Srpski narod
МиШи-
<;.ж у готову
РПСКИ
НЕДЕЉНИ ЛИСТ
''ч/
Бр. 10.
Год. II
Београд, 13 март 1943 ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА
НАШП БОРБА ЛРОТИВУ БОЉШЕВИЗМА
У овим данима коначног обрачукавања са црвеном немани, која хоће да уништи европску културу и да баци у огањ и крв европски континенат се&амо се извесних датума из наше скора прошлости, који говоре о нашој борби са том опаснош^у. Можда је било много грешака, лутања и колебања у, свима правцима националнз политике у бившој држави, али у отпору према црвеној Москви готово све владе и сви режими водили су довољно јасну и одлучну анти-комунистичку политику. То је био инстинктивни израз српског сељачког народа, који својим традицијама и својим схватањем основних вредности живота може да буде само одлучан противник тиранског и антисељачког режима у Русији, који су били завели јевреји и други космополитски олош. Иста та доследност сгледа се и у нашем дцпломатском ставу према црваној Москви, јер смо били међу - последњим земљама, која ја поела двадесетогодишњег упорног одбијања обновила дипломатске односе са Совјетима, готово пред саму катастрофу, а под пресијом из иностранства и у једној нарочитој психози. »ПРЕАЛА ТОМЕ ПОКРЕТУ НАПРАВИЛА СУ СЕ Д8А ФРОНТА. ФРОНТ ЕВРОПСКИ И ФРОНТ ИСТОЧЊАЧКИ. ЕБРОПА ЈЕ ПРЕМА К.ЕМУ ЗАУЗЕЛА СТАВ НЕПРИЈАТЕЉСКИ, И СТАЛА ДА ГА СУЗБИЈА. ИСТОК МУ СЕ ОТВОРИО КАО ОТКРИЋУ, КАО НОВОЈ СВЕТЛОСТИ СОЦИЈАЛНОЈ. МИ СМО ГОСПОДО, СТАВИЛИ НАШУ ЗЕМЉУ УЗ ЕВРОПУ«. Ове речи ос^у као трајан доКуменат о високој националној свести и о државотворству српског сељачког народа. Они докаЗУЈУ да је он заклети противник бољшевизма и анархије и да се смело хвата у коштац са њима, кад има вође на висини догађаја, који хобе и знају да му кажу где је непријатељ. Тако је било и 6 јануара 1929 године, када је владар његове крви покушао да изведе националну револуцију у духу новог доба, вли чије су дело осујетиле разне интернационале. Али обадва велика борца против комунизма пала су као жртве мрачних интернационалних сила, сведоче&и како је тешко једном малом народу да истраје на своме путу, кад су противу њега моћне интернационале, које су господариле у појединим великим езропским земљама. Дога-ђаји од епохалног значаја »РЕЦИТЕ ТОМЕ ГОСПОДИНУ ДА ЈА БОЉЕ ПОЗНАЈЕМ МОСКВУ И ДА БОЉЕ ЗНАМ ОД Њ ЕГА ШТА ЗНАЧИ ПУТ У МОСКВУ«.
Одмах после првог светског ра- | извесне неочекиване успехе. Нета стање у нашој земљи било је I ка чудна психоза почела је пре-
у великој мери ровито и црвена интернационала проценила је нашу земљу као погодан терен да се у њој запали ватра револуције, која би се са Балкана пренела и у остале земље и довела на власт комунизам. Али у том одлучном часу српски народ даје снажан отпор и осујећује богомрски покушај коминтерне да постане оружје светске револуције у њеним рукама. То је било дело српског државника Милорада Драшковића, који децембра месеца 1920 године доноси чувену »Обзнану«. Она спасева државу од бољшевичког преврата, који је могао да значи почетак бољшевизације Балкана са свима осталим последицама.* Одговарају^и на интерпелацију Квмуниста због доношења Обзнане пок. Милорад Драшковић је већ 8 априла 1921 године изрекао речи од историског значаја, које се могу сматрати као непроменљиви закон наше националне политике у погледу њеног европског опредељивања. Говорећи у тој знаменитој беседи у Уставотворној скупштини о комунизму или бољшевизму, ок је рекао: овлађивати у збуњеним и поколебаним грађанским редовима и бољшевичке вође сматрале су да је дошао час, када +>е они мо-Ки да спроведу свој план, да баце угарак револуције на Балкан и да покушају да одатле запале целу Европу. Али тада устаје Милорад ДрашковиК и издижуки се изнад партиског интереса, присиљава колебљиве и превртљиве политичаре да прихвате мере јавног спаса које је он предложио, да би се сачувао ред и спасла и сама држава, која је била на рубу пропасти. Тако је у зору 30 децембра 1920 године осванула чувена »Обзнана«, коЈа је задала смртни удар марксистичкој акцији у Југославији и на Балкану. Образложење саставио Милорад Драшковић ј. сте један врло интересантан докуменат у политичкој литератури и по својој садржини и по закону своје појаве. Том одлуком решено је распуштање комунистичких организација и сузбијање сваке комунистичке пропаганде. Приликом дискусије у парла менту пок. Драшковић одржао је један значајан говор, пун садржаја, стварности и далековидости, какав се ретко чуо у овом форуму разуларене примитивне демагогије. Објављујући јасно и недвосмислено наше опредељење за Европу, он је одржао прави државнички говор у коме има и много пророчанског. Он Је тада, између осталог рекао, осуђују^и и одбацујући бољшеви-
»Сбзнане«, коју је лично зам: »НН ДОПУШТАМ НИ ЈЕДНУ ДОДИРНУ ТАЧКУ ИЗМЕЂУ ЕВРОПСКЕ КУЛТУРЕ И ЛЕЊИНОВОГ КОМУНИЗМА... НЕМА, ГОСПОДО, РУСКОГ 'КАПИТАЛИЗМА, АЛИ СЕ САД ПОЈАВЉУЈЕ ДА ГОСПОДАРИ АМЕРИЧКИ КАПИТАЛИЗАМ. И ДАНАШЊА БОЉШЕВИЧКА РУСИЈА ПРЕД ЊИМ ЈЕ ЗАУЗЕЛА ПОНИЗНИ СТАВ И ОНА !Е ДАНАС НА КОЛЕНИМА ПРЕД АМЕРИЧКИМ МИЛИЈАРДЕРОМ«.
одигравају се у Европи и у свату у одбрани од бољшевичке куге и напори једног малог народа у том смислу губе се у тиМ размерама и заборављају се. Али остаје као факат да је до кобне одлуке од априла месеца 1941 године наша земља била међу онима, које су заузимале бескомпромисан анти-совјетски став. Сваки покушај, свака пресија споља или изнутра да се наша земља доведе у мз какав додир са Моеквом био је најодлучније одбијен са највишег места. У низу тих покушаја нввешђемо само случај оне бурне међународне конференције у Београду када је политич,.и ветрогоња Титулеску у својству калауза западних сила и његових масонских инспиратора лупају&и песницама о сто наваљивао да наша земља призна Совјете. Али тада је са највишег места у држави поручено:
У унутрашњој политици исто тако бескомпромисан став заузимали су наши званични фактори према бољшевизму, који није жалио жртава ни пара да се укорени у српском народу и да га искористи за своје паклена смерове.
Захваљујући корумпирани& и недораслим странкама, искоришћују-ћи равнодушност грађанства, ситог партиских теревенки, 1920 године на општинским изборима и на изборима за Уставотворну
ДогађзЈи који су се десили после »Обзнаие«, показали су колико јо био у праву Дрзшковић, ка1а је ступио у борбу противу бољшевичке опасности. Али гаго комунистички завереници осудили су на смрт овог српског државника, који је као претстазн-ш српског сељачког народа био нчпомирљив противник комунизма. После његовог мучног убистза донета је одлука о коначној забрани комунистичке страчке и донесен је закон познат под именом »Закон о заштити државе«, који је био главно оружје за сузбијањз подземне комунистичке акције нарочито за време шестојануарског режима. У светлости догађаја с Јесени 1941 године бсрба српског чгрода противу комунизма улази у ноеу фазу. И поред колебања у извесним редовима она показује и сада високу неционалну свест и државотворство српског сељака који остаја веран европској мисли реда и порзтка противу источњачке анархије и хаоса, које претставља црвена Москва. Српски сељачки народ, надахнут вољом за животом и редом противу смрти и анархије зна да у судбоносним часовима изнедри из својих груди човека Провиђења, који га са руба пропасти, из мрака и хаоса изводи на прави пут обасјан светлошћу разума. Тако се и оне жалосне јесени, кадз је изгледало да је све изгубљено, да ве све отићи у неповрат, појавио опет један прави син сељачкв Шумадијз, појавио се гзнерал Недић, као оличење државотворства српског сељака,
светиња, ко)е су хтели да за увек униште црвени бандити. У име српске мисли и европске културе он ј 'е осујетио сатанске планове црвене Москве. и спасао српски народ од пропасти. И данас ,®н стој'и чврст и непоколебљив на бранику српске отаџбине и европске културе, за чију одбрану он не жали жртве, удружен са целим свој'им народом. Доср.чан-а борба
фронту, у којима беспримерно ју« наштво и отпорност немачке оружане силе задржавају инвазију црвених хорди у Европу, отвориле су очи свакоме да увиди судбоносни значај ове борбе и неминовну потребу победе немачког оружја. Само Лондон у јогунству Черчила и у саможивости и лакомислености лордова не увиђа ход историје. Али српски народ, који је много пропатио и искусио, неповратно кида са овим непријатељима Европе и његовог опстанка и показује спремност да у раду, у јачању европског потенцијала и у чувању реда и мира на својој територији изврши свој'у дужност члана европске заједнице, коЈ'а је данас постала жива стварност пред величином опасности са Истока и коју никад више ништа не може растурити, ни источњачка подлост једнога Стаљина удружена са издајством једног Черчила. »С-Н«.
Данјунака
Један од немачких во)'сковођа е рекао: »Пој'ам војник не може бити уклоњен из немачких мисли и свести. Историја воЈ'ске )'е историја Ра)'ха,« Немачки народ пошту)'е своју вој'ску и зато ће сутра свечано прославити дан јунака, дан оружане снаге. Срби су војнички народ. Они г.- — —, ( умеју да цене војничке врлине и начода противу бољшевичке У ме ЈУ да поштуЈ'у ј 'унаштво. Зато подвига
српског
скупштину комунисти су постигли српске националне идеј'е, српских
Н9М2КМ, његозо европско опредеггСР&е и скгжна мишица го!!ер?ла Нг^'1ћа, коЈи спровгди у дело његове тежње, (есу гаранцмја да ће и данас бити осу|еЋен сваки покушаЈ црвене Москве да изазове нерсд у нашој земљи. Узалуд &е њени експоненти у земљи упућивати позиве на буну, српски народ не само неће их послушати нзго ће све учинити да онемогући њихову акцију. Нисада већа једнодушност нијз била код српског народа у том погледу и у свима редовима преовлађуЈ - е тежња да наша земља допринесе што више победи Европе над вврварством Истока. Данас нема више колебања због извесних сентименталности и крат. ковидости, ко)'е су често карактеристике грађанских редова. Сви данас, цело српско друштво реагира као и здраво сељачко језгро српског нарОда, које нагонски одбацу|е бољшевизам. Лондон потврђује данас своје издвј'ство Европе и копа самом себи гроб, отежавају^и немачком Рајху и Европи њихову борбу противу црвене немани. Џиновске борбе које се воде на источном
они разумеју величину немачких вој'ник 8 у садашњем рату, подвига учињених за добро немачког народа. Подвизима се диви српство и поштује немачког воЈ 'ника као војника коме нема равног у свету. Али има нарочитог разлога да се ове године свечано забележи дан вермахта у целој Европи, код свих европских народа и код нашег народа. Немачки вој'ник се бије на разним фронтовима, на земљи, на мору и у ваздуху, бранећи Европу од хаоса комунизма и од терета плутократије. Натчовечански су напори немачког војника у овој ' борби, кој'е је одавно престала да буде рат Рајха, а постала рат Европе. У књизи МаЈн Камф Адолф Хитлер поставља питање •— шта немачки народ дугује свој'ој ' војсци? И Хитлер одговара: »Све!« На краЈ'у овога рата Европа ће казати да она дугује победничком немачком вој'нику свој'у безопасност, своје уједињење, очување своЈ'е цивилизације, спас своје културе и свој '6 ослобођење од идеЈ 'е и праксе комунизма, као и од праксе и безидејности капитализма. Једном речју — све!
(
■;.3 ^
•VI ))