Srpski narod
20 март
СРПСКИ НАРОД
Страна 5
Тезаурисани новац је опасност
У последше време је код нас у више иаврата писано о штедН и о нотреба улагања новца у новчане заводе. То није било безразл 'жме Исто тако није било ни случајно. Али и поред свих опомена и указивања на потребу да се штб више штеди и да се свака уштеда предц на чување и приплод новчаним завбдима, велики брбј појединаиа још увек не схваћа суштину проблема и прави смисао тих опбмена. И зато сматрамо за потребнб да још једадпут укажемо на тај проблем и да при томе будемо Што јаснији како нам једнога дана нико Не би могао' да Лребаци да нисмо благовремено 'ук&зали на све штете, које могу настати за појединца^ акб не пбслуша наш савет и не р^ДИ >4*30 штб му То налажењегбва дуЖ'ност према заједници. А та дужност му налаже да баш сада у најтежим приликама које п^еживљује српски наро^ поради свИм снагама на томе да у што ббЉој мери бмогући обН01ву земљб, и да избегава све оно Штб иде на штету ове обнове. Ми смо у Божићњем броју нашега листа, у чланку „Основа наше обнобе је рад и штедња", указали на потрббу свестране штедње Као и на резултате који су постигли појединии који су поолушали тај савет. Свесрдно залагање поједИиаца и њихово прегалаштво створило је стотине милиона народне уштеде, који су као што је било саветовано уложени у новчане заводе. Ми смо том прилтком посматрали само улоге на штедњу код оних новчаних ,завбда за чије обавезе гарантује држаба. Међутим, и код приватних новчаиих завода се занажа прилив штедних улога који је још већи него онај раније поменути. Мере противу тезауризације Поематрајући на штедњу код завода, мора се статације да у
кретање улога свих новчаних доћи до коннародној штед-
њи учествуЈу сви слојеви нашега народа, али, нажалост^ сви слојеви не учествују истим интензитетом. Баш они слојеви иашега народа који данас раеполажу великим сумама новца ие поводе се корисним примером марљивих штедиша и не слушају савете који им се дају еа меродавџих и највиших места ,те не односе све расположиве уштеде у новчане заводе, већ их великим делом, ако не највећим, држе иеискоришћене код своје куће. На тај начин се наноси штета народној привреди. Та штета је огромна, много већа него
ДОЗНАКЕ НАШИХ РАДНИКА ИЗ НЕМАЧКЕ Према саопштењу Исељеничког отсека, наши радници који се иалазе на раду у Немачкој, упутили су до сада преко Српске народне банке 97,148.162 дин. а појединачно су пренели 15,680.597 дин., што укупно износи 112 милиона 828.759' дии.
користи које поЈединзц очекује од тезауризације или нагомилавања новца. Држава мора да се брани против те штете и оних који јој наносе ту штету. А држава је данас та — а и раније је увек била — која може да нађе пута и начина да пресече то несносно стање које јб.ј отежава извршење њених задатака и остварење њених планова обнове. Ако држава увиди да сва њена саветовања и указивања не помажу, она ће бити приморана да користи мере коЈ 'е јо.ј стоје на расположењу. А те ће мере бити ефикасне, у то може свако да верује. Не само то, оне ће бити и изненадне, тако да ће од.једном погодити све оне који нису радили у духу Уредбе о забрани тезауризације нбвца ко.ја дозвољава држање новцз код Куће једино у износу до 20.000 дин. Примера ради можемо да укажемо на мере које су примениле неке земље које су имал°. да решавају с^ичне проблеме као ми данас. Најједноставнији начин да се тезаурисани новзц истера из свих његових скровишта је ззмена новца. Том приликом се може пост^пити као што се поступило у другим земљама: дозвољени изнбс се за мењује у пуној висини, док се остали износ књижи на везани рачун којим може да се рзсполаже од случаја до случаЈ "а на основу специјалног одобрења и то на дужи рок или се исплаћуЈ "е држабним обвезницима са дугим роком. У већини случај'ева су те обвезнице бескаматне, Ј 'ер се са правом сматра да појединац који је таКо дуго одузимао заједници могућност да користи уштеду, може ову да препусти привредИ на унотребу без припл>ода. Сва корист иде заједници. И то је тако у реду. Када неко нема развиЈ 'ене социјалне и националне свести онда га треба васпитавати у том правцу. А свако васпитавање треба платити. Улагачи не трпе штету Има међутим и други начин, још једноставнији, а тај је да се приликом замене и.сплати минимални, Уредбом дозвољени, износ са 100°/о противвредности преданог новца, док се остатак исплаћуЈ 'е делимично т.ј. са 5075°/о, и то на везан рачун са дугим роком подизања. Том приликом губитак који трпи појединац претставља оправдану казну зато што није хтео да своЈ 'а уштеђена средства стави на расположење заједници. Док је привреда трпела на оскудици расположивих средстава, појединац је пребројавао новац код куће. То његово несхватање привредне потребе као и одбиЈ 'ање да изврши своју дужност према заједници плаћа одговарајућим процентом. Разуме се да приликом замене новца старадају само они који располажу готовином већом од оне коју закон дозвољава. Све земље су код примене таквих драконских мера водиле рачуна о улозима на штедњу и осталим потраживањима коднов
чаних завода, те ове изузимале од неког крњења њихове номиналне вредногги. Штедише који су предали своје улоге новчаним заводима користили су заједници и као такви иалазили своЈ 'е признање, за разлику од оних који су вршили тезауризациЈУ и наносили штету привреди. Ми смо ове појединости изнели како би још једном указали појединцима на опасности којида се излажу ако тезауришу новац у већим количинама иего што је то Уредбом дозвољено. Ако држава увиди да сва њена настојања и саветовања неће да уроде плодом, она неће моћи, а и неће хтети да гледа на ту ситуацију екрштених руку. Оиа ће приступити одговарајућим мерама. А те ће мере бити ефикасне и изненадне. У то треба свако да верује. Данас, у вихору идеолошке борбе која треба на крају да до бије своју конкретну форму у новом социјалнбм поретку, немо гуће је да одговорна влада једИе земље примењује полумере, поготово када се зна да је реч о бити или не бити, када је реч о спасавању свега оиога што је човечанство запада створило и стекло за последњих 2000 година. У том случају ниједна мера није сувише драконска, па ма колико тешко она пог.чђала иојединце. И зато се неће моћи дуго гледадати то несхватање од стране појединаца, који неће своје уштеде да ставе на расположење Привреди. Штете које ће поЈ 'единци од неке изненадне мере претрпети биће тешке али ааслужеие. Ми више не знамо по који пут а и кој'им речима треба да саветујемо свима и свакоме да своје уштеде уложе у новчане заводе и да избегавају тезауризацију новца, Ј 'ер ова претставља опасност за привреду и за сваког појединца. Поверите ваше уштеде иајбли жој пошти, филијали Државне хипотекарне банке или којем другом новчаном заводу још данас. Ви на тај начин користите Србији и себи. Упамтите још једном: еваки износ преко 20,000 динара однесите у банку и нећете се покајати, јер тиме испуњавате своју дужност према заједници а себе обезбеђујете од евентуалне штете. Др.И.Л. ,
У РАДУ ЈЕ НАША БУДУЋНОСТ
Друга група обвезника радие службе, која је отпутовала из Београда на радове у унутрашн»ост Србије у прошлу недељу, показала је високу свест, разумевање и родољубље. Не само што су се обвезници једнодуш* но одазвали позиву, већ су пошли са уверењем да својим радом придоносе свој удео обнови соиствеие земље и будућности Србијје у заједиипи европских народа. То своје једнодушно разумевање обвезници су најлепше испољили у иоворпи при про лазу испред Претседништва Вла де. Кад се Претседник владе геиерал Недић појавио на балкоиу, обвезнипи су га најсрдачније поздравили усклипима: —- Живео отац Србије! Живео генерал Недић! Велики |е прилог који обвезници радне службе прилажу за изградњу нове Срби.је и нове Европе. Само тим путем, путем општег рада, којим једино можемо да ее укључимо у нови привредни склоп европских народа, ми обезбеђујемо себи и својој земљн бољу будућност. Пре неколико дана иемачки Министар пропаганде др. Гебелс дао је једну врло значајиу изјаву ужем кругу претставника стране штампе, у којој је с обзиром на будућност Европе и њеиих народа између осталога рекао: — Ната контииент ће саевим друкчије изгледати него што је то био елучај пре рата. Он ће добити политички и привредно еасвим нову слику и то не само механички, него и оргаиски. — Само се но себи разуме да ће привреда бити унапређена до максимума. Нама није идеал да одржимо ратне тешкоће и даље, него да жи вот учинимо бољим и много лепшнм иего што је икада био. Као што се види, Немачка је у свом плану обнове Европе предвидела економско благостање Европе е тим да европски интереси буду заједнички свима. Какво ће место известан народ да заузме у тој заједниии зависиће у првом реду од њега самог. Она тачка на коју он буде могао да еамог себе постави биће његова полазна тачка бу.дућности. Онај прнлог који он
буде дао изграђивању новог поретка биће залога за његов однос према осталим народима. Због тога сваки европски народ већ сада изграђује своју будућност у оној мери у којој учествује у постављању иових темеља. Од нас се за сада тражи само рад и ми тај рад морамо дати у највећој мери. Тражи се рад на првом месту да би се сама наша земља обновила, јер у колико се брже та обнова изврши и у колико се брже постигнурезултати, у толико ће брже да порасте и наш значај у новом привредном склопу, другим речима н наш прилог општој ствари. То је чињенипа која свакоме мора да буде јасна пред очима. Радимо на првом месту за себе саме, а већ тиме, доносећи првенствено корист себи, корисТимо и другима. Због тога наши обвезници радие службе одлазе на радове искључиво у Србији. Њиховим рукама подићи ће се на првом месту Србија. То су једини мотиви због којих сваки појединап мора да ла максимум могућности свога рада, да би Србија постигла оно право место које јо.1 припада, тј. место које по својим општим условима може заиста да постигне. А ти услови су богати и многобројни. Резимирајући све ово, претседник Београдске општиие министар Драг. Јовановић, испраћајући друту групу обвезника рзд не службе, рекао им је при поласку: — Даиас, на растанку, хоћу само да вам пожелим срећан пут и да још једном улијем веру у вас самс, да ви сами собом, својим радом и својим држањем значите наду за будућност и поред свих тешкоћа времена у коме живимо, иаду Београда и Србије. Нада наше будућности је у раду. Због тога морамо бити поносии што улагањем свога рада улажемо оно што од нас траже Србија и Еврспа, да би тиме обезбедили њихову општу и нашу личну бољу будућност, будућност у којој ће по речима Министра Рајха др. Гебелса жи* вот бити бољи и много лепши него што је икада био.
< % V
-V®
ШМШр
..-• •! •• '
■' % А
V' .
% Ш
Шш -
1
■> ДјЈЗЈ \ ' \ '
4, •
: -Ј : 1
ш . I шр
Претседник Београдске општине. министа р г. Дрз«. Л». Јовановић, на челу поворке обвезника радн«
(Сним^ „Српскн иарод")