Srpski narod

ЈР април

СРГ1СКИ НАРОД

Страна 11

Постављамо сваког на своје адесто

Светомир

У цтт, мџ&ишн иврава

гак са дацашк.6м генерацијом комплзитора може се ре|и да су српеке стваралачке сгјо* собности у области музике почеле долазити >до с§ог пунијег уцетничког изражаја на јед8и својствеи, оригиналан начин, износећи на видело даиа неоиен»Иво музичко благо, које се крије у дубинама; душе српскога народа. Ранија наша музичка остварења могу се сматрати више као припрема, као увод у праву националну музику вИсоког уметничког нивоа. У том периоду Јосиф Маринцовић и Стеван Мокран.ац ударили су основе, добре и солидне, за правилан развој српске нациоиаЈЈие музике. Њихова делатност, која пада у другу половину деветиаестог и почетком двадесетог века, може служити на част српском народу и њихова деда су од великог Знччаја за нашу културу. . _ Божидар Јокеимовић, Владимир Ђорђевић, Исидор Бајић, Станислав Бинички и Петар Крстић наставили су са лепим успехом оно што су Маринковић и Мокрањац започели, сваки првма својим схватањима. Мокрањчеви директни ученици нису остали као једна кемпактна стилска и идејна целина, јер у то време у европској музици настала су превирања и борба разних музичких ЦЈКрлзИ сваки од њих' развијао се према својим схватањима индивидуално, потпадајући под утицај ове или оне школе са ЗапаД3. . , НаЈмлађа српска музичка гене. рација, бројно највећа, али најхетерогенија по свом музичком опредељењу, сада је у пуном јеку свога стварања. Али резултати тога рада још су иеодређени и нејасни, ма да у тој генерацији има и композитора и дела веома добрих и значајних. Не задржавајући се данас на свима уметничким личностима ове генерације, хоћемо овом приликом да истакнемо само значај једног од најизразитијих и најталбнтованијих композитора данашњице. У нашој жељи и вољи да служимо само правим интересима ерпске националне културе у изграђивању, трудимо се да [;ремп својим способностима и сазнањима поставимо све вредности и све ствараоце на њихово право место. У том погледу треба одати признзње уметничком делу Светомира Н ј:.тз* сијевића, у коме је, по идшем убеђењу, српски музички геније нашао један од својих најпотпунијих израза. Његов значај и његову праву -вредност мождз ће- разумети тек доцнија поколења, ослобођена од болесног подраи^авања туђег и страног., чедеу су данашње генерације јед^но признавале величину. Кад коначно преболимо о?у болест нашег духа и кад добијемо осећање за вредности које извиру из родне груде и народ^ ног духа, онда ће се тек осетити у коликој мери музички стил С-^г>мира Настасијевића носи у

себи одлике нааде крви и наше раее, ослањајући Се на дух и иаршз чашег мзтерњег .језика и н;Јшег изродцог мелоса. 1Бегово уметничко дело то је музика иаше посебности, српске и балкаиске, то је оваилођење нз$е трагике. Она к4о да вдвире Аз пбтсвесиих дубица нд®ег народиог бићз. Ма«.е или виие у срима његовим композицијзма, а нарочито у опери Ђурзћ Бранновић и у Мећулушком благу осеђа се оио праискоиско и митско што живи у души српског сељачнОг нЗрода, а што је нашло адекватан музички израз у његОвој музици. Његова музика својом воздом и Среедом уцротћеношНу, својим аскетизмом да је утисак аитичке величиие. Оиа

не ве^ике вредности сривке кул* туре. У низу м ногобројних и зиачајних композиција Светомира Настасијевића истичемо изузетан значај његовог „Ђурђа Бранковића" и „Међулушкрг бццТа", ко ји најпотруније оствзрују његове музичке коццепндае, крје је 6н изразио заједио са својим братом. нашим велиЈ <им песником Момчилом Настасије?!иђем. То није опера ни му|ичка драма у Взгиеровском смис.чу, него р^ч и мелос ЧМ8ЈУ да буду једно и недељиво. Она су прожета изразитом драмс&рм музиком сасвим особеног типа и сиажног продубљеног израза. Његова симфониска музика: Сабрр, Српска свита, У долини

ТрЈба

— ЈЧоммџло 'фСса,с.т<*е-нЈ*В*11 С/ј>«т<

шагг:н?

!$В (****)

Кчоа*"

је израз оног еугатастпеиог н Мораве, Концсрт за флзуту соло недокучивог у нама, што се и оркеСтар, Концерт за виолину само музиком може исказати, и соло и оркестар и Српске игре што је нвсводФиво и немерљиво ^акође су дате са једним велистраним мерилима. Нема ту ла- еланом и садржином српког, колористичког разрађивоња музичког фолклора, на који смо обичио навикли, нема ту богаге инструмеитације напабирчене лево и лесво, као к?д мисгих каших композиторз, већ то је музички израз најдубљег у нашем бићу са трагичношћу нашег националиог удеса и са посебношћу нашег народног живота. Светомир Настасије.вић компоновао је многобројна оперска, симфониска, балетска и камермузичка дела, која чинећи једну велику стилску целину, значе етапе на путу свег потпунијег остваривања једне уметничке личности у тражењу индивидуалног и националног музичког изражаја. Ако неки поричу пвтпуну оригиналност музици Св. Настасијевића, подвлачећи утицај једне стране школе, то је у злој намери котеријаша да се умањи његова вредност.Ј МеђуТим, није грех проћи • кроз једну велику школу, али је грех остати вечито подржавалац или плагијатор. Сретомир Настасијевић као ретко ко од наших уметничкпх стваралаца није рстао роб ни једне школв, већ јб обргађен искуством великих претходника, ослободио се калупа и утицаја и смело пошао путвм самосталног стварања- И у колико се дубље улази у дело Св. НастасијевИћа у толико се све више стиче утиеак о његовој ориГиналности и о његовом значају као аутентич

ског духа и сушаетарггва српске музик®ВДетзеЈШвиМфа к&трт музи!?а, која обухвата велики број дела за кЈЈавир соло, међу крјима се нарочито истичу Пролећна сВита, Калрчно, Лцрска свиТа и друге има исти значај као и 0стала његрва музика, али са једним специфично његовим третирањем клавира као ииструмедта. Срдо песме са пратњом клавира, ксјих има велики број, чине јвдан нарочити и изразити род крд овогз композитора. То је стцл за себе, пун израза и оригииалности. Исто тзко велики део овога композиторског рада Наетасијевић је посветио хррскрј музици, која претставља чиТЗВУ ризницу музичког блага. Од веђег значаја и обима јесу Отр и Мерима, химна Слово љубави (текст Деспрта Стефаиа), к#о и лнтургија за музички хор Св. Јоџана Злштоустога, крја травигое од једног часа. НемогуНе је дзти преглед и анзлизу целокупног композиторсног рада Светомира Нзстзсијевићз, али по својој уметничкој вредцости и по свом национзлиом значају, оно долази несумњиво на прво место музичког стварањз дзнашњиие и претставља једну драгоцену т.ековину српске музичке културе. Ако неки овезиајући доктори или композитори са мршавим музичким багажом замерају НаСтасјевИћу што није само музички професионалац, који је завршио редом све музичке школе и добио прописне дипломе, ми ћемо му са

Светомир Настасије.чић (Архив „Српски Народ") нЗше стране најмање то замерити. Без обзира на то што Св. стасијевић упркос ових подметзња има солидну музичку спрему, потсећамо на чињеницу да највећи музички ствараоци нису прошли кроз редовно школовање, а то им није сметало да покажу своју генијалност. А код нас још више највеће ствзри дали су нзши велики самоуци, а многр мање разни доктори и пцсрч ловани интелектуалци са дипломама, крји у робовању туђим величинама нису умели да осете вредност и значај самониклог стварањз у сагласности са духом свога нгрода. У томе је снага и величина дела Светомира Настасијевића, јер оно долази из. дубине народног бића, кроз њега шуме класје и кукурузи са срдских њива, чује се жубор српеких река, кроз њега као да говори тајна живота наше расе у свом историском удесу. Милош М. Милошевић

Подаци о Светомиру Настасијевићу

Светомир Настасијевић је рођен је у Горњем Милановцу 1 априла 1902 год. Средњу школу заЕршио је у Београду. Технички факултет архптектонски отсек завршио у Бсограду. Музику учио од ране младости. Као студент дуже време свирао виолину и виолу у разним оркестри.мз и гудачким квартетима. Коппоновањем се почео бавити од 1926 године. После великог брсја написаних композиција похађа 1931 и 1932 године музички отсек на Београдском универзитету, где слуша и проучава историју музике, науку о хармснији и анализу класичних музичких дела. Нешто касније у Бсоградској музичкој школи учи дириговање. Дужц низ година бапио се и писањем музичких и оперских критчка. Једно време био помоћник техничког шефа у Народном позс-ришту, затим глапни секретар музичког програма Радно-Београ да, а сада је директор Оперв. МУЗИЧКА ДЕЈ1А СВ. НАСТАСИЈЕВИЋА Св. Настасијевић компоновао је следећа музичка дела: ОПЕРЕ: Међулушко благо, музичка драма у пет чинова, текст Момчила Настаеи.јевића; Ђурађ Бранковић, музичка драма у пет чИнова, текст Момчила Настасијеврћа; Карађорђе, музичка драма у пет чинова, текст Славомира Настасијевића (сада у раду).

БАЛЕТСКА МУЗИКА: Живи огањ, балет у једном . чину. N . СИМФОНИСКА МУЗИКА Концерт за виолину соло и оркестар; Српске игре, № 1, 2. 3, 4. 5, 6, 7 за велики оркестар; Српска свита — игре и песме за велики оркестар; Сабор, сИмфокијска свита у десет лелова — слике са сеоског сабора — за Велики оркестар; У долини Мораве, симфонијска свита у седам делова за велики оркестар; Пландовања, пасторални концерт за флауту соло и оркестар. КАМЕРНА МУЗИКА Гудачки квартет № 1, Гудачки квартет N° 2. Вечерња песма, за виолину и клавир, Успаванка, за виодину и клавир, Пролећна свитз, за клавир соло, Капричио; за клавир соло, Бугарске игре, за клавир еоло. Музика за децу, за клавир солр, Лирска свита. СОДО ПЕСМЕ СА ПРАТЊОМ КЛАВИРА; а) Уметничке на текстове српских песника: Песма фруле, Јасике, Вечерња песмџ, Зорџ, Две ране, Грозд, Јесења песма, Божјак, Тру б$, Сутон, Молитва у јесен, Мит о себц, Ишчекивање зла, У шуми, Вече нџ риту. Кроз понођ нему, Косовка девојка, Молитва за Мишу. б) Народне песме са пратњом клавира: Марије бела, Се рашетаф, Ма-

рика, Механџи мори. Јоване си• не, Мрри Дуде, С,ан заспала, Ај• де се прошета, Мери Томчо, Заспа задрема, Разболел се млад Марин, Што лелеје, Не жала.ј, УспаваНка, Тенџик, Вјетар нише, Русо вардаленко, Ставре Нацки думаше, Заплакала Ђула, Море Иво, Сву ноћ ми соко, Двдо и мечките, Лупна тоббш, Кара мајка Алила, Курдиса се зелеч ча• дор. У Алах каже, Рањен Јанко са Косова. ХОРСКА МУЗИКА а) Мушки хорови: Маријо ћеро, Ми удрије тОпаните, Гором језде кићени свато• ви, Црно му било писано, Вино пијат два краља, Јовке мори, Повела је Јела, Свита за мушки хор № 1, Срђа злопоглеђа, Крстоноше, Литургија Св. Јована Златоустог, Киша иде & Дрина семути, ПрОпаст царства српског (са пратњом виола). б) Женски хорови: Свита за женски хор М 1, Свита за женскг хор № 2, Сритз »г женски хор № 3, Свита &а женски хор № 4, Свита за женски хор № 5, Нејаки Ненаде, Успаванка, Ој Мораво моје село равно, Ој Мцљено. Женски хорови за пратом малог оркестра: Успаванка, Жетелице, Коло /, Коло II, Коло III. Као и већи број мешовитих и дечијих хорова.