Srpski narod

20 март

СРПСКИ НАРОД

Страна 15

Био једном... Српске народве приповетке, за омладину препричао Урош Џонић, илустровао Мома Марковић. Издање ИГ/РОЗ (Златна кв>ига, св. XII), Београд 1942, стр. 160, дин. 40. Иако имамо неисцрпно благо народних приповедака, којима су се дивила браћа Грим, иако је то благо општепознато, још увек није довољно продрло у најшире читалачке слојеве и постало општенародно. Да српске народве приповетке учини блиским најпре нашој деци Урош Цонић је уредио већ две свеске Златне књиге. Последња свеска с насловом Био једном... садржи врло лепо одабране приповетке: Рај и пакао, Лопов и ђаво, Очев аманет, Ђавоља посла, Чобанин и вук, Превара и за аревару, Људске ћуди, Старчев губер, Не дирајте мртве, Чаробни прстен, Хаџијин грех, Човекова незахвалност, Човек и судбина. Ово лепо опремљено издање, са илустрацијама Моме Марковића, долази у моменту кад деца све више читају и кад их треба упутити најпре ва наше изворе. А ти наши извори неисцрпни су, и могли бисмо да издајемо књиге и књиге. приповедака и бајки врло дуго. Наша деца требало би тако да упознају у потпуности оио што је у оквиру бајки написано на нашем језику.

Ш

ТгШгкћ уоп 5 сћШег: ВџПа• с1еп, прнредио Рад. Медецица. Издање „Југоисток", ђеоград 1943. Име Фридриха Шилера је Код нас познато скоро исто тако добро као и име Јохана Волфганга Гетеа. Та два песничка ркна претстављају врхунце немачке поезије, и не само немачке. него истовремено и читаве европске и светске литературе. То су највиша достигнућа европског духа, уметничка оваплоћења најплеменитијиЈ? духовиих стремље ња европске духовне културе и хришћанске цивилизације на 1 кла сичним основама. Гете и Шилер су синтетизирали. у једну".уметничку целИну дух античке, грчкоримске, културе са духом модерне европске и хришћанске културе и цивилизације. У сврјој опсежнод студији Ши лег> код Јужних Словена, др. Пера Сли.јепчевић је изнео огроман утицај Шилеров на књижевност Јужних Словена, нарочито на књижевност нас, Срба, као и његову популарност код старијих нараштаја српске читалачке публике. Шилерове песме и драме су често и много превођене на српски језик; његови позоришни' комади — почевши од младалачкога првенца, Разбојника, па све до његове последње драме, Билхелма Тела — приказивани су на свима српским позорничама. још од времена Јоакима. Ву.шћа, и гледана су са одушевљењем од многих нараштаја српске позопишне публике; а литепатура о Шилеру на српском језику је скоро исто тако

илерове баладе

Једно бекство из совјетског пакла

^ео Моепке: ПисМ <3игсћ сНе Типига. Ргапг МпИег УегЈаз Оге$с1еп 1942, Рге/з 4,80 РМ. ©ва књига јесте узбудљива исповест човека који је излечен од комунистичких лажи и фантазија најрадикалнијим и најтемељнијим начином лечења: боравком у славној Совјетији у којој је толико пропатио да је ризиковао страшно бекство кроз тундре, пусте северне степе, да би изнео главу из земље из које никад добровољно не пуштају једномишљенике који ће допринети да се у иностранству коначно разбију лажи њихове пропаганде. Упознајемо Совјетију из 1936 године, дакле године која је, да је веровати комунистичкој пропаганди, била сва испуњена радом и стварањем. Упознајемо огромну државну и партиску бирократију у којој прву реч воде јевреји, а која се састоји из криминалних типова, пљачкаша, садиста, варалица, насилника и полтрона. Са језом видимо како су страх од ГПУ и неповерење свих према свакоме допрли чак и у најзабаченије засеоке северног Сибира. На узбудљив начин из стотина примера видимо како је један сплет безбројних немогућих експеримената и материјално и духовно и душевно дОвео до просјачког штапа небројене милионе људи. Менке је побегао кроз тундре са супругом, ризикујући више пута смрт од глади. Поред саме границе муж и жена крију се месецима. Не смеју да се повере

ником од домаћих у земљи У којој је сваки по дужности шпијун. Тек помоћу странаца најзад су успели да се пребаце преко границе. Али ГПУ се немилосрдно свети таквим излеченим комунистима. Менкеови су морали оставити дете у Совјетији. Преко Црвеног крста чине очајничке напоре да што сазнаду о деуету. Као одговор стиже им после неколико мс-сеци лаконско саопштење ГПУ да је дете „напрасно умрло". . ■ Позапина рата на Далеком Истоку Каг1 Нетг /Уопуевч- Јарап 8е@еп Еп§1апс1 ипд Ц. 5. А., N иИопа1е \/ег1а8$8е5еП$сћак XV. СопгасЈ & Со. Бе1ргј^ 1943. ГЈисац ове књиге, Карл Хајнц Норвег, јесте признати романсијер који се с успехом бави и питањима светске политике. Стекао је много признања својим делом „Од Вестфалског до Европског мира". Сад је у малој али језгровитој књижици на популаран и убедљив начин изложио елементе који су морали довести до великог оружаног разрачунавања између Јапана и две англосаксонске силе. Узмимо као пример главу у којој прича како је Енглеска помоћу опиума освојила Хонгконг и направила од њега једну од важних база својих гусарских метода политичког, привредног и социалног угњетавања туђих народа.

богата као и литература о самоме Гетеу. У једноме разговору са Екерманом, рекао је Гете: „Кроз читаво Шилерово дело провејава идеја слободе, само што је ова идеја мењала свој облик, уколико је Шилер у својој култури све више налредовао и сам постајџо други. У његовој младости била је то физичка слобода, која га је потстицала на стварање и која је прелазила и у његову поезију; у његовом доцнијем животу била је ?о слобода духа". Коментаришући ове Гетеове речи, Франц Кох, у својо .1 познатој и с правом цењеној Историји немачког песништва (Ое• 5сћкМе с1еиГ$сћег ОЈсМипц), тачно примећује да је млади Шилер стремио за ослобођењем од сеих друштвених и политичких спутавања, док је зрели, класични Ши лер тежио ка унутрашњој, духовној и моралној слободи. Међутим, Шилер је истовремено и песник идеализма, песник који је Кантову идеалистичку фи^озофију уметнички оваплотио у својој поезији. Један историчар немачке књижевности лепо је запазио: „Ни у једном другом писцу нису се садржина и смисао овога цветнога доба немачког духа тако пречишћепо изразили као у њему". Идеалиста и моралиста, ШИлер ипак никада није постајао дидактичар, коме би морализаторска поука била преча од уметничких лепота. Он је урек био прво песник, па тек онда моралиста. Духовно пречишћена н уметничкц облагорођена, етичка основа служила је као по^таменат за развијање високих песничких тема. дубрких филозофских, цетафизичких и религиозних проблема и вечитих човечанских стремљења ка Лепоти и Истини. Као дрз(га свеска Немачке библиотеке, у издању „Југоистока", појавила се збирка ода.браних Шилерових балада, у редак цији, са предговором и коментарима проф. Радосава Меденице, одличног познаваоца немачке књижевности и познатог преводиоца и коментатора немачких писаца. У ову збирку проф. Меденица уврстио је 13 најлепших ОЈилерових балада, међу којнма се налазе у целом културном свету радо читане и цењсне баладе: Ронац, Рукавица, Поликратов прстен, Ибикови ждралови, Витез Тогенбург, Хера и Леапдер, Касандра, Алписки ловац, да споменемр само неколико најпознатијих балада, иако су- остале исто тако значајне. У своме .језгровитом и зналачки написаном предговору,. проф. Мгденица је дао један леп и пластичан портрет великога песника, са спеЦијалним освртом на његове баладе. Ово није обичаи предговор, него читава мала расправа, у крјбј је обухваћен целокупан Шилеров књижевни и човечански лик, рцртан његов духовни развој, обележене фазе и перипетије његовог психолошког формирања и песничког изграђивања, цочевши од младога и бујнога револуццоиара па све тамо до супериорцога класичара и дубоког м^Саоног песника и филозрфа. У своме предгорору, Мгденица је с разлогом истакао да Шилер не припада само славној прошлости него и жр врј садашњици: „Шилер је актуелЗц и данас, можд$ актуелнији него икада раније, нарочито по својем основцом ставу песника као мисионара и васпџтача у служби велике народне зајед• нице, као протагонисте акције и рада у животу и херојског става човека према животу и етиччим и моралним законима његовим." Мало је писаца који су били подједиако одушевљено примље-

ни од разних нараштаја, често сасвим других гледања на живот и опречних иДејних оријентација. Један од тих малобројних нисаца, који су свакоме нараштају пружали обиље нових лепота и неслућених духовних вредности, био је Шилер. Говорећи о том његовом неисцрпном унутарњем богатству и непресушном извору вечито човечанских идеала, проф. Меденица је речито указао на једну значајну чињеницу: „Шилеров борб&ни идеализам налазио је увек одјека кОд његових земљака и кад су током XIX веха владали у пемач ком песништву сасвим сућротни погледи него што су Шилерови идеалц и у погледу стила и идеја. Шилеру је, кроз све те мене књижевног укуса, науке и филозофског гледања на свет и људе, остала верна његова немачка пу• блика, публика полетне и увек идеалистички расположене мла• дежи, и не само у Немачкој него и другде у свету." Шилерове балдде објављене су са врло исцрпним коментарима и стручним објашњењима, са обил>ем корисних ггримедаба испод текста, тако да ће их моћи са разумевањем читати и они који не располажу пртребиим класичним образовањем, као и они који још не бладају У пуној мери немачким језиком. Желели бисмо да проф. Меденица ускоро прнреди, са исто овако брижљиво израђеним коментарима, и најзначајније Шилерове драме, по могућству и његове лирске и филозофске Песме, да би наша просвећена публика дошла у могућност да преко ове њој лако приступачне библиотеке (са популарним ценама) допуни своје познавање једнога од највећих ремачких и уоцште светских песника. —ФI Одличан роман из С. А. П. \УаКег Рбскеп: 2т$сћеп №о1кспкга(2егп, ЗсћаИег-Уег1а&, ВегПп 1942, 230 БеИеп. Овај ррман писан је без политичке тенденције, искључиво у намери да се занимгцу читаоци — у чему је писац потпуно успео, јер се чита без пргдаха али из цера чрвека који одлично пРзнаје живот „међу облакодерима". Таквом човеку није потребна машта, довољно је прикупити властито искуство из своје најближе околине па дати драстичну и убедљиву слику онога брлога насиља, вдарлатанства, лажи, прИм ,итивности и нИскости, који се зове САД. Главни јунак овог романа јесте одлични стручњак који остаје неколико година бгз посла због тога што се одупирао неким прљавим триковима својих послодаваца. Зоог тога га они не само смеСта отпуштају него стављају и на црну листу сво.је струке у којод нико неће да му да посла. У добри час наслеђује 12.000 долара са којима жели засновати нову егзистенцију. Тражи савет неког пријатеља, шефа канцеларије једног чувенРг адвоката, који важи као специјалиет &а корисно пласирање новца. Гротескна предузећа која му овај предлаже да.ју читаоцу мало поЈм^ о свој неозбиљности и несолидности прекоатлантског п.ославног живота. Цела је радња проткана моментима који бенгалском ватром осветљавају тај живот који се сав састоји из изигравања застарелог законодавства, однрсно његове неизједначеносчи У појединим савезним државама, подмићивања, подметања, „паковања", обмане наивних и вероломствв.

Пољопривредне зграде на селу Инж. Велислав Томашевић: „Иољопривредне зграде на селу", земљораднички требнцк „Сејач ', књига 9—10, издао „Југомсток" 1943; страна 70; цена 30. Као деввта и десета свеска Земљорадничког требника „Сејач" изашла је књига инж. Томашевића Чољопривредне зграде на селу. У овој књизи је обрађено Једно питање од велике важности за напредак, нашега села. Пољопрнвредне зграде, њихов распоред и уређење сеоског дворишта до сада је углавном било иренуштено увиђавности наш&га сељака, а наша пропаганда се ограничавала већином само на давање општих упутстава. У, различитим књигама и брошурама намењеним селу узгред је помињацо уређење неких од важнијих пољопривредних зграда, као штале и ђубришта; али једна књига о свим пољопривредним зградама на селу до сада код нас није изашла. У књизн инж. Томашевића пр« во се говори о сеоском дворишту — газдинству, о његовом распореду и смештају. После тога следи чланак у коме су Дата општа упутства о подизању пољопривредних зграда а онда су, обрађене поједине зграде за смештај људске и сточне хране: амбар, млекар, силоси-трапови, качаре, подруми, пећи за хлеб и леднице. После тога дата су упутства о подизању зграда за смешта.ј стоке и живине: штала, ђубришта, свињаца, овчарница, живинарника и пчелињака. Сви су ови чланци пропраћени са врло јасним цртежима, скицама и фотографијама пројеката тако да би их сеоски градитељ могао одмах да употреби. На 70 страница малога формата, поред преко 30 слика и скица у тексту, изнетјесав овај обимни материјал. Није пропуштено ништа од нарочите важности из ове области. Ово је постигнуто на тај начин, што су спшта упутства издвојена делимичцо у претходно.ј књизи инж. Томашевића О грађевинарству на селу, која је изашла као трећа свеска Земљорадничког требника „Сејач", а делимично у посебном поглављу ове књиге. У поговору књиге аутор на.јавл>у.је и трећи део ове серије у којој би било засебно обрађено питање снабдевања сеоске куће водом, уклањање нечистоће н отпадака. Бзрлин-Рим-Тскио БегПп—Рот—Ток1о, НеК /V/". 2, ВегПп, Рећгиаг 1943, 5е/'1еп 32, сИп. 16. На уводном месту ј *е чланак Ђованиа Ансалда о Значају Стаљинграда, камена темељца Нове Европе и борбе уједињсних Европљана противу бољшевизма. Следсћи чланак нас уводи у тајне оргаииззције великог простора који сада организује Јапан. Пун је занимљивих детаља чланак фон Стидница о Принцип и1,1 а анархије у америчкој спољној политици. Ту је заткм једна фотографскз, репортажа Посета Букурешту, ко]а приказује румунског Кра.га и Краљицу као госте у дому маршада Антонеска. Вилхелм Таненберг написао је стручан чланак о Економском савезу сила Тојног пакта. Од културннх прилрга истиче се чланак Алфреда Петручиа, директора Кабинета бакрореза у Риму, о Луки Ђордану као цртачу. Чланак је илустрован цртежима Луке Ђордана.