Srpski narod

ЂЏ април

СРПСКИ НАРОД

Страна 5

РЕЧ МАРШАЛА ПЕТЕНА

Проговорио је опет ведики аарац Филип Петен; проговорио Је из дубине душе нације која је у тешким часови.ма у кегдашњем верденском јунаку вашла ггравог оца. Те речи одјекнуле су енажно и убедљиво јер у њима трепери сва нада, сва воља, сва решеност. за самоодржање једне велике нације. На нас су речи седог државног поглавара који је био велики кад је предводио свој народ у часовима победе, а још већи кад је остао да дели добро и зло с њим, из више но једиог разлога морале нарочит^ убедљиво да делују. Не само због нашег дубоког поштовања према трагичном јунаку Петену, него и због саме чињенице да између положаја Француске и ситузције наше земље у данашње доба постоје многе сличности. Али можДа највећу сличност треба тражити у томе што су оба народа усвојој несрећи имала срећу да нађу по једног великог ратног јунака, јунака у најлепшем смислу те речи,/који ће уз највећи самопрегор стати на чело свога народа, решен да га изведе на пут здраве будућности, или да са њим пропадне, као заповедник брода који се у суђеном часу не миче са командног моета. Да, има много сличности у улози и жртви Филипа Петена и Милаиа Недића, много истоветНог у њиховим циљевима и текњама, као и у самим разлозима којима они својим народима тумаче те циљеве и тежње. Срце правих јунака и народних људи говори увек једним истим језиком, без обзира да ли се служе француским, српским или каквим било речима. „...Ако вам данашњица ■ изгмеда тешка, ви озбиљно грешите ако за то чините одговорном владу. Одговорни су за тешка времена која су наступила, изазивачи рата и виновници пораза. Ви их знате; знате који су: Гесно везани 'за узроке нашег слома, ти људи су побсгли од његових последица. Док сам ја остао са вама, они су емигрирали. У сталном међусобном супарништву око развк старешинских положаја, они својом пропагандом проповедају успоставу бивш&г поретка који је земљу бацио у несрећу". Зар горње речи маршала Петена не изгледају као одјек к'онстатација које је толико пута чннио у својим знаменитим 1*оворима генерал Недић? Зар се ове речи, намењене Французима, не могу применити и на нас Ср• бе? / Као што генерал Недић говори о новим путевима, путевима здраве народне политике, политике јачања породице, јачања вере, јачања народносне свести И подизања сељака и села, као о путевима који једино могу да обезбеде будућност Србије и њеног народа, маршал Петен вели: , „...Ако се мир који они лоши Французи у иностранству очекују, заснива на старим политичким, привредним V социалним навикама предратног доба, Француска никад неће поново ускрснути". Говорећи сутрадан по све звер*еког. дивљачког напада на па-

риско становништво (напад на препуно тркалиште и на квартове за становање, који је у Ј1ондону цинички проглашен „нападом на фабрике Рено" и који је 48 сати доцније имао злочиначку репризу у виду покоља школ^ ске деце у Анверсу), маршал је изговорио громке речи осуде која нас потсећају на импозантну Недићеву видовданску оптужбу против оних у Лондону, који су се овим злочиначким насртајима показали потпуно равни сројим бољшевичким „савезницима". При помисли на све то, вели маршал, свак ће још боље разумети људе који у овим тешким данима остадоше уз свој народ: „...Ако би триумфовало комунистичко варварство, оно би донело пропаст пашој ццвилизацији и за навек учини• ло крај нашој државној независноСти. Наша земља може поново да се уздигие само уз сарадњу свих духовних снага које су у њој никле. Спас Француске н&ће доћи споља, већ лежи у рукама самих Француза".

Обнова Србије путем задругарства

Српски народ, настањен на овом осетљивом месту на Балкану, морао је проНи кроз многе борбе и тешка исжушења, док је основао своју државу и изградио своју националну егзистенцију. Овај део европског континента због свог положаја на међама Истока и Запада био је од увек поприште великих Ит сториских збивања, још и пре доласка српског народа у ове крајеве. Многи народи долазили су и одлазили са овога места, јер нису успели да створе услове за опстанак и развој. Међутим, српски народ по цену великих напора и жртава успео је да на овоме покретљивом тлу изгради своју државу и заснује свој национални жирот. Али он није могао да избегне разне утицаје са стране и због тога је много страдао и био изложен тешким икушењи-

РАДОМ ЗЂЦШО МОЖЕМО ПОПРАВИТИ НАШ ПОПОЖАЈ

Чињеница да је на само веколпко месеци по окупацији, донета Уредба по опгцтој обавезној служби рада, недџосмислеџо показује признање цаше управе, да се наи/а нова стварност има схг&тити онаквом каква јесте: без икаквих романтичних очекивања, епских надања, или пак без трагичног резигнирања. 1 Априлска катастрофа нам је растурила и све опсене и разбила све илузије о неком нашем назоџи богатству и величини. Тој истини требало је погледати у очи и законским путем позвати цео народ, на поправљање не само грешака својих управљача, него и његових сопствених. Другим речима, не само обновити оно што је ратом порушено, већ и изградити иово, све оно на чему почивају темељи нашег привредног бића. Природпа блага остала су нам нсискориџћена, саобраћајне везе између произвођачких извора, прерађивачких средишта и потрошачких маса нису такорећи ни постојале. Природа је у нас најмање била савладана. Према трме, одатле је требало почети, најпре због самог себе. Зато, ако смо један рат изгубили на мачу, своју међународну .рехабилитацију можемо једино стећи радом. Али, поред тих субјективних, чисто наших националних разлога за мобилизацијом српског рада, у међувремену појавио се и други, — опште-европски разлог. Европској цивилизацији и њеном будућем развоју испречио се бољшевизам. Њему Се требало не само супротставити, него га и уништити. На ту заједничку опасност треба заједнички реагирати. Тако је почела борба европског континента против бољшевизма. У тој судбоносној борби свако је ангажовао што је најбоље имао. Неки народи дали су своју крв и мач. Срби дају свој рад. Али не рад овога или онога, већ колективни, национални рад свих физичкн способних појединаца.

Од готовости на ту жртву и њену величину, зависиће и обим нашег учешћа у овој борби. Од размера тог учешћа у борби зависиђе и наш део у добити: наше право на национални и др, жавни живот, Из овога се види да општа обавезна служба рада код н&с није производ никаквих аџантура, гњева, освете или каприса, већ само и једино последицз наше и европске стварности. А ми смо у Европи, и желимо у њој остати. Самим тим делимо и њену судбину, која ' ће бити пуна националне части и европског достојанства... Сада од наших обвезника зависи са колико ће преданости, воље, свежине, трезвености, мудрости и најчистијег самоодрицања и самосавлађивања и дисциплине прионути на овај рад,, који је стваралачки а који ће користити у првом реду нашем народу. На омладини јб да покаже, као и на старијим обвезницима, да је свесна да се у овим тренутцима одлучује судбина њсне земље, и да схвати неопходност обнове и духовног препорода Служби рада у Србији треба приступити без самољубља, уклањајући лењоСт, себичност и површност. На овом раду треба показати смисао за стварност, за т.резвено посматрање и правилно расуђивање прилика у којима данас живимо Једном речи, треба се прилагодити новом духу времена и показати се достојним синовима једног честитог, вредног и конструктивног народа.

ма. Тим страним утииајима нарочито су били изложени водећи слојери и међу к>има завада и неслога биле су честе појаве, које су наносиле највеће штете српској заједници. И народ је у својим песмама осудио великаше, који су својим размирицама уништавали народне тековине, траћили народну крв и зној, док су људи из народа као Карађорђе и Кнез Милош обнављали и подизали, оно што су други упропашћавали. Тако и у данашњем џиновском сукобу српски народ је доживео највећу катастрофу опет кривицом својих великаша, који су или под туђим утицајем или у туђинској служби. Гако је дошло до 27 марта 1941 године, тако је дошло до пропасти велике државне творевиие, створене на крви и костима српскога народа. Догађаји. који су настали после 27 марта претстављају за српски народ најтежу катастрофу, коју је икада доживео у току своје тешке и променљиве историске судбине. Држава, војска, привреда, културни и просветни живот, све је то одједном било разорено и уништено. Дли у овој тешкој несрећи остало је чврсто и поуздано српско задругарство. У моменту када су друге привредне гране и целокупни национални и културни живот такорећи преко ноћи упали у хаос и дезорганизацију, задругарство је остало отпорно, жилаво, снажно и коиструктивно. Оно је изненадило нб само своје противнике већ и саме пријатеље, који нису предвиђали шегову тако велику виталност и конструктивност. Задругарство је у овој великој народној несрећи почело да игра улогу од историског значаја. Оно све више постаје општа народна заједница, оваплођење српског народног духа и у шега упиру очи широки народни слојеви. У овим тешким и судбоносним данима народ све више осећа и увиђа да у задругарству и преко задругарства може себи најбоље да обезбеди бољу и срећнију будућност. Задругарство је данас највећа српска народна и привредна тековина, која треба да одигра још већу улогу у будућем животу српског народа приликом изграђиваша новога поретка, правичнијег и напреднијег. Благодарећи својим начелима задругарство врши одабирање онога што је најбоље у народу,

оспособљује га да своје послове узме у своје руке, а тиме уједно подиже морални и културни ниво широких народних сло јева. , Зато само кроз задругарство, засновано на његовим освештаним начелима, српски народ ће успети да се сдржи национално, да ојача материјално и да се подкгне културно. Сретна је околност што претседник данашње Српске владе, генерал М. Недић има схватања и разумевања за задругартво као ретко који државник. Дете села, ои је још од малена увидео и осетио тегобе живота сељачког народа и видео пут, који може да му обезбеди бол> у будућност. По своме позиву, као дугогодишњи вој'ник и ратних, он је вазда остао у контакту са народом, за сељаштво. И када је у најтежем времену по српски народ прихватио чврстом руком крмило српског народа, његова схватања, његова љубав према српском сељачком народу и према задругарству, као чистој народноЈ творевини, дошли су до пуног изражаја. Поред својих великих и тешких брига да спасе оно ш<го се још може спасти, он користи сваку прилику да манифестује своју љубав за задругарство и да народ упути на пут задру-\ гарства. И зато они који су га познавали и кој'и су пратили шегов живот нису се изненадили, кад ј *е он истакао паролу: „Обнова Србије, тгутем задру' гарства". Зато ће српски народ, а нарочито земљорадничко задругарство остати генералу Нсдићу вечно захвални. Као претставник највеће организације земљорадничког задругарства сматрам ч за своју дужност да то истакнем и да лично изразим своју благодарност, уверен да ће он створити услове да оно до краја испуни своју препородилачку мисију. Радивоје М. Николић, Претседник Савеза Српских земљорадничких задруга

ПАЖЊА ПРЕТПЛАТНИЦИМА Претплату за лист »СРПСКИ НАРОД« треба слати само администрацији листа — Теразије бр. 5 Београд или »ПРЕСИ« — Влајковићева ул. бр. 8 — Београд. Нико други кије овлашћен за пријем претплате.

Мир и ред значе живот а неред смрт Србије. Запамтите то!