Srpski narod

40 април СРПСКИ НАРОД Страна 15

њиг

Болест као оруђе лекара Егпз1 НеНе.г: НеНипс; <Иигф КгапкћеН, Ке1сћ$§е$ипс1ћеи$уег1а% Вег1т—\А/ /еп 1943, Рге1$ 6,80 Ш. Врло је распрострањено „чаршијско" мишљење да је за г1оследњих сто година у медицини знатно напредовала само хирургија. док је унутарња медицина остала „враћање" и нагађање. Велика заблуда. ПогледаЈмо само, као што то чини писац ове популарно-медицинске књиге, савршене методе којима се „клин клином истерује", тојест једна болест лечи помоћу вештачког убризгавања друге. До сад постоје три главне области у којима се једна болест лечи помоћу друге. Прва и најважнија област у којој се примењује та пракса јесте област лечења помоћу.' разних серума. Јер шта су серуми у ствари друго до вештачки одгајене клице једне болести. Друга област у којој важи такав начин лечења јесте метод изазивања вештачких грозкица са којмм нас Хефтер упознаје на опште разумљив начин. Трећа област о којој нам Хефтер нарочито речито прича. јер спада у његову посебну струку (писац књиге је лекар за нервне болести) јесте изазивање вештачких несвестица код душевних болесника. Хефтер из ове области наводи случајеве' из своје властите обилне праксе, који нам показуЈу велику важност овог метода у једној области медицине у којој по нашем просечном мишљењу Бог може више да помогне него ли лекар за душевне болести.

Први наш амбасадор са села

Војислав Симовић: Био сам гост немачког сеЈџака. Издан >е „Земља и Рад", Београд 1943, стр. 42, дин. 10. Примајући ову к№ижицу од самог писца претседник генерал Недић рекао је другој групи сеоских омладинаца: „Ето, такви нзји људи требају. Видите, омладинцц, ви сте моји амбасадбриГ' Сеоски омладинац Врјислав Симовић био је у правом смислу српски амбасадор у баварском селу Руксхофу. Још пре него што је пошао, он се питао: да ли смо били сеоски омладинци заиста сви спремни да претстављамо своју земљу? Симовић је био спреман. С нешто школе, иначе природно бистар и патријархално васпитан, необично мио у друштву, освојио је свог газду Јозефа Вајсмана, поседника у Руксхофу. Боравак ВоЈислава Симовића у овом немачком селу претворио се у право студирање пољопривреде. Јозеу Вајсман трудио се да му покаже сва преимућства модерне пољопривреде и био је изненађен како то наш Симовић, сед>аче из Груже, тако лако прима и разуме. Јозеф ВаЈ'сман толико је зазолео Војислава Симовића, да га је називао својим другим сином, а Симовић газду Вајсмана својим другим оцем. Ето, како је

Роман једног авијатичара Ае1оИ уоп На(г1еП: Оег Г1и& њом да су бољшевички агенти. пасћ Мо$каи. НиКеп ипд 16- Нека кршна Литавка заљуби се пше-Уег ав, Ро($с1ат 1943, , Рге% КМ 4 30 у лепог авиЈатичара и прибавља му могућности да побегне. Али Има се утисак да Ј "е ово роман он ипак не бежи, из простог разчији добар део почива на ствар- лога што не може да се одвоји ним догађајима. Ево укратко си- од те жене. Милиони и милиони жеа. Један бивши немачки ваз- већ су били у сличној ситуаци-

духопло^ни официр из првог светеког рата прима се почетком двадесетих година да за добру награду одведе авионом у Мо-

ји, иако можда под много безазленијим околностима. Настаје трагичан конфликт између осећања дужности бившег официра и

скву неке турске политичаре ко- ратника, до сржи прожетог пру-

ским војничким поЈмовима и осећања која често чине сву садржину живота. - -

ји имаЈу тамо неке таЈне договоре, а не смеју да се повере некзвесности бољшевичког железничког „саобраћаја" и ћЈфовима —фкаквих успутних црвених команданата места или комесара. До- НбМаЧКИ НаООДНИ 1ази добро. А- .

бар део лета пролази

ли над Литвом наилази дефект у дотрајалом ратном авиону. Нема друге, морају да се спусте. Литва се тад налази у одбранбеном рату са совјетским чудовиштем. Због тога Литавци конфискују авион и хапсе сва лица која су њиме путовала под сум150-ГОДИШЊИЦА КЊИЖЕВНИКА КАРЛА ПОСТЛА Град Знаим (Знојмо) у Моравској прославља ових дана 150-годишњицу рођења једНог свог знаменитог сина, немачког књижевника Карла Постла-Зилсфилда, аутора романа и скица

из пионирског доба Северне Ал г-г т «, . Г» ИУЈ\1.ДГН1^ «I/ у 4А1Ј V V" мерике. Дела Карла Постла је- бЈЈцдје, почев од Средњег века су ЈЗДан од безоројних извора па све Д р нацхег доба, залазећи сазнања о томе колико је не- чест0 и у најмање ситнице којимачког рада, немачког ума, па и ма често осветљава крупне и узнемачке крви положено у теме- вишене констатације. Књига ниље САД који данас, са својим је писана ни сувопарним ни прејеврејским „тр^стом мозгова" на тенциозним научним тоном, већ челу, немочно шкрипећи зубима, се кроз њу провлачи дух ведрикомично прети великом немач- не и веселости, што још већма ком народу. доприноси вредности овог дела.

наш амбасадор извршио успешно свој први задатак. Када се ова књижица прочита, тек се онда види зашто је Јозеф Вајсман толико заволео нашег сеоског омладинца. ' Симовић Ј'е после трудног дана седео у вече за столом и бележио вредно с^е оно што Ј "е видео и запазио. И у овој књижици налазимо пуно података о начину живота немачког сељака, о обради земље, о обичајима, вери, породици, селу, моралу. Али не само суве податке. Ту су проницљива запажања, равна запажањима најбољег интелектуалца, ту су бистра резоновања, умни закључци. Читајући ову књижицу и сами долазимо на мисао Војислава Си-

Наши

сеоски \ Н е м

об ичаји \УЦће1т Тгеие: К1е'ше КиКиг§е$сШШе с/е$ Оеи(зсћеп А11(адз, Кп((еп & 1*бп1П8 Уег1а§, РоШат, РгеЈз §ећипс1еп 5,40 КМ. Мцогоструки су народни обичаји немачких крајева и племена всзани за јело и пиће, рођење и смрт, венчање и цаетањивање, жетву и сеобу. Али сваки од тих сбичаја на свој начин одаје чврсте, ведре, постојане и истрајне људе, одаје једном речи Немце који су у току дугих векова толико задужилц људски род. У овој својој „Краткбј културној историји немачке свзкидашњице", Троје правом немачком темељношђу систематски групише и аналише поједине народне о-

Младен Бабић: БеоградБајројт. Издање „Земља и Рад", Београд 1943, стр. 107 са 12 фотографија ван текста. Новинар Младен Бабић, кој"и је био вођа пута прве групе сеоских омладинаца у НемачкоЈ", описује нам у овој ' књизи њихов пут од Београда до Бајројта и натраг. Али то није путопис са облигатним каваљерским изразима, то је збирка врлб интересантних момената из жизота наших сеоских омладинаца за време њиховог кратког боравка у Немачкој. И у њој, као и у књижици ВоЈ'ислава Симовића, има дивних пасуса који нам откривају како су се натпи омладинци брзо снашли у нозој средини. схватили посао, дали одличне резултате и постали омиљени не само у газдиној кући него и у целој околини. Доносимо из ове књиге текст дипломе коју је немачки домаћин-сељак дао свом раднику, нашем омладинцу Ђорђу Коларевићу: „Господцн Ђорђе Коларевић био је запослен као практикант на мом инкнзцвном пољопривредном имању које је велико 150 хектара: Све поверене му задџтке свршио је на моје опште задовољство. Врло је брзо упознао немачки начин рада и привикао се на њбга. Није пропустио ниједцу прилику а да не научи оно што је видео и што је радио, и да кроз то стечено знање користи својој Отаџбини. Све побројене карактеристике начи• нпле су од Ђорђа Коларевића милог и драгог члана наше кућне заједнице. Зато се данас, после завршене праксе, тешко од њега одвајам. Ја и моја породица желимо му, да све оно што је видео и научио у Немачкој, могне да примени с благословом и у његовој Отацбини и да једнога дана, кад се цела његова земља надахне истим духом којим је он надахнут, заузме ме• сто на темељу прегалаштва и вере у нове погледе на свет. Нека његов кратак боравак сагради мост према свим стваралачким народима и нека се сви надахну духом немачког стваралаШ7 ва. Најлепше жеље нека га

мовића: зашто смо двадесет година слали у иностранство спортисте и дипломате, а ниједном сељаке. Кад нам је Војислав Симовић после четири месеца боравка у Немачкој пружио једну тако занимљиву књижицу, шта би тек било да смо годинама слали наше сељаке на студирање у рностранство?! Шта би тек наше село добило од практичних њихових радова, од великог искуства које би стекли тамо где се земља најмодерније обрађује! Поред осталог, у Симовићевој књижици од нарочитог су интереса табеле које је он израдио, статистике, прорачуни, као и Ј 'едан детаљан опис' сејања уљане репице. омладинци а ч к о ј прате на његовом животном путу!" Тако пише Ј *едан немачки сељак. Наши сеоски омладинци, сем Војислава Симрвића и Златомира Зељића, нису се могли истаћи оволиком писмецошћу, али својом вредноћом, бистрином и добром вољом учинили су све да су их у Баварској немачки сељапи прогласили за највредније и најинтелигентније стране раднике. . Бабић описује још неколико таквих сцена које показују да је контакт између наших и немачких сељака дао невероватне резултате. Код наших сеоских омладинаца нарочито је разбијена фама о немачком сељаку као његовом непријатељу. Сем описа боравка наших омладинаца у Немачкој, Младен Бабић је дао један врло леп прег^д организације немачког сељаштва. Сем тога књига садржи говоре немачких званичних претставника на разним банкетима приређеним у част наших сеоских омладинаца, као и гласове немачке штампе о њиховом боравку. Ова књига репортажа написанд је лаким новинарским стилом, а има и лепих, чисто литерарних описа. У сваком случају, као докуменат о првом боравку наших сеоских омлад.инаца у НемачкоЈ", она је од велике важности.

К\ки Vата.(а: Мазако, Е/ле јарап!5сће иеће $^е $сћ1сћ (е, с1еи($сћ уоп Е1$е РаиИ. Бго&(е -Уег1ац, ОпзвеМог! 1943, Рг§15, ^ећипдеп 3,80 РМ. Одувек је била тежња немачког народа да што темељније упознаје народе са којима долази у додир, подједнако пријатеље и противнике. Тиме се објашњава између осталог и велико мноштво дела о 1апану која се последњих година јављају у Великонемачком Рајху. Али Немац у својој темељности, у свом тражењу истине, не задовољава се упознавањем јапанске историје, јапанске привреде, јапанске војске и морнарице, социалног живота итд., већ тежи и што дубље да зађе и у срце и душу, свог савезника на Далеком Истоку. Тој тежњи имамо' до сад да захвалимо већ читав низ добрих и зналачких немачких превода из богате јапанске књижевности. Досад преведеним делима која су тиме учињена приступачна већини образованих Европљана, придружује се сад и овај роман угледног јапанског приповедача Кику Јамате, у преводу Елзе Паули.

Писац из владарске лове о Јапану Аћгесћ( Рпг$( уоп (Јгасћ: Иа$ ОеЛешп/5 Јарат$сћег КгаК, 2еп(га1уег1а§ (1ег ^ЗОАР Ргапт. Ећег №ас,М. СтћН, ВегНп, 96. 5еНеп Тех( тК 51 АЊПс1ип§еп, Рге1$, каг(оптег( КМ 1. Кнез Албрехт од Ураха потиче из немачке владарске лозе, из побочне гране виртембершког краљевског дома, из куће која је пре четврт века одбила једну новоскозану владарску круну, претпостављајући да и даље служи властитом немачком народу. Кнез од Ураха историске, културне и привредне моменте којимз тумачи нагло снажење јапанске нације, ванредно живо проткива својим властитим, чисто индивидуалним опажањима и доживљајима за време свог дугог боравка у земљи кризантема. Главни одељци ове књиге јесу: Јапанска легенда и стара историја; Прелаз у ново доба; Доба индустријализације Јапана; Војна и приАредна експанзија; Начин живота Јапанаца; Јапаиски војник. Педесет и једна илустрација још већма оживљује ову актуелну књигу.

КШШ ЕВ18ГШН I ИШЈ Ш11Ш

Нетткћ Рааћ: Оеи($сће Ојсћ(егапекс1о1еп, Јипкег & Опппћаир( \/ег1ак, ВегНп 1943, 139 5еНеп, 13 Аћћис1ип§еп, Рге/$ веђипс1еп 3 КМ. У свом духовитом предговору овој збирци анегдота, Хајнрих Раб пре свега жели читаоцу „сат разоноде и увеСељавања". То увелико и постиже овом књижицом али се у.^едно мора рећи да је оваквим претстављањем њеним био и сувише скроман. Јер ова књига постиже много, много више него што у свом предговору обећава. Сви знамо колико интересовању за књижевни рад човека од пера доприноси и боље познавање човека, његових по.јмова, обичаја и схватања у свакодневном животу. Да ли је потребно

да потсетимо средовечне и старије међу читаоцима колико су некад н.пр. „Анегдоте о српским књижевницима" Андре Гавриловића допринеле међу ученицима средњих школа живљем интересовању за удубљивање у дела великана нашег Париаса. Тако и ова књига Немце и остале који уживају у њиховој књижевности зближу.је са личностима њихових омиљених аутора, замењује лично, рецимо кафанско познанство са њима. Чак и релативно негативне особине, као сујета, уображеност, препотенци.ја у овом ведром светлу анегдоте добија.ју неки блажији карактер. Све се завршава лаким осмехом. Анегдоте су још поткрепљене цртежима и карикатурама, објављени.ч и досад необЈ *ављеним.