Srpski narod

Страна ^

СРПСКИ НАРОД

3 април

Борба за судбину Европе САМОСТАЛНОСТ ИЛИ ВАЗАЛНОСТ

Политичка активност обеју зараћених страна данашњег светског хрвања : налази се, Са приближавањем пролећа, опет у фази великога напона. Разумљиво је то, уосталом. Рат, који је у току ове зим,е показао Да се заистд може схватиТЈд и ВоДити једино као тотални напор ц тотално усредсређење свију снага, почиње да улази у нове, коначне облике. Пречишћавање европских бојншта у годинама 19391941 било је, као што се данас јасно види, само предигра за оно што се једновремено води на целој земљиној кугли. У тој новој, коначнод својој г фази, с.ат не рачуна више са пг> јединим државама, са, поједичим нацијама, са појединим малим шовинизмима и осетљивосТима и индивидуалностима поЈединих др жавних и нацИоналних сув^р^знитета. Данас се гледа. рачуна и одлучује у оба зарлћена табора џиковским мерилима, која ооу хватају време и прос.ос у несл\' ћеним з т масима. За разлику од гвч.> ОЗИ - лј ИХ ргтова у истоиији Љулсксг-а со'да. овога се пута ради о гвему. У питању су све врегности, сч< Мерила, целокУпна сулбина чодечаства за век >вг. Отуда су ч војничка сретс-па. која се бЈца! ју на жртвеник Оола. и појмтич ке концепције и дипломатсхм тези џиновски, бсТављзјуНи за собом св; штб је дссада у светској политици поегстављало гра нице и ограде. Путеви британске политлке У противосовинском табору, 'дилема која се појавила услед и за Британце неочекиване снаге Совјета, сваким даном расте. Сви пблитички значајни пбтези и све политнчке манифестације које се из тога табора појављују показују да се та,, дилема приближава своме врхунцу и да ће можда у доГледно време да се створи нова ситуација, чији правци се данас још не. могу еагледати. Бит те дилеме је у великом питању будуће сарадње између плутократије и бољшевизма. у њеним последицама за стање у Европи и свету. Развој британске политике ишао је, све до У последње месеце, правцем, коме се логика маколико, слецифично британска •— није могла порећи. Почело је са страхом Брћтаније од појаве велим централне евронске снаге у знаку ровог социјалнор и наццоналнш - реда. Тз снага је пореметила све енглеске аксиоме о равнотежи на европском континенту и свб бсновб доминације, која је на тим аксиомама изграђена. Отуда је Прво дошао, после слома Чехословачке, „носача авиона" у срцу Европе, П0јтаз са Пољском,/која је нокренута на отпор у питању Данцига и Коридора ,против својих интереса и против логике која проистиче из п.равилног схватања свога и мећународнога положаја. Теорија о „два фронта",- која Је на западу слала у рат Француску, а на истоку Пољску» довела ге до брзоГ слома Ових двеју држава и нација, које се никада више неће моћи да опораве. Сада долази до снажНИјбг напора у Вашингтону и Москви. На европском континенту су снаге које су могле да се боре за Британију и њене вонцепције биле сломљене. Отуда Енглеска почиње да ангажује против свога противника ваневропске Снаге. Друга фаза британске ратне политике у знаку де, дакле, проширења рата на цели свет и бацања не<аропских сила у борбу против Европе, која је, у међувремену, поетворена V „тврђаву" цод воћстврм Немачке. Прохтеви Совјетске Уније Догађаји се развијају даље. У еавезу са црвеном Москвом, Лон

(Специјални допис из Берлина)

дон 15 прво гледао само убацивање ' Је;цига Шл-лушн^] а м литички 1рапавога колоса у бој. за интересе Ситиа и УаЈТ Хола. о-лога Москве Је џила, по схватању Лондона, дд годину дана аодв рат са пелачком, спречи тиме. 1 _)_еализациЈУ неиосредне опаснооги аа оританска острва и оританске нозициЈе у Средозе»мљу, — све док се СЈедињеме Државе Северне Америке не нринреме потц; но и не нреоаце на ооЈИШта с ове сТране АтМшика ДОВОЉНО СНаГЗ. И ту је 1јрва и оСновна грешка У бри:цнскам рачуну. Номагач К оји је шзиат у џатну арену у тренутку велике неаоља, иокиаао се друкчиЈим, до што га.је оританска политнка замишЉала. Долази до обрта, који показује, да се у плановума оританИЈе за после рата ПОЈавила велика непозната, СССР, са својим прохтевима ц својим неогр|ниченим апетитима. Атлангска карта, коју су Черчил и Рузвелт прогладцли као мерило и као устав по ратне Евровд, — разуме се, увек под претпоставком сво.|е победе, — требало је да буде и извесно осагурање и обезбећење према Совјетској Унији. Проклашовањем начела, да сви народи имају прабо на своЈе самосталне Дрн1а .ве, плутократски савезници Су хтели дј даду израза замисли, да Европу, ко.ја била по њиховим цлановии.а П од њихоВим пуним утицајем, овдуже на њеној граници према совјетском блок^ ланцем малих држава. међусобно повезаних разним споразумима, а везаних за Лондон односима економске в политичке покорности. У то доба пада велики полет разних емиграц.тских влада, које под егидом Даунинг Стрита склапају међусобне савезе, уговоре о унији и сличне међуа.ародне инструменте на фикТивној основи. Рат се наставља. А са аеговим наставком долаеи и совјетско изненађење. Показује се, да је камуфлажа Москве успела да обмане свет. Зима 1942/43 са својим ратним збивањем, дај"е о томе пун доказ. Војсци такве снаге и квалитета, као што је то немачка, потребни су сви напори да бесии тадас са Истока аадржи. И ту долази до састанка у Казабланки. Неуспех тога састанка данас је целоме свету јасан. Види се, да је ту био цчЉ да се совјетска политика веже извесним аранжманима. ИндиСкрецИЈ'ом англосаксонских, а у првом реду дмеричких иоЈ&инара, долази светдо сазнања, да је главна личност у Казабланки ијцј у Картуму, где су хтели Рузвелт и Черчил да ириђу пред Стаљина, имао да буде сам црвени цар. 'Догађаји се убрзавају Стаљин није дошао у Казабланку. Није послао ни изасланика. Његово везивзње за идгје Ат*антске карте, које је нчмеравано није успело. Не само то Појављује се озбиљна бдјЈзан V ' кабцнетима Лондлна и Вашинттона прг.т сфингом у Крем*у, која ћути о својцм намерама и о границама, на кој'има би се те нзмере евентуално, у случају пОбеде, заустави ге Помагач Англосакгонаца претвори-) се у мору, кг > јз почиње да длви св')је самоувереие го:п.>дарв. И сада се догађаји убрзавају. У ангосаксОнској штампи се појављују хипотезе о наплду на „тврђаву Европу" Помиње се, као претпоставка, могућност по"Кушаја британско-амерлчк јг десана у француској, V Норпешкој, у Италији, на Балкану. И ту прекиде Стаљин своје ћутање Лондону и Вашингтону је стављено до знања преко Ма ! ског и Литвинова, да СССР сматра БалКан свјом интересном сфером, и да нема намеру да се сагласн

са макаквим англосаксонским цлановима у вези са тим европским полуострвом. У плутократским кабинетима појавило се зграњавање. јзвност Европе сада разуме зашто је Черчил бт? пожур.ио у Адану. И дилема, која је била дотле на хоризонТу међусавезничких односа, сада избија у први ред свИх" »10лиТичких расматрања Даунинг Стрита и Беле Куће. Пре свега једно: треба спречити да се црвени савезник наљути и да крене, можда, другим пу^ем. Отуда брНтанска штампа почиње да се повлачи. Британски листови пишу у то доба, како су бри Тански планови о Европи морали да изазову природну суревњивост СССР, који у тим плановима није узет довољно у обзир. А америчка штампа изречно помиње, у вези с тим, англосаксонске ратне намере у погледу Бзлк .аца, које мррају дд изазову Сумњу и п^дозривост Москц_е, и Које треба зато оставити. А сада из Москве почиње да пада ударац за ударцем на плутократске главе. Долази до помињсња злочлначких партизанских банди у Босни, Москв,а их, У својим ратним извешта.јима, почиње да тоетира као свбј« вој ску. Долази до корака Москве код југословенске емигрантске Владе у Лондону по истом питању. ДоЈдази до отвореног и званичног иступања Москве по питању Пољске. Долази, укратко, до обрта у ситуацији, који пред англосаксонско политичко и ратно воћство ставља нове, веома замашне и сложене проблеме. Велики обрт Велика Британија је ушла у рат — тако је званнчно декларисано са много припремне буке целоме свету — да одбрани интегритет пољске државе. Када је од Пољака тражено решење по Пртању Данцига и Коридора, Ве лика Британија и Сједињене Државе су сложно у Варшави свима сретствима дипломатског уверавања и харангирања јавног мнења настоЈ 'а^ш да се немачки предлози у целости одбију. А истовремено долази до оне свечане сарантије за пољске границе, која је, својим аутоматизмом, катерала Пољску у р^т и била повод за избијање ддиашњег светског сукоба. То је било 1939 године. Три и по године каснијеЈ, аоед безобзирним ставом Москве долаеи до промена, које данас светска јаввост прати великим интересовањем. Сикорски је изазвао велики, начелни обрт. Покренуо је питање пољских граница после рата. А одговор који је добио из Москве повукао је ревизију целокупне британске политике према Европи. Први велики спољни симптом те ревизије били су написи, прво V Америци а затим и у Енглеској, у којима се одједаред почело говорити о „непотребном шовинизму" и о „мегаломанским аепирацијама" пољске емиграције, кОјима нема места, јер угрожавају СараДњу „УједињениН иациЈ 'а". А затим је дошао сензационал ни чланак Тајмса о малим државама. Јасно и недвосмислено, Тајмс |е изнео, да је немогуће у послератно.ј Евеопи (увек под претпоставком слома Осовин^ Одржати поредак путем органиЗованих малих држава, већ да треба између Совјетске УнИЈ *е и Велике Британије повући извесну демаркациону Црту. Оно, што је с оне стране те црте, треба препустити Сов.јеТима. А те области би претстављале североисточ н^. средњу и југоисточку Европу. Дакле та.чно све оне мале државе, које имају своје емигрантске владе у Лондону, које су ушле у рат на потстица.ј из

Лондона и делом на основу гарантија и непосредних уговора са Великом БританиЈом. Идн у Белој Кући Но и даље се мењају гледишта. Јеи Москва и на ове ј-^сне предлоге из Лондона ћутч. О демаркЈционој линији се не говори. Нема рачтраничења између два саве^ника, плутократиЈе и бољшевизма И сада настаје у англосаксонском табору неа;то што личи на политичку панику. Почињг дл се говори о трећем светском ра':у који непосредно пгетс "чЈК. ак ј се још пре окончЈгца дру ог, која је -ада у току, г:е по_:шне споразум са СССР. И нико мзњи од потпретседнлкз Сједи««>ених Дпжава је ту млсап изнео и објавио говором, кли је пренешен преко свих амеоич.чих радио стапица. Да ба јодјл еп <г зум са Москвом, који ..чигледео уопште ни у какво! рми не постоји после открића Валасевог, учинио симпатичнијим, лн је пронашао да између демокоатије и хришћанства с једне и к.о муцизма с друге стране може да се успостави пуна хармо^/па, ако комуиизам одустзне од својих „троцкистичких" иде.јз о светској револуцији. Москва и даље ћути. А Идн одла'зи у Вашингтон. О питањима, по којима је имао, тако брзо после Казабланке, да преговара у Белој Кући .англосаксонска штампа пише много. Том приликом открива и занимљиву чињеиицу, да су сва питања, ко,ја су после Казабланке изгледала решена, уствари пон во на тапету. Али оно што је основни узрок његовог пута ,и што се не објављује, јесте даљи однос англосаксонацд лрема Сов,1етима, и ре визија целокупног комплекса англосаксонске политике прем& Ев ропи. Јер, појављује се по први пут опште и значајно питање дезинтересовања Велике Британије и Америке даљом судбином европског континента. Данас можда ј'ош као хипотеза, а сутра као по литичка стварност. Анализа свију промена, које су се у политич ком рачуну Даунинг Стрита одиграде оо европским питањима од цочетка овога рата па до данас, показује ппавце и развојне. тенденције, едје овакву хипотеЗУ потпуно опоавдава.ју. А исто тако анализа суштине узрока, ради којих англосаксонци воде рат, и њихове еконОмско -политичке структуре овакво коначно утврђивање новог става према проблемима Европе потпуно и у свему омогућује. К&питапиз&м и Европа Јер једна чињеница стој"и непобитно: Москва не пристаје да се веже ни за каква ограничења за случај своЈ"е иобеде. Совјетски Савез, упркос националистичко-руске жице, која се појавила у његовој срољној, а ј'ош више v унутрашц.ој п.чопаганди, и даље је остао држава беа граница, која себе сматра почетком и сржу светске комунистичке државе, светског савеза комунисТичких држава. Ово би, за Случај попуштања и слома фрон та Ев |>опе на Истоку, у најмању руку да наш стари континент значило пуно разуларење светско-револудионарних замисли. Елементи, подземља и комунистички фанатици европских земаља, кој'и данас прита.јено ћуте, били би у тренутку слома европскога фронта вулканске снаге, које би заједно са победосном црвеном аоми.јом за трен ока претвориле Европу у крваву бакљу. И отуда реч из англосаксонског табора о трећем светском рату. Отуда Иднов пут v Вашингтон. Отуда је англосзасон-

ска хипотеза о дезиаггоесману за Европу. Јер англосаксонске Сједињене Државе Северне Америке су, уствари, државне творевине капитализма. Кааитализам, пак, v држави и њен'и теритог рији гледа једино и искључиво терен. на коме се разви.|а игра окО профита, око златдог телета. Најбоље то показу^ с.труктура Британске Имнериј?, ксЈ"а је територијално без Јединства, без целине, без ^рганске мепусобне, унутрашње везе. Она је, уствари, једно капиталистичко предузеће, коме су, ради циљева капитала, потребне извесне теоиторије, потребни извесни саобраћајни путеви, потребна тржишта и налазишта сировина. Цела британска империјална политика диктирана је једино тенденцијом. да се за економске интересе капитала, уједињеног у СитиЈу Лондона, организују све могућности пословања и зараде, профита. А САД су, уствари, само наставак тога схватања. наследник политичких, економских и социЈЈЛних концепциЈ 'а, ко1е су биле меродавне за изградњу Британске ИмпериЈ"е. За велике рачуне капитала и капитализма Европа, наш стари културни континент, који је кроз две и п.о хиљаде година људске историје био центар света, не претставља друго. до ставку у билансу. Велики су рачуни капитализма Цели свет је њима обухваћен. И Европа је у њима само мали чинидац, мали делић. Огромне територије Африке, Ау» стр.алије, јужне Америке. па и Далеко.г Истока са баснослов* ном богатои Британском и Холандском — сада Јапанском Индијом, пружа^у развоју капитализма кудикамо веће и неупоредиво значајније могућности од нашег пренасељеног и мџоштвом националних граница испресецаног континента. ' Пред дилемом потребе рата са бољшевичким „савезником", — у случају његове победе над Европсм. разуме се — рачун Ситија и Уол Стрита може лако наћи, да је пробитачније не упуштати се у тако ризична предузећа, већ оставити Европ^ као плен бољшевизму и Москви. Европу се, у томе случају, има ^тписати као „сумњиву 'став ку" из капиталистичкога биланса, рачунајући да у томе случају бољшбвизам има довољно посла за наредне деценије^да „организује" на свој начин наш континент. За то време би се англосаксонски свет могао, у знаку капитализма, припремити за одбрану својих дг)углх, њему многог важнијих позиција у свеху. А те позиције би могао да да гради у духу својих економскиа начела до коаја. Штавише, мож да би такво решење претстављало чак и срећни обрт у положају Англосаксонаца у свету, јер би чклонило могућност да се појаве непријатни конкуренти .из Европе, млади народи пуни глади са својом природном експанзијом, на поприштима међународнога капитализма. . ; (Наставак иа 8-мој странн)

ГЛАВНИ УРЕДНИК. одговсу. ран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Стагаовић иа Београда. РЕДАКНИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Терази.ге 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). ШТАМПАРИЈА „ЛУЧ", Кра« љице 'Наталије 100. Тромесечна претплата 36 дин. шаље се преко „Пресе", а. д. Влајковићева 18,