Srpski narod
14 стран«
ЗА СРПСКУ ОМЛАДИНУ
10 ап|3>и
в
ековни идеали српског народа
Од свога доласка на Балкан ке прошлости и осећао потребу духу и језику, и у прво време па даље, кроз векове, српски на- настављања већ започете борбе С У с ? опирали и^ бунили да дође род је морао да води дугу, те- против непријатеља хришћан- ме ^ у њима д0 било какве само„ . владе. 1о је и био узрок који је шку, крваву, готово надчовечан- ства. Гусле су, дакле, биле те спречавао УЈе д И њење истородску борбу да би се одржао на ксје су народ бодриле да истра- Н их племенд на широким под-
новину: приређивање спбцијал• пих ђачких претстава, пр'венручјима за дужа времена, али ствено из класичног репертоара..
овом, српском, тј Ј у Наш народ 'је у борби. је стајао као живи грудобран на Како је остао веран народно- ипак у опасности од несродних На овај начин допринеће се праграницама Балкан^. У тим бор- сти, Србин је кроз векове остао °Рганизов_ни.1их народа скупља- вилном књижевно-уметничком обама Срби' су се показали спо- веран и својој вери. Народност бразовању нвше средњешколске ГОМС Јс -СхраНаЦ И НсПрИ.] аТх^Љ
Српски омладинци о Лесинговој А1ини Ђпрн&слмп' Управа Српског народног по- вила је на мене снажан утисак зоришта увела је једну корисну и остаће незаборавна у мојим успоменама. Ђорђе Вулетић уч. V разр. IV мушке гимн. у Београду
II Мина фон. Барнхелм, весела
собни за оснивање и зграђивање и вСра. су'се код нас стопиле у први ко ј и ј е допри не 0 свести ка омладпне. Поздрављајући ову игра ко ј а се одиграва у '5 чино своје државе, али дошли су дани једно тако да кад неко каже да припадности већо.ј за^едници. симпатпчну културну појаву, ва, спада у ред најбољих дела неслоге:. је Србин, он ту подразумева и Кад су се доселили признава- СРПСКИ НАРОД доноси зва ре- великог немачког класичара Гот„Великаши, проклете им душе, веру. Колико су Срби ценили ве- л и су у почетку визлнти.хку вр-, ф ерата 0 ђачкој претстаг.и Мчне ^° Л Ј | а . "се^у^позн^ли "са ,а, прво биографију
ност.
На комате раздробише царство". ру свгдоче нам многи примгри. д И ® Н ^ аро | И тр ^од °1Х од барнхелиа.; као доказ да на- еадр^ајем тог комада. прво би Поразом на Косову иаш народ Многи Срби умирали су најгроз- вс ^ а да ]е З б аце . \\ то С е до- П1а омладина има љубави и ра- требало да зца.мо паде у дуго.и тешко петвековно нијом смрћу, јер не хтедоше д« годило по.сле смрти виз^нтијског зупевања ропство. Али, и после пет векова отступе од вгре „прађедовске". цара Манојла (1,180 грд.), ,кад, се дуге и тешке борбе, наш народ Затим и саме речи: „За крст ча- осешло дз се стзари у Цариграје изашао као победник и — сни", за које се Сроин борио што је најглавније — национал- показуЈУ важност и гшштовање но чист. вере код Србина. Силе, које су одржале Србина Један- од најбољих примера, су осетили своју .ђред:к;ст и мокроз векове, које су пркосиле који доказују ову приарженост гућност да сјјми створе свсју
ду обрћу на горе. СрОи су, тада иозојевали, под •Стезаиом Немањом, државну спмосталност. Опи су успели то дз остваре, јер
највећим турским зулумима, беху најузвишенији народни иде-
својој вери, Јесте живот и дела нашег великана Св. Саве. Нре-
д.шавну заЈедиицу.
Од
за позоришну умет- њеног аутора. Готхолд Ефраим Лесинг рођен је у Каменцу, у једној прцт мерној породици која је сама крчила себи пут кроз живот. Још Класи^но дело Мина фон Барн- у својој најрани.јо.ј младости, он хелм је јсдно од н.а.јбољих дела је показивао много озбиљности 1 "вслог нсдмачког књижевника— и разумевања. О томе постоји Готхолда Ефраима Лесинга. У једна мала анегдота: у својој опом уметнпчком делУ Лесинг је шестој години требало је да будаб. верну слнку једие истинске де, заједно с а својим млађим
тог времеиа, пз до среди- и у; - 1П1Гпе >,убсви. изм"ђу мла- братом, портретиран од .једног
али. За време дуге борбе за оп- зревши „царске дворе и порфи- ст -Л^ диже н^Ба^ну^Јсш дг грофицз Мине . фон Б 1? нх **" слика Р а Кад му је сликар пре, н н ■ ск.лно дил\с нј и^лк.пу. ј-ш ма ,и м"адог и чзриог офНцира. поручио да узме на крило 1едан станак Срби су доживљавали ру , одлази у мана.стир да као једиа важна година у н.лио.ј ис-. Телга : ма. Писац истаче кавез са птицом, он је то енер- : војничке поразе, али духовно духовни отац служи српском на- ториЈИ је 1219, кад смо дооили "п.псм"нИтост и похвално поште- гично одбио, одговоривши: „1а никад нису посрнули. роду. Он Је доказао да се може слмостјлност своје цркве. Гим г , ? мајора Телхајма, ко,'и је због -се могу сликати само са једном Кап „,тп ГР јр, ан илмлигта и лоугачи1е бооиги а не само смо ИЈСШЛИ ксо победиоци над .- ? п Н5 прозгвере, коју је он то- великом гомилом књига, или се што се , Један идеалиста и другачиЈе оориги, а не само туђинскнм утицајем и вбјнички, боже .учгнио, удаљен из службе. уопште нећу сликати". осећа Јак, веруЈе у* себе, пун Је мачем у десници. и П0Л итички., и дУховно.. Крајем ГЈретпостављајући срећу Ми- ПоштоЛ је завршио кнежевску енергије и истрајности, тако и Он је код Срба онога доба бу- XV века свезхи, дисциплннозсии, нину спо јо1, ои одбија ла се њо- школу Ст. Афра у Мајсену. Лесрпски народ. Када су у питању дио националну свест, просвећи- добро вође .д Турци су сл 'смили ,, е " в Л и <, а * страхујући да на тај синг је прешао 1764 године у били народни идеали, народие* вао их и радио уопште за срп- отпор Сроа, сво.,их главиих и/ нд^ил и Њ у не увуче у несрећу. Лајпииг на Теолошки факултет. т „ „„ „„ војнички најопаснијих против/ Пи 101 посаот&а свој т«»жак и Ту тек почиње његова позоришсветиње, коЈе су Турци скрна- ски народ. Колике су његове за- Ј * л |Ј| "р-д" ...и сиш н . р ™ риу ' ■ . ника. тп^.чилгн положап Али она, у на каридера. Једну од његових вили, Србин ниЈе жалио за жи- слуге за наш народ, сведочи и Иако су Турци постепено уге- сзо ; ој дуботсој љубави. не види ирвих комедија превео је на наш вотом. то што су Срби за време пето- ди сву власт у своје руке, ипак у то:те иихатсву препреку. После језик • Доситеј Обрадовић. ДоцЗар нам наша традиција и и- вековног ропства тражили по- ће се нгоскри.вљеиа снага нг .ше инза и-споосзума. прсбацивања иије он постиже леи успех са сторија не дају светле примере моћи и утехе на његовом гробу, Јединственрсти, наш језик и ве- и пото-у-иих сцсна . ток догаћа- делом Млади научник, к шт „ па очувати и под нЗ',тежим пои *••> дсби'а изнснада срсћан обрт. ДООИЈе још више воље и пот« како се живи и гине за народне Јер су његови идеали били иде- ликама и невољама . оЗиовљена Лннним заузимањем самога кра- стрека за даљи рад. После неидеале, који за сваког појединца али целога Српства. Због тога су патријршија у Пећи је највише л ствап се поново узима у пое- колико месеци проведених у Вибеху светиње! Сетимо се Косов- Турци спалили његово тело. допринела за стварање свести о тр.осањо и утводи се да је мајор тембгргу, он је отишао у Берлин ских мученика који сви до јед- Поред тога српски народ је вр- нзродном јединству. Жеља за нозин. Њому буде повраћ?на ње- и ту је (< издао „Позоришну било ценио и поштовао своје вла- живојом . народни дух и насил- гова • изгубљена част, и краљ га блиотеку не мере Турака над спрским на- унапређуЈе у виши чин. Наредне године нису донеле родом изазвали су први и дру- Мина и Телхајм, уз благослов нгГ^алиМе зато ДН годгаТ°1772"до" ги устанак, под Карађорђем и њезина стрица, узимају се, пуни не д а * његову с ; а ј ну трагедију У питању су били српско име, песмама. Владари су кроз векове Милошем, и дс&еди . до вадкрса некзмеоце среће. Оетапа липа Емилгф Галоти Тимд^Љсдасрпска народност, хришћанска били израз народне повезаности српске државе. ове дра'.» врло су карактери- р ена - е а „емачка класичвЈ вера. Па Карађорђе! Зар нам и извршиоци народне воље. И Српски идеали су вековима жи стична. Ма>оров рлуга Јус^т је дР ама.' Крајем 1.777 године умињегова дела не доказују како се ,народ им је веровао и бранио вел ^ у срцу иашег народа, ство рсдак иример пгишржености сво- ре м жена ко ј у ј е бескрајно • „ рена у дгуе ко! прошлости, Ср- ме госпо.-.ару. То нам сведочи ВГ)ЛР „ ,> „„ тако к Р пболевд Ла бране народни идеали. их Је до последње капи крви, ^ и ј д | е васК р С Ј, а у XIX столећу њ^гова алегорична при"а о из- би се " опоравио он 0 длази у I Најузвишенији и најсветији јер је бранећи њих бранио само- као свесна теЖ ња за духовним и губљеном псетанцету. У извес- Хамбург, али му'се здравље све народни идеал била је отаџбина. гл себе, политичким уједињењем нашег ним тренутцима он изгледа врло и више погоршава. Идуће Сваком Србину урођена је жар- Ти вековни идеали нашег на- народа разједињеиог историЈом. хумористичан. Као например у године у га сио се његов живот. I ка љубав за земљом, за родном рода очували су га од пропасти. Ти српски идеали, одржали су овом ел ^ЕЏу. ™[, "°ф™ /собу" Т ° ' е биографи ја великог не- Ј нас све до данас. И ми, данаш- ске, он улази у грофичину сооу, мачког КЛ асичара Готхолда Е-
ног изгинуше за свој народ и хришћанску веру. Сетимо се њи- даре, које је, као и њихова дехове храбрости и њихових дела. ла овековечио у својим дивним ги
грудом где Је
први пут сазнао Идеализам српскога народа био
ња, као
за овај свет. За ту земљу га је Је идеализам у правом смислу, рамо с љу бављу и жаром, као и
и будућа поколења мо- чистећи .једну мајорову чизму, ф раима Лесинга. А сада, да из-
на ?везино тврђење да је Тел
све везивало: традиције, гробо- одвојен дубоким јазом од ма- Н аши стари, да пригрлимо поно- хајмова сестра, он машући чиз- потезима> садржаЈ ви прадедова, најраније успоме-. теријализма. Из њега нико није во, V још већој мери. те нсше мом^иронично ^одговара I да му•Је Барнхелм.
несемо, наравно само V главпим Мине фон
не, нежна љубав мајчина и све гледао да извуче користи, Јер су
вековне, праотачке, светосавске,
друго. Знао је Србин ту своју се ситни лични интереси губили сР 2™ е ск " Д< и д еали очуваће народ
то врло сумњиво, пошто његов господар нема никакву сссгру. Франписка, дружбеница Мини-
Краљевски официр мајор од Телхајма буде услед неспоразума стављен на расположење, и
земљу бранити до последње ка- пред општим потребама. Томе је и у будућности од свих искуше- - ]е . врло поштена дешпка. док П0 . Т у ца се са СВ ојим верним слу.... . ... п у "уду м 1е матооов оатни лоуг Паул Веп- т ~
пи крви. Многобројни су примс- допринело и то што су наши ста- ња ко ј а С у напаћени народ сиа- ^ер Ма пе?соиифи"ашГа Г мтоботне" ри које нам пружа наша исто- Ри познавали наличје материја- лазиле низом векова. прир?>де. Ова драма, која је нај-
р И ј а . лизма и одбацивали га као нешто Поразом на Косову наш народ туђе, али доцније се материјалије изгубио своју државну само- зам увлачи у више народне крусталност. Пао је у дуго ропство. гове, а последице му и сада осели, народ се и даље сећа срет- ћамо. Све што нас је снашло, ић ч 1Х дана и славне прошлости и ма у материјализму свој корен. жуди за њима. О њима причају А ми данас, ако желимо да остарији млађима; и генерација стаиемо достојни наше историје, је генерацији довикивала: достојни наших предака, морамо да увидимо наше досадање греГде ја стадох — ти ћеш поћи! шке и да се вратимо опет тим Што не. могох — ти ћеш моћи! узвишеним и светим народним Куд ја нисам — ти ћеш доћи! идеалима, који су наш народ оПЈто ја почех — ти продужи! државали толико векова и чију Још смо дужни — ти одужи! моћ тако добро познајемо. Само нас они Ј'едини могу спасти, а И млађи су примали ове речи, са њима у срцу можемо се наданастављади започето дело и да- ти бољим данима.
Божидар В. Санадровић бс.љи рефлекс Лесинговог књиуч. V разр. гимн. у Београду жевног стваралачког духа. оста-
ЈЕСЕН
вали све од себе. У тој борби истицали су се појединци, које ј'е народ опевао у својим песмама, које и данас сачињавају највеће народно — духовно благо. И данас се у народу препричавају доживљаји и подвизи нзј"већих народних јунака.
Алекоандар Р. Теофиловић уч. V разр. IV мушке гимн. у Београду
Наш народ, са свој'им досељавањем и заузимањем балканских земаља од VI па до VII века, Народна поезија и хришћанска понео је из закарпатске дОмовивера били су ти кој'и су Србину не са собом и своје државно уочували српска обележја. Слу- Р еђење у примитивним органи. , зованим скупинама. шаЈући песме, певане уз гусле, Њихово уН у Т рашње јединство народ се враћао у времена дале- ОС нивало се на сродству у киви.
Већ увело лишће пада с голих грана И плач мутног неба постаје све јачи. Северац фијуче са високих страна И у мирно село дах брегова свлачи. Покисло је поље, стаза и долина... Ограде се црне док их ветар шиба. На небу нестала последња ведрина Опустела врба жалосно се гиба. Свуда мутне баре закрчиле путе... Пљеска тешка нога уморнога вола. Пада, стално пада на прљаве скуте Мокрога сељака што клеца уз кола. У кућици ниској' живот ври и даље... Полунага деца весело галаме. Око врата стоје исцепане траље, На простом орману жуте дуње маме. Док ватра пуцкета умилно и сетно Ја дремам за простим, нетесаним столом. А душа моја плаче истоветно Са плачеш неба и врбчним болом..,
гом Јустом од немила до недрзга. Он се налази у врло тешкој новчаној неприлици. У једној гостионици где је отсео. прети му опасност да буде избачен,. јер није платио собу за становзње. Њега налази богата, размажена девојка Мина фон Барнхелм, која је заљубљена у њега и која очекује да ,је'он узме за жену. Али, он не Жели да је компромитује и зато стално бежи од ње, и ако је и он лудо воли, Он јој мора доказивати да је човек без положаја, лишен части и да њој, ћерки богатих родитеља, то не приличи, Али. она све то твроглаво одбија и спремна 1'е да се лиши свега. само да је узме за жену. После много заплета, разочарења и комичних ситуација, мајор доби.ја по гласнику писмо од краља, у коме га краљ извештава да ,је његова ствар ликвидирана и он поново доби.ја свој чин х зо- 1 ложај. Никола Б. Ераеговац, уч. V разр. IV мушке реалне гимн. у Београду
Ваљево
ГОЈКО ТАБАКОВИЋ