Srpski narod

И-' ЗА СРПСКО СЕЛО Ове године не смемо остати без кромпира

У нашој земљи, која је сасвим погодна за гајење кромпира, не смемо дозволити да сстанемо и ове године без крсмпира, кзо што смо остали прошле године. Кромпир је храна не само добра и кбрисиа, већ потребна у свако време, а нарочито данашње, Његова вредност иије само у хранљивим састојцима и богатој садржини скроба, већ и у томе што може делимично заменити хлеб, пЈто са мало зачина претставља сам за себе добро јело и што уз свако друго јело претставља укусан додатак. Ма да није европска биљка, кромпир је одмах по открићу Америке пренет у Европу, где се убрзо тако раширио и одомаћио, да данас претставља готово неопходан артикал у кујнама и на трпезама свих европских народа. Нашем земљораднику врло је добро познато како се гаји кромпир, али неколико савета, које овде износимо, послужиће му врло добро, да са што мање утрошка семена добије принос знатно већи од уобичајеног. Избор семена При избору семен.а треба водити рачуна о чињеници, да се оно мора обнављати сваке треће или четврте године и то семеном из. с^вбрних земаља, на пример из Немачке, Холандије или северне Француске. Рачуна се да обновљено семе даје до три пута већи принос. За семе најбољи су кромпири средње величине, код ситних сорти од 40—50 грама тежине, а коД крупних 70—80 грама. У оскудици кромпира за семе може кромпир и дз се преполови. Такав кромгшр неће дати мање приноса, али треба пажљиво поступити. Кртоле треба сећи по дужини, на две половине. Могу се сећи чак и на четири дела, али ваља пазити да сваки пресечени део има најмање два окца. Резове тако отсечених делова замочити у прашину од гипеа,. или бар у пепео, па их оставити око недељу дана на ваздуху и еунцу, да се добро осуше. Може за то време да истера и дугачку клицу. У том случају при сађењу пазити да се не одломи. У јако великој несташици крбмгшра за семе могу се употребити чак и сама окца на кртолама. Свако Окце треба засебно исећи са нешто мало околиог меса, па сечену страну замочити у прашину од гипса, а зати'м их оставити у сандук са пепелбм, да се просуше на ваздуху и сунцу окО недељу даиа. Могу се окца исећи чак и на цео месец и више дана пре сађења, па их оставиТи на Сувом песку на тоПлом месту да исклијају. Затим их расадити на оДређено место кад време дозволи. Оваква окца треба садити гушће него ли целе кртоле, отприлике шест биљака на један квадратни метар. На време сађења кромпира треба у данашњим нриликама јако пазити. Раније је био циљ да се млад кромпир изнесе што

пре на тржиште; данас мора бити циљ да се кромпира' произведе што више. Стога треба имати на уму, да је кромпир врло осетљив на зиму и да су пролетњи мразеви и слане у стању да униште усев. Због тога је боље не журити са сетвом ц сачекати бар прву, па чак и другу половину априла. Кромпир успева готово на сваком добро урађеном земљишту. Али, да би се добио. што већи принос, треба по могућству бирати лаку, растреситу и пропусну пескушу, а избегавати тешку и влажну земљу. Исто тако избегавати јакО бетровите положаје. Нега усева Не треба жалити труд за обраду и ђубрење земљишта, јер то кромпир обилно накнађује. Земљиште треба обрадити дубоко, најмање 40 сантиметара, и то што пре, ако већ није урађеио у јесен, што је најбоље. Затим обилно ђубрити сазрелим ђубретом. У том случају може добро да успева и ако се више година сади на истом земљишту. Пошто се кромпир засеје, корисно је растурити кречну прашину, па заграбуљати, особито на тежем земљишту. Чим усев изникне треба га опрашити. Кад израсте око 25 сантиметара окопати га дубље и навући мало земље вд; струко-

МЕТЕОРОЛОШКА СЛУЖБА ВОЋНИХ РАСАДНИКА Министарство пољопривреде и исхране наредило је свима државним расадницима који располажу потребним инструмеитима, да шаљу податке о метеоролошким приликама у вези са воћарством и виноградарством недавно основаном Државном заводу за воћарство и виноградарство у Јагодини. На основу ових података Завод ће израђивати податке за све воћаре и остале пољопривреднике у Србији.

ОБРАЗОВАЊЕ ЉУДСКИХ И СТОЧНИХ РАДНИХ ЗАЈЕДНИЦА Министарство пољопривреде упутило је ново строго иаређење, да све општине, које то до сада нису учиниле, имају у року од 8 дана да образују радне људске и сточне јединице, које би оба* виле све послове код домаћинстава оскудних у људској и сточној радној снази. Исто тако имају да се ревидирају већ образовани спискови, пошто су многи пбљопривредници, услед оскудице сточне храие .морали своју стоку продати. Истовремено општине треба да одреде где ће се у њиховим атарима вршити обрада земљишта риљањем, дакле без сточне радне снаге, и Да то риљање буде благовремено обављено. Нарочито се морају изриљати земљишта одређена за повртњаке. Они који према примљеној наредби не обаве риљање биће кажњени новчано од 500 до 50.000 динара, а у тежим случајевима и принудпим радом.

ве. Кад израсте око пола метра врши се главно загртање. Пошто пероноспора може да нападне кромпир, врло је препоручљиво да се прска плавим каменом, и то пред прво загртање раствором 2°/о, а после три иедеље раствором 3%, што претставља утрошак око 1.000 литара раствора на Један хектар. Заливање кромпира за време суше врло је корисно, ма да је довољно да се изврши свега дват пут у току месеца. Опити код нас су показали, да је један кубни метар воде утрошен за за^ ливање кромпира донео принос од 220 кгр. већи него ли код кромпира на истом земљишту које није заливано. Корисно је такође откидање цвета чим се на усеву појави, чиме се повећава принос око 10%. Просечан прирос кромпира рат чуна се, према сортама, од 15.000 до 35.000 кгр. по хектару. Међу« тим, на земљиштима добро ура* ђеним, на 60 сантиметара дубине, и добро пођубреним стајс^им

Планом о пољопривредиој прОт изводњи предвиђеио је да се мог рају обрадити и засејати и оиа земљишта, чији се власиици са' ми не баве пољопривредом, ИАи Их из ма каквих разЈјога ие могу сами обрадити. Исто тако де сме» ју остати необрађеиа земљишта која припадају црквама, манастирима, ижолама, општинама и.чи другим установама. Општине су биле дужие да сат ставе списак оваквих земљишта, а сопственици да до 1 фебруара Поднесу општинама писмену прит јаву, да ли ће своје земљиште сами обрадити или не. Министарство пбљопривреде и исхране тражило је сада од свих среских начелстава извештај о распореду земљишта, те све опт

РАСАД ПОВРЋА ЗА ПРОДАЈУ ЗЕМЉОРАДНИЦИМА Мииистарство пољопривреде и исхране наредило је сеима државним расаднидима да ове године морају произвести доцоЈЈде расада побрћа како за своје пот требе, тако и за потребе пољопривредника у својој околиии. Поред тога ћриводе се крају преговори за набавку веће количине семена разног поврћа из Немачке и Мађарске, кбје ће такође бити ставлзено иа распблО' жење нашим пољопривредницима. Као што ,је већ објављено, пољопривредници могу да нат баве за сада извесие кОличине семена грашка крунца сорте „Вик торија", који је у току прошле године произведеи на државним пољопривредним имањима.

и вештачким ђубривима, принос може да се попне чак до 100.000 кгр. по хектару. Мере Министарства пол>опривреде Што је кромпир прошле године нодбацио, криве су у миогом временске прилике, хладно и влажио време у доба сетве, а затим суша праћена штеточинама и болестима на кромпиру. Да би се ове годиие обезбедила правилна сетва на довољним површинам.ч, Министарство поФопривреде наредило је свима окружним и среским начелницима, пољопривредним инспекторима и референтима да изврше попис кромпира за сетву по опт штинама и направе расподелу за овогодишњу сетву у дотичним срезовима, односно окрузима. У колико се утврди да има више семена иего што је за тај крај потребно, извршиће се пребацивање вишка у оне општине, срезове и округе у којима га нема довољно. Ова мера Министарства има једини циљ, да се благовремено обезбеде довољне количине кромпира за семе, како би могле да се засеју гфедвиђеие веће површиие земљишта.

штине треба најхитније да среде податке. Они власници, који су се примили да сами обраде имање, ду/^ни су то да учине, јер ће у противном бити кажњени зббг немарности и неизвршења дужиости. За бна земљишта која су пријављена к^о слободиа, ОпштиИе су дужне да нађу ббрађивача или да их саме обраде у сопственој режији мобом, оДносно плаћеном радном снагом. ТРЕБА ЗАСЕЈАТИ ШТО ВИШЕ КУКУРУЗА Предвиђено је да се ове године засеје кукурузом много веНа порршица него ли про1дле. То значи да се мора засејати не са^ мо земл>иште на коме се обично сеје кукуруз, већ и друге повр■ тиче, а нарочцто оце које су до Сада биле неискоришћене за пољопривреду уопште. Не преџорућује се да се кукуруз сеје тамо где је Сејџн и прошле године. МиН^старство пољоприђреде и исхране упутило је свима органима на теренУ наредбу да испи• тају могућности за сетву куку« руза, нарочито с обзиром на ра• сположиве количине кукуруза за семе. Пољопривредници треба да помогну органе у овом раду, јер је тб у њиховом сопственом интересу.

27 фебруар Воћне. саџницс пр&мп 6*о-ћар>с>шм> р&шима Реорганизацијом целе земље на воћарске реоне, Министарство пољопривреде и исхране одредило је којс врсте и сорте воћака смеју да се размиожавају У по* Јединим крајевима Србије. Расадницима је стављено у дужност да растурају две велике групе воћних садница: оних које су препо.ручене за целу земљу и оних које су одређене баш за дотични воћарски реон у коме се поједини расадници налазе. Сад је Министарство пољопривреде издало нову наредбу којом је предвиђеио колико и какве сорте воћака мора сваки расадник да произведе обавезно сваке године. Поред воћних садница, сваки расадник мора размножавати и растурати такође известан број садница малина, јагода, леске, рибизли и огрозда. Жеља је да и ово јагодасто воће Лродре међу воћаре више него што је то до сада било.

Окружни Уред за осигурање радника у Беогрз"« Број: 3275-1943 Обавештење Господин министар социјалне политике и народног здравља решењем Ст. Бр. 317 од 29 јануара 1943 год. одобрио је, на предлог Тлаводггурање < радника у Београду; а на основу става 4 § 22 Закона о осигурању радника, закључак Комесара. за радничко осигура* ње од 16 новембра 1942 год. којим се са даиом 1 јануара 1943 године укида категоризација послужног и помоћног особља у куђама, локалима и јавним болницама, као и категоризација ложача и машинИсте на 6ршалицама. Према томе се почев од 1 јануара 1943 год. сва односна ли* цај запослена у кућанствима, локалима и 'јавним болницама имају уврштавати у оне надничне разреде, који одговарају висини .њихове стварне зар^Де^ Упозоравају се стога заинтересоеани поСлодавци-кућанства, власници локала (хотелнјери, ресторатери, гбстионичари, кафеџије, бифеџије и сл.) као и јавне болнице — да ће овај У-. ред наредних дана, а у циљу правилног уврштења односног особља у нове надничне разрв' 1 де, изаслати своје орган^ ради прикупљања тачних података о величини зараде, па се : послодавци умољавају да им потребне податке на лицу места ПрУже како би се овај посао што тачније и брже могао обавити. У случају да који од послодаваца одбије пружање-потребних података Уред ће према таквоме применити одредбе § 16 Закона о осигурању радника (наплата трошкова изаслања уредског бргана). Из канцеларије Окружног уреда за осигурање радника у Београду Број 3275—1943 од 10 фебруара 1943 године. 110 1 -1

Свако земљиште мора бити обрађено