Srpski narod
Страна 2
СРПСКИ НАРОД
ТО април
Неџемш п\\е1леџ ллгЏуњар &џјШЈС д,о.1арЈ-а1а
И КОНФЕРЕНЦИЈЕ
Рузвелт има своју штампу. Рузвелтова штампа почела је да напада Рузвелта. Исти феномен се десио пред ступањем Америке у рат, када је та иста Рузвелтова штампа почела да оитужује свог узвишеног послодавца што оклева у спровођењу енергичне подитике против Тројнога Пакта. То значи да Рузвелт нема куражи да узме на себе одговорност за важне одлуке, већ .прави комедију са штампом и јавним мишљЈењем, трудећи се да прикаже како де морао изићи у сусрет народној жељи израженој у ступцима новина Сада Њујорк пост, изричито Рузвелтов лист, предводи кампању према којој се на Рузвелта баца кривица што не помаже подземни покрет у Француској и демократски иокрет у Шпацији. Лист каже да се Рузвелт налази на клизавом путу, јер може том својом политиком да подупре хитлеризам, пошто се недовољно залаже за антихитлеризам. Све је то у.вод за грознију оптужбу: Рузвелт није за сарадњу са Совјетима, већ намерава да се супротстави Совјетима у изградњи послератне Европе. Цео тај трик је провидан, Рузвелт хоће да буде „присиљен" да се прилагоди захтевима ,,јавнога мњења" и да попусти у једном од начелних питања ради ко.јих је долазио Идн. Дод „притиском" мишљења „демократске". штампе. Рузвелт ће да Лбпусти у својим демократским начели* ма и даће своју сагласност на препушгање Европе дивљој Стаљиново.ј тиранији. Моидег-1 у шкрипцу Идн је„ дакле, успео да протежира Стаљина код Рузвелта. По коју је цену то успео — по цену каквих понижавања Британске Империје — то се још не зна, јер је Пдн „умдраи" од пута. те се- зато не појављује пред^ јавношћу. А и орви његбв ис^тп' пред Доњим домом нсће отш5ити никакве тајне, јер је Черчил унапред наредио да се посланици уздрже од дебата по. питањима Иднове посете Вашингтону. Та посета и сав комплекс цитања, који је том приликом био покренут, оста.је и даље ткиво за британоамеричку пропаганду. Тема „послератни планови" не силази са страна новина, јср јавност и даље треба да се бави пројектима за будућност како не би приметила тужну британоамеричку данашњост. Дешава се да монден упадне у финансиски шкрипац, и онда шири гласове да добија ускоро наследство од нек.е богате тетке. Нема наследства, нема ни тетке, али ипак ти гласови могу да подигну кредит тог мондена. Исто раде Британоамериканци. Нема.ју шанса за победу у рату, неће имати шта да деле као ратни плен, али виком о припремама .за ту поделу хоће да убеде свет да има.ју победу у својим рукама. Позитивних резултата од тог илиузионистичког трика нема. Али негативан резултат већ се јасно види: демони неслоге отргли су се на слободу и сада плешу дивљи плес у британоамеричком логору. Сикорски се жали њујоршком надбискупу Сперману. Умољава. га да спасе 1,400.000 Пољака који су нестали у совјетским логорима. а уз то покушава да направи од тог владике адвоката пољске .„владе" по питању пољских гранипа. За.једно са Пољацима буне се и друге емигрантске владе које никако немогу 'да се помире са срамним енглеским политичким триком: после толико година' давања. чак и иасилног натурања гаранци!а одричу се датих гаранпија и препуштају мале народе на милост и немилост Совјета (зар се може говорити о милости Сов.јета?) Ова лондонска изда.ја наилази на потпуно разумевање у Америци. Главни уредник Њу.јорк Тајмса Едвин Пемс коментаритпући последњи говор Самнера Велса., гглшд .са је Друштво народа на-
правило једну огромну грешку: „далр, де, малим нацијама исувише много права". Ова' сентснција звучи чудовитно. У дооа када говорници •,;диктат:орских'' влада осовине иетичу, у г .гововима, I -шнхова политика. истиче ' у ;-д«лима'--п#ш.твв8н>е према национзлним правима и вуВер'е№птет^"ма'ли&'' народа, у .исте доба с'е*-у такоззано.1 „дем о 1ср а т с « о .1 ",.. „з 'е м Л ј . и , Сједиљ« 1 ,м А м г.р и ч к и м Д р ж а в а ,м а,. п р о г л ац! у ,је теза да малим народима треба одузети Љихова црава. ' С :л .-.рсЕ^ва Тад исти лист пре.поручује Ствараље- -фсдђраци.Ге. Далте, Чсрчклов пррјекат до.уија све више присталица у полигпчким кругоВима јудопослушпог свста. О федераци.ји је госорио ових дана и ан", н-Србин Слободан Јовачовић, Према његовој идеји, Срфи.ја би адорала да, оуде всзана тро.јном" фсдерацијом, Прво, <!>едсраци.ја у очвнру Југослави.је. Сити с.ио већ те Југосланије са двадс-сетогоди-шњим -препнрчама око питања: Јед,ан рли тррједини, нарбд. Друга федсративпа Карика требачо би да буде нека групаиија балканских дрксава. Све могуће политичке комбинације са неким групацијама ства-' чају само расуло.и мржљу, јер. једина исправна* блза за мећуна0одну сарадњу ' јесте животна целисходис-ст ^- то је--је-Тан од принципа,. изградњс Ј 1()ве-Евро.ие. И најзад,. трсћи фсдеративни ланац ,'морао би да!буде у.томе Што би се створила повезаност. са Совјетском Унијом. 0, сов.јетско.ј федепаЦИји." нешто ,је и нама познато. Познато је да совјетски устав с^атра сваку од сов.јетских федеративних рспублика потпуно слободном и препушта до .ј да по свом нахођењу оста.је у са■сћ-аау федерације или- да*-иступи ; -из^ ље. , .У .•с.'И8«р«> :.«сћуди*4 деЈШ.Л Ш КЧ Ш У ЉЧ гоу^ђманскоЈ иСпољиО сеиаратистички пбкрет, 'Ста' : љин' : је Послао целате ко.ш су иаправили чудовишну вивисекцн.ју. ћурђијанског народа, без обзира на то што и сам Цугашвили припада том племену. Штавише, Москва не доЗвоЉава не само сепарагизам, већ и аутономизам. Уадорство великог броја Украјинада и см.рт. Гамарника били су одговор Москве на украјннскн ауТономистички пбкрет. Совјетска федерација је федераци.ја ропства» Ипак Енглези препоручу.ју Европи .ту федерацију. А Слободан Јовановић, избегавајући дефиници.к, препоручује Србима енглеску тезу. Говор М. Спалајковића био је достојан одговор Србина том несрбину, том противсрбину 1 који се зове Слободан Јовановнћ, а кога би требало да зовемо Рободан Јовановић. Епидемија конференција Највећи цинизам нове енглеске тезе испољава се у ставу Лондона према питању' мореуза. После преко сто година помагања Турске да мореузи буду турски. Енглези су. почели одједном да разумеју совјетску аргументацију потребе за бољшевичку државу слободног пролаза у.Средоземно море. Док су у Лондону сасвим закопчани, или постају сасиим закопчани, кад се чује реч „мореузи", у Америци се отворено 1шше о том питању следеће: „Употреба саобрааћ.јног пута који Дарданели значе за бродарство, дакле, излаза из Црнога мора преко Средоземног мора за океане, разуме се, биће с правом ствар ко.ја се тиче једино Сов.јетске Уни.је''. Врло једноставно, врло глупо и врло подло. Они тамо. у Америци, немају појма о евр.опским приликама, ни о нашем менталитету, ни о економиш, чак ни о географији. Она.ј фамозан Вендел ВиАки постао ,је сада у САД највећи стручњак и ауторитет за сибир-
ска питања само зато што се ириликом летења преко Сибира задрмао 12 сати у Јакутску, ручао са тамошњим ббљшевичким сатрапом и посетио-је неко путу.јуће позоришТе. Такви „стручњаци" хоће да нам иатуре ново урсђак.е Евр.опе, фауриковано на конфсрснцн.јама'.' У Ва '11 ]'шпт6ну'појавила се права епиДСмија' светских конференцпја.' Пошто су увидели да не треба. дирати у „шкакљиве" профдеме,, као што су на пример будуће европске границе, решили су ' да 6:;рсну' пажњу'" јабности премз другим 'областима. Наме{■::в, ; ;у ксифгренцију о пробле•млма животни« нпмирница, конфер-снци.ју о избеглицама на Бер:дуд к-им острзима, кснфбренцију б лп.' ; :гргцијама жизотних' нами; кица и летсова у земље "које "У ?апосе'ли Британоамериканци, хонфвп«нци!у; О' питањим.а међунзродне тргочине, копференци:у о међун^одним плаћ.зњима. ::онфеоент 'и1у о послератно.ј ватути. конф"4-синнју о' соделд си■-•овпна поелв рг.та. Та саг.етовања тпеба да прикрнју неслогу нзмгђу јудопоглушних нгција. Треба да б.уду ма•"!!' стани.је ,бао поивилне гЈоге. Да би та конференција могла да доће до и.-пажада, биоају се-..тг.ксе тсме ко:е-су или без.о■ .:не (прсблем валута), или б&-
Уписујте иов Ц* с | 0 зајам за јавне радове
значајне (проблем јеврејских из, зеглица н.а БерМуДИма). Али ове конференције значе поа?о бегствб 6д'{та'арне ^еалности рита. Проблем в.сфења рата не рмеју ла- доднону, јер. ту влада највећа несдора. Њујррк Тајмс пустио је пробни балон, рекавши да је прекид Операција на Истоку омогућио аада састана« измећу^ Черчила, Рудвелта и Стаљина. Москва на то није реагирала. Онда су били пуштени гласови да ће Рузвелт ићи код Черчила како би довршио Илнове разговоре у Вашивгтону. Та! попјектовани пут за Лондон Рузвелт би могао искооистити да своати ,.у комшилук". у Москву. Московски комшија није ни на то реагирао. Стаљин и даље хоће да води рат независно од својих партнера. како би у случају по§еде могао потпуно независно да граби плен. Ове речи „у слукају победе" не' изговарају више V МосквИ са истНм убећењем као што је било пре неколико месеци: зимска офанвива ниде успела ,а у очекивању немачке о.фанзиве Совјети осећају извесну нервозу. Темперзтура опада Совјети, као и њихови пријатељи, били с^ V грозници док је трајала Стаљинова офанзива. Сада Јемпература опада, немају више победничког бунила, болесник постаје свестан реалности. Као један од симптома те реалности треба истаћи велике немиое у совјетском Азарбејџану. У земљама са другим режимима немири мргу да буду и прилично безначајие појаве. Када' пак избију немири у земљи такве тиоани.је као што ,|е бољшевичка. онда .је то знак озбиљне кризе духова и кризе владе. Има немиоа и у другим земљама, које стоје под утицајем или
под влашћу блока Москва—Лон дон—Вашингтон. Изм.еђу осталог дошло је до заоштрења од носа између становништва Ки пра и брит /1нских власти. Најоштрије се поставља опет индиоко питање. Последњи говор мииистра за Инди1'у. Емериа доказујје да .је његоза влада и он сам остају на путу конзервативне или брље речено оеакиионар пе политике према Ичдусима. Ганди прети да ће гладовати до смоти, намеравајући својим мучеништвом. д_а створи такву ситуацију из које неће бити компоомисног издаза: индуски народ мооа да добије слободу за в.реме рата. а не само обећаља слобоче траЈе рат и горку преваоу по запошетку рата. Индуско пнтање замошено је сада још и тиме што су Американци појачали своју демагоги|'у према Индусима. У намери да потисну Британце са њихрвих инднских економских висова, јенки кокетирају са индуском (авности и Рузве.дтов претставник Филипс компромитује британског вице-коаља препоруком да се Ганди одмах пусти на слободу. Америчка интрига, 'британска Бела књига ко.ш је сада изишла, дебате у Доњем доцу по инДускбм гштању,' напади једног дела британске штампе на лорда Еме.оиа, ништа то није утицал.о, иа став индуских на^и^налиста. и зато .је говорник индиског покоета нозависности изјавио: .Индија неће добити слободу из оуку Енглеза, па и не желц то — индиски народ изв^јеваће ту слободу и протераће Енглезе из своје земље". Америчке интриге у Индији немају још већег дејс-тва, али у другој зоии — V зони гангстерства поема Француској — Американич.с.у победили. Одма.х после доласка Идна у Лондон, де Голу је било саопштено да мооа одустати од састанка са Жиооом. Као разлог је А.јзенхауер навео да је то одлагање проузроковано војнбм ситуацијбм у Тунису. Измишљено је врло неспретно, ,јео се добија утисак д." ;е састанак Жиро—де Гол био пројектован у нади да ће' се тај политички акт подупирати са завршним војним актом.. са коначном победом А !, енхауеоове вој"ке у Тунису. Мећутим. побед^ је мимоишла и зато нема оазТлога да се приоећује политичка комедија са поновним измирењем два Фоанцуска генеоала. У стваои узоок одлагања је још -^бљи: фоанпуско „наследство" добија Рузвелт, а не Черчил. Последњи говоо маоша"'" Петена сведочи да се Француска опоравља и поред тога што су је тако тешко унаказили њ.ени бивши демократски пријатељи, а и пбред тогд што и сада покушава.ју да тоују француску јавност лажним и^ејама и још лажнијим надама. Депортацију Леона Блума и других личности, која је извршена као превентивна мер_а, а још више као доказ будности гаранта европског миоа, треба сматрати као тежак удроац за британоамеричке планове. Али још је тежи ударац начео маршал Петен који је подвукао знача.ј националног режима и стварадачког рада за спас Француске. Постоји фрапантна сличност између говора маршала Француске и свих гоадра генерала Недића,
спасиоца Србије. Сличност долази отуда што устима та два државника говори част, мудрост и љубав према евом народу. Европу ће спасти стварал^чки рад. Не светске конференције, већ сарадња људи у оквиру нравде и народних вођа у оквиру европске заједнице. Те везе и та конструктивност била је ових дана подвучена у Хелсинкиу, поидиком 25-годишњине доласка немачког помоћног корпуса, који .је онда спасао Финску од комунизма. Сада Немачка издашшЈ помаже ■ Финску у ње_ној борби за опстанак. Случај Шведске Непоијатељ је покушао да скрене пажњу јдвности према северу Европе. Шведски комунисти дигли су ларму поводом тог^ што преко Шведске територије иду немачки војници из Норвешке на отсуетво у своју оталбину. Швед^ки министар претседник зауставио је ту кампању изјавом, у ко.јо.ј је подвукао да Шведска остаје неутоална и да пропуштање тих Немаца чини саставни део шведске полити.ке неутралности. I Англоам'ериканци не би требало да праве од тог питања афеоу. Они су пое неколико месеци натерали Ибн-Саудову Арабију да пристане на стварање на њеноТ теритооији америчких аеродрома. ко.ји служе за превоз америчких војнвда и ратног материјала. Шведска је земља од 449.000 кв. километара са 6 милиона сга•^ ика - Сауд^ДддбиЈа ,је лемља од 1,100.000 кв. километара и са 5.5 милиона становника. Чим су Американци присилили ту неутралду арабљанску земљу да прилагоди своју неутралност амеоичким ратним потррбама, Немци има.ју право да затраже од Шведске мање значајну услугу — да пропушта'не ратне формације, већ само војнике на отсугтво. Британоамериканци не пошту1у неутралност других народа, али цинично хоће да баце кризицу на доугог . Мећутим, баш у случају са Шведском кривица лежи на британско.ј страцл: енглески авиони безбоој .пута носили су ратни материјал за Совјетску Унију, летећи преко Шведске* билхелмштрасе изјав•љује: „Са немачке стране неутралност се признаје и захтева се само да то буде стварна и ефикасна неутоалност, која се енергично брани против свих напада. МЕС.
Упис 4 1 | 2 °| 0 зајма за јавне раиове врши се код Државне хипотекарне банке и Поштанске штедионице.
ДјАРОА ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор .1онић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин. I степениште (Палата Извозне банке). ШТАМПАРИЈА „ЛУЧ'\ Краљице НаталиЈ« 100. Тромесечна претплата 36 дии. шаље се преко „Пресе", а. д. Вла.јковићева 18.