета, сматра да је свет сплет сила, у коме поредак узрока и последица уступа место неизвесности, вероватности, релативности. Живот и рад Божидара Кнежевића је ремек-дело борбе једног проналазачког духа, борбе да се свзт појава и свет мисли повеже у развојну целину апсолутнога смера. Борба орканска, те отуда ваљда онај печални лик првог српског историософа. Али је створен српски филозофски мит. Прича пвк о њему, у најкраћем, гласила би овако: »Давно је знано да човек своје биће схвата мисленом силином, која осветљава, сажима и у садашњост сноси белеге прошлости. Прави мудраци не само сабирају важније, не само дубоко прозиру законе доласка, одласка и повратка животних суштина, већ стварају читаво неимарство појмова, да те белеге, те суштине, те изворе надахнуте свести уопште на човечанство, на поироду — уздигну на степен апсолутнога«. Читаво идејно неимарство ство

рио је усам)>ени Божидар Кнежеви^ -п- велики логоцентриста. »Давно је знано да осе^ање редд, пропорције, кружног збивања, истиче дух као вишу, природу као огромну стварност, истичв свет као коначан у бескондчном времену, човека ст?ореног од вечности, али човека који ту вечност својим рукама, својим мукама, животно поново мора да ствара, животно понОво да осваја«. Читаво животно кружење про«живео је, обележио усамљени Божидар Кнежеви<\ — велики биоцентриста. * И тдко? Мислио је органСки, осећао оркански, те врла, врховита, васколика, као бршљ«н вита, обвија се циклусна мисао Божидара Кчежевића око циклусног нац|ег збивања. И, с убрусом у руци веЧ" ее назиру професиондлни епистемолози пред пепелом његових ногу, пред тајанственом урном српског филозофског мита. — 3.

АПЕЛ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ Народна библиотека у Београду издала .је апел у коме позива нријатеље српеке књиге да сакупљају и њо.1 продају ретке ерггске књиге. Наше књиге су штампане у сразмерно малом бро.ју примерака а и тад мали бро.ј је био 1 ! зложен повећаном пропздан.у уСлел честих поремећаја у српском простору. Ради овога наше старе књиге спадају у оне најређе и на.јскупље. У вези са овим питањем надлежне власти предузеле оу мере да се код расходовања старих архива наших надлештава поведе строго рачуна о материјалу кош има вредност истооцске грађе, библиографску или коју другу. Расходовање ових зркнвз в&шкће ојХ сада есомисије кп.је ће о овоме строго води' ти рачуна.