Srpski narod

«*

ЉФЧАЈл!

илЈЖ^ у1Сс

П РЕТСТ АВН И ЦИ ДИСКРЕТНЕ ЛИРИКЕ еЈЕВАН ЛУКОВИЋ

Плави круг, у његовој жижи — сриска књига. Али, ако којим случајем нешто избледе и те корице Српске књижевие задруге, онда је сиакако реч о расколу такозваног освештаног укуса, те иначе честите националне едиције. Баш као и са њеном 253 књигом. * ћре 40 година, отприлике 1902 године, српска лирика већ је пуном паром била прешла прве имагинативне надражаје. Дах Бранка, Његоша, Ђуре, Војислава ширио се, угАзтпуњавао и већ је могло бити речи о култури српског стиха. За ту културу двадесетпетогодишњи Стеван Луковић учинио је толико да је Српска књижевна задруга његове песме могла издати засебном књигом. Јер Велимир Рајић је фрула кроз коју је отицао бол оптерећеног пескнка; Стеван Луковић је читава дедна култура сете: Тужно... Једнолик — дуг и влажап Јесењи дан се тмури; Плаче без краја, болно плачс Суморан бсскрај сури.

Кад је реч о Стевану Луковићу, улазећи у 40 годину од његове смрти, с правом се може напоменути да је то један од иајелегантнијих српских песник§. Госпоственим потцењивањем коликоће животне среће, он је песмом — две, тек такорећи у зачетом развоју пролетњих функција, дефинисао прави један јесењи став,. српској сети дао једно од најелегЗнтнијих рува. И то тако и толико да је у Стевану Луковићу српски инстинкт слика већ дошао до међе засићености: I Мутан је, тужан био дан, Мртва се јесен свали: Ох, дашдило је, даждило, Када се роди мали.

Није меродавно рећи „да је Луковићева поезија сва од иејасних младалачких жудња и

српско модерно песништво такозваној жутој дегенеризацији, довела.га до његове штуре зјалости. Стеван Луковић, обдарен Г6споственОм одмеренОшћу, ниЈе запао „у ничију земЈву слика", већ је с њим српСка верзНфикација била убеђена да врши тактички надзор над општбм распеваношћу, да шири пут лепом гласу уравнотеженог малограђанина; свесног да свој осећајни завежљај само укључује у староставна струјања људи," који у речима гледају озбиљно и мудро неимарство. Песник ■— господин, Стеван Луковић је срнски слик носио у рупици од реденгота, скромно, отмено, дајући све од себе за такозвану дискретну лирику: Тада, усутон, изван тишме света, Душа се моја отвара и снива, И снови дижу као мирис цвета С вечери што се мирним пољем ' ' "У. ". •• • СЈТива.

ЈЕСЕЊА КИШНА ПЕСМА Тужно... Једнолик, дуг, и влажан Јесењи дан се тмури; Нлаче без кра.ја, болно плаче Суморан б&скрај сури; — , У мртви сутон што се хвата, Једцачи, јеца весма, — По трулом лишћу, преко блата Стара, болна и полкгана, Уб огих, мутних, штурих дана Јесења кишна песма... Спомени давни тиште, тиште, И с њима век се чами... ...Јеца и Плаче давних дана, Поспанк, болна, и лагана, Јеца и плаче у тој тами, Ко глухи жубор суза сами, Далеке среће песма... Ох, јадно драго!.. Вечно тако, Кај се, и кај, и жали! И док за сеним' нада пали' , Погребна бруји п&сма, Спомене бледе среће храни, Последње 'своје варке брани, И вени, вени весма... Тужно... Једнолик, дуг, и влажан Јесењи дан се тмури, Плаче без краја, болно плаче, Суморни бескрај сури; И тужан, тужан ропац тајни Далеких слушам дана; Угушен јецај, шум бескрајни, Тиши и тиши весма К о стара, болна, полагана, ! Убогих, мутних штурих дана Јесења кишна пеСма.

ПОРТРЕ СТЕВАНА ЛУКОВИЋА, РАД АКАДЕМСКОГ СЛИКАРА ЖИВОЈИНА ВЕЛИЧКОВИЋА снова, ил да је сва од једне пле- 'Нотална страна српског слика, мените уздржане туге, сва од ле- колико је аманетна толико је и пог, елегичног тона, сва од му- . ћеманетна, и баш та више него зике", , потребна музикалност, повела је

Цветала бресква јоште голих грана, Раскошно цвет је накитио свежи, Цветала бресква — за некол'ко дана Опалб цвеће разасуто лежи. И сад при топлом пролећноме сјају, Зеленим лишћем што јој гране сплеће Свежа и бујна шумори у гају, Ал' ко би рек'о — прецветала веће.

Шшмсе^нм конкурс „Сџпшн, нароуа"

*

*

Мутан је, тужан био дан, Мртва се јесен свали: Ох, даждило је, даждило, Када се роди мали. Суморно небо жалосно Облачје слило ћутом, ■ А хладни ветар шуштао По свелом лишћу жутом. У недоглед се крилила Жалосна пустош рана, Пред прозорима грактало Злослутних јато врана. Осмех га није дочек'о, Но суза — да га прати; Ни пољубац му не даде Његова мртва мати... Мутан је, тужан био дан, Мртва се јесен свалн Ох, даждило је, даждило Када се роди мали!

Књижевни конкурс за три нај• Соља историска романа или драме, приповетке и песме, које је СРПСКИ НАРОД отворио благодарећи моралној и материјалној помоћи претседника Владе генерала Недића и министра просвете г. В. Јонића, изазвао је живо интересовање у књижевним круговима, као и одобравање у јавности, па се може оче• кпвати да .ће постигнути жељени циљ. Према обавештењима и питањима која нам се постављају са разних страна верујемо да ће ова племенита утакмица значити почетак интезивније делатности у нашем књижевном животу и да ће покренути на стваралачки рад многе старе снаге, које су биле прекинуле стварање услед несрећних догађаја који су снашли српски народ. Надамо се џсто тако да ће наш позив на стваралаштво пробудити многе нове снаге и да ће се појавитп нова имена, нови ствараоци, да

НАГРАДЕ ЗА НАЈБОЉИ РОМАН ИЛИ ДРАМУ ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ: прва наррада претседника Владе генбрала Недића 30.000 динара, друга награда министра просвете г. Јонића 15.0С0 динара, трећа награда редакције „Српског народа" 5.000 динара. ЗА НАЈБОЉУ ПРИПОВЕТКУ: прва награда претседника Владе, генерала Недића 15Л00 динара, друга награда министра просвете г. Јонића 8.000 динара, трећа награда редакције „Српског народа" 3.000 динара. За најбољу лирску песму: прва награда претседника Владе, генерала Недића 7.000 динара, друга награда министра просвете г. Јонића 4.000 динара, трећа награда редакције „Српског народа" 2.000 динара. УСЛОВИ КОНКУРСА Радове писане по могућству машином слати жириу под шифром. У засебиом коверту приложити тачну адресу. РОКОВИ за пријем радова су: за песму 1 мај, за приповетку 1 јуни а за роман или драму 1 јули.

ЖИРИ

За оцењивање радова састављен је овај жири: др. Светислав Стефановић, Тодор Манојловић, др. Велимир Н. Димић, Никола Трајковић и Милош М. Милошевћ. ОБЈАВЉИВАЊЕ РАДОВА Радови награђени првом, другом и трећом наградом биће објављени у нашем листу. Остали ненаграђени радови биће такође штампани у нашем листу са хонораром. Редакција „Српског народа" придржава пааво да радове са овог конкурса штампа такође у засебним књигама, са одговарајућим хонорарима учесницима.

посведоче виталност српског стваралачког генија. Предузимајући ову иницијативу, то је био првенствено наш циљ, то је била наша амбиција, да у овим тешким часовима да> ■ мо охрабрење и пострек свима ств&раоцима да не клону, да се не подају резигнацији или пасивности, већ да стварањем нових вредности на духовном и културном пољу допринесу афирмацији наше националне индивидуалности. То је пут којим нам остаје да, ослобођени робовања штетним утицајима, посведочимо наше право на живот и да се рехабилитујемо као народ способан за културна стварања, која могу да обогате европску културу. Зато дужност родсх љубља и уметничка савест налажу свима ствараоцима да учествују у овом конкурсу, који и поред скромности награда може значити датум у нашем културк ном и књижевном животу.