Srpski narod

19 април

- СРПСКИ НАРОД

Страна 1

Срби и Српкиње на раду за Србију и за Европу

Нша групе обвезника радне службе одлазе на рад. После првих годишта која су отишла у Бор, кренуле су нове групе из Београда за Костолац и за саму околину Београда. < ЗначаЈ рада и искоришћавања наЈвећег и наЈЗна.чаЈнилег нашег рудника у Бору већ Је изнет, а исто тако и смештаЈ радника. Сами обвезници врло су правилно схватили своју нову дужност, која је у ствари прилог обнови и благостању СрбиЈе. Поред тога уређај и смештаЈ обвсзника у разним радним логорима у Бору, као' и систем рада и исхране, сасвим су задовољили обвезнике. Четири месеца коЈе ће про вести на радовима, одужујући ца тај начин свој дуг Домовини и Европи, неће претстављати никакво злопаћење, већ здрав рад на ваздуху и сунцу, на површини земље, уз повољне услове хигијене и исхране. У Костолцу изводиће се исто тако врло значајни радови за садашњост и будућност наше привреде. Исто као у Бору предузете су све, мере да би боравак радника био у сваком погледу олакшан. За њихов смештаЈ подигнуте су дрвене бараке, које хигијенски потпуно одговарају. Исхрана Је обезбеђена, а веза са породицама функционише редовно. Обвезници ће радити искључиво на површинским радовима. Последња група биће упућена на површинске радове у самој околини Београда. Ноним позивом п-озвпни су на иреглед обвезници укључиво до годишта 1908. С обзиром на свест коју су показала досадашња годишта, нема сумње да ће и овај позив наићи на пуно разумевање и одзив. У погледу радне обавезе, која је недавно Уредбом протегнута и на жене, изјавом, коју је дао тим поводом претседник Београдске општине министар Драг. Јовановић, она је добила тумачење, које је најбољи одговор на злонамерна подметања., Уредба је предвидела само оно што данашње време налаже сваком свесном Европљанину, у борби за опстанак 'и спас свих европских народа. Ако би црилике захтевале, ако би заиста запретила опасност да се услед наЈ 'езде мрачних сила спасе оно што је европска култура и цивилизација вековима изграћивала, тадд је несумњиво да сваки поЈ 'единац, без обзира на пол и на све остало, мора дати свој наЈ 'већи прилог да се та опасност отклони и мрачне силе сатру. Уредба о томе је само форма, а њена садржина мрра постојати у свести сваког појгдипог грађани»а Еврспе, без обзира којој нацији припада. Међутим, за сада је та крајња опасност и потреба последњег

напора још далбко. Снажни бедем бораца на Истоку, у коме учестбују војним и добровољачким формацијама готово сви народи Европб, не само да одолеза дивљој најезди, већ је својим прсима потискује све Више и више. У толико је Становништво Европе све безбеднијб и сигурније на својим огњиштима. Због тога, како је изјавио министар Драг. Јбвановић, на основу овлашћења са надлежног немачког места, Уредба о обавезном раду -у Рајху, у односу на жене из Србије, неће се примењивати. „Српске ма'хе, жене, кћери и сестре неће бити пбзиване на оЗавезан рсд у Рајх, нити ван тсриторије СрбиЈе. Сие ће остат;: овде, код свбјих, у сзојим домовима, да свејим радом ззменг своЈе мужеве, очеве, синове и браћу. Уосталом, не треба губити из вида да је велики број Српкиња већ атишао добровољно на рад у Немачку, где су радни услови, како у погледу материјалне награде, тако и у погледу свих осталих потреба и живота веома добри. Оне су задовољне својим радом и начином живота у новој средини, где им је све обезбеђено исто као и њиховим другарицама иЗ Немачке, тако да се и на послу и у свакодневном животу осећају потпуно оавноправне. И остале Српкиње, које би отишле на рад у Немачку, имале би исто такве -услове. Но. мада ће за сада Српкиње бити ослобођене од обавезе рада у Рајху, оне ипак мора.ју свима осталим својим поступцима, радом на дому и схватањем прилика, да припомогну општој ствари и општој борби за опстанах свога народа и Европе, Министар Драг. Јовановић је то најпотпуније истакао својим речима: „Нека српске жене и кћери буду вредне и радне, иека буду добре мајке, добре жене и добре сестре, једном речи добре домаћиае, и тиме ће дати свој највећи прилог новој Србији, ервопској и друштвеној заједниии," То је оно што од сваке свесне и родољубиве Српкиње очекују њен дом. њена дбмовина и европска заједПица, то је оно што очекују њихови мужеви, њихова леца и будућа покољења обновљене и препорођене Мајке Србије. Огласе са ускршњи број прима адмикистрација листа »СРПСКИ НАРОД» — Теразије бр. 5 само до 14 априла т. г.

Зар још увек има појединаца који држе готов новац код куће?! Однесите готовину у банку још данас.

Нултурнс! подизање српског радништва

У Фабрици шећера на Чукарици извршено је свечано отварање дома „Србозар". Директор фабрике Ђурђић отворио је свечаност, захвалио присутнима што су дошли у тако лепом броју и потом претставио све присутне претставнике Српске заједнице рада. После тога у краћем говору изложио је корисне циљеве Српске заједнице рада. Одмах затим добио Ј 'е реч челиик Београдске жупе Српске заједнице рада Светолик Филиповић. Он је поздравио присутне у име целокупног радништва града Београда и честитао отварање овога дома. „Наша је дужнсст — нагласио је Филиповић — да радницима и намештеницима пружимо разоноде у овоме дому. Српска заједница рада отвара у Фабрици шећера на Чукарици Дом „Србозара" где ће моћи да се читају разне књиге, брошуре и новине и да се одржавају састанци, на којима ће се држати научна и стручна предавања". Старање генерала Недића за радништво Одмах после тога узео је реч заменик стаогшине Сзр г. Зарија Псповић. Пажљиво саслушан и псздрављен одобравањем г. Поповић је рекао: Другови и другарице, пре свега сматрам за своју дужност да вам испоручим најсрдачније, најтопли.је, братске, српске поздраве нашег карадног спасипца генерала Недића. (Одобравање и усклици: Живео!). Он се увек и сваком приликом иитересује за раднихе, очински се стапа како да вам што, боље помогне. Захвални смо Предузећу и'господи из упразе што су билИ љубазни па су омогућили да се отвори овај Дом који ће коригно послужити за одржавање предавања, и за провођење слободног времена у њему. Никада раније није било оваквих домова. Раније су постојале радничке органчзације и Коморе, али су оне биле завађене између себе почевши од Урса, Југораса итд., трошиле су своје снаге на узајамну борбу. О каквој социјалној заштити, о старању о радницима, о спортском рвзвитку, о снабдевању и исхрани, о социјалном ваопитању радника и њихових породица, ниЈ 'е било ни речи. Држава се није старала ништа, о васпитању радника и радник и његова деца били су препуштени сами себи, Рад-, ник је био једино упућен да после рада крене у кафану, а његова деца на пољану. Та наопака соиијална заштита довела .је до тсшког стања међу Србима тако да смо ми тек сада увидели колико је то било негативно и штетно не само по нас појединце, него и по цео српски нарбд. И није чудо што се онда наше друштво распадало и срушило од трулежи. ■ - - Како да се обновимо У демократији и либерализму нико није питао ка&о да се помогну ваша деца, како да они постану добри радници, стручне занатлије. Нико. се није стараа да се оснивају стручне школе.

Појединци школовани људи су се само стардли да се оснивају тзв. класичне школе, гимназије Зато нажалост ми у Србији немамо ни занатлиског, ни индустриског, ни рударског подмлатка. Било Ј 'е све. запостављено. Нико се није озбиљно старао да организује, повеже целокупан живот и .да обухвати све. Биле су огромне празнине, велико лутање. То нас је довело до сазнањ'а да смо сви ишли рђавим путем. Наведени разним фразама. кићеним речима којекаквиХ партиских коловођа вечито смо се кадмудриваљи, а нико није се старао да види шта»треба да радимо. Данас када се говори о обнови видимо од колике је то взжности, а нико није хтео сам себе да обнови. Како ћемо да се^обновимо? То показује Српска заједни^а рада. Нису нам потребни туђи узори. Ми хоћемо само оно што је својствено српском народу. Због тога Српска заједница рада не црпе снагу из страних примера, већ црпе снагу из.дубине извора старе породичне српске задружности ц свих оних облика који су наше прадедове одрн;авали у слози, љубави и заједничком раду, што се све најбоље огледало у старој породичној српској задрузи. Наша учена господа која су долазила из иностранства говорила су: „хајде да примимо оно гато смр научилц на страни". Тако смо ми рушили све и примаг ли стране установе: У српској задрузи није био познат писани закон него је посТојао само један морал, аурритет старешине. Доволзно. је било да се старешина само намршти па да зацрвени ко је кривац. У њој се знало колико- ко има-права а колико дужности. Сви су радили по сво,јсј' срвести оИај по.сзо који им је поверио старешина. породице. У томе стпром, породичном животу формиран је -један морал. који је суштина филозофије о животу II рпду у старој српској задружноети. На темељима старе српске културе Сада, после ових великих народних потреса, ми увиђамо- да смо грешили. Ми смо све оно што је најлепше у српском : на'роду одбацили. На рЗзвалинама тогл. трулог система треба да градим.о. За осн0ви11у нашег рада ми сада у.зимамо све оно што нас ближи срцу и уму нашем, и темељима старе српске куЛтуре. Тамо су на високом степену морал, поштење, ' ЧОјство, љубав, Српство. На тим темељима ми желимо да зидамо Не само' моментано формацију. Српске заједнице рада, него желимо да стварамо један' тр!;ни' систем, једну веру .ча се може сложним радом, сарадњом, дружељубљем створити срећнија будућност и нама' и н'ашо3 д^ци; Појавило се врло важно пи;тање ■ социјалног образовања радника -и његове породице« То је у ствари сазнање* о свима ''збивањима у свету, и како ми Срби мишљење треба да имамо. Радник . т.реба. ,да .буде . лросвеће«, раднику треба објаснити сушти-

ну свега тако да он стекне љубав према раду и да дође до сазнања да Је рад највећа вредност која постоји у свету. ти морамо у социалном васпитању објаснити раднику како треба Српска заједница рада да буде уређена, а преко ње и цело српско друштво. Ми на' све проолеме имамо наше одговоре, а они су у старој српској задружио• сти. Радник није активно укључен у уживање кулгурних добара. која припадају свима члановима српског друштва. ДуЖност је Српске заједнице рада да ту запостављеност отклони. Ми морамо да се бринемо у овдквим домовима да се одржав®ју предавања, да се радниди упознају са суштином живота и рада, са ■ свиме оним што они као цивилизовани и културни Срби треба да знају. Поред духовног развитка потребан је и физички. И ви ћете се свакако радовати ако- ваше дете буде под надзором организовано у спорту. И деии треба дати задовољства, а то им може дати организација која ће обухватити децу свих радника. Организована сарадња За годину дана нашега рада показани с-у врло значаЈ 'ни резултати. Само оно што је Српска заједница рада у намирницама дала за годину дана радницима нису дали .радницима сва , дрј;,- " штва и ,све устанр.ве за послед-.њих 20 година. Оно што је Ср п_ ска заједница рада учинила за радничку децу нико дотле није учинио за радничку децу. (Одо- , бравање). Како се српски ради Наш старешина генерал Недић показао је • пут како се СрпСки ради и ствара. Тај пут из садашње ситуације јесте да само раром можемо створити егзистенцију себи и својој породици, само радом можемо осигурати себи и својој деци сигурнију и '; срећнију будућност. (Одобравап,е).' ' • ? Од нас зависи да ли ће нам бити добро или зло. Ако будемо чували нашу децу онда ћемо се старати да се у српск^ј привреди очува . социјални мир и ред, да код нас не треба чинити нигата што би могло довести у опасност нату егзистенцију. Ми не ' можемо на пречац решити многобројне проблеме. Ми желимо.да постигнемо споразум између послодаваца и радника. Капитал је искоришћавао многе раднике за последњих 20 година. Ми желимо да капитал не може да искоришћава , радника, Ми желимо да се између послодавца и послопримца створе они одцоси које је законодавац по? ставио у задатак Српској заједници рада: да се организује, повеже и изгради рад. радничких установа за привреду и културну заштиту радника и намегатеника и да се уреде односи из- , међу послодавца и послопримца, да се створи између њих братство, хармбнија _ и сложан рад. (Одобравање).