Srpski narod
Страна 2
СРПСКИ НАРОД
17 апру^
Нгд.е*А>н,и преГлед. Iм&Џу.нађ.&џни*с дмаЏа(а
Правичност изнад свега
Четвородневни састанак Адолфа Хитлера и Бенита Мусолинија био је радни састанак. Тамо се радило, тамо се нису правилр намештене групе, као оне Рузвелтове у Казабланки. Тавдо се стварао ратни план за наступајућу сезону великих борби, Тамо нису измишљавали бомбасте декларације као што оћа казабланшка у којој је постављен смешан захтев да Европа капитулира. Иако је састанак у Фиреровом Главном стану био војног карактера, ипак он има и огромног значаја у политичком емислу, јер је комунике, прећутавши наравно операциске правце, поставио политичке правце осовинске стра,тегије, осовинског ратовоћства. Постављено је 8 праваца, и то: /. Тотално залагање Није случајност што се реч „тотално залагање" чује истовремено у Берлину, Риму и у Токиу. Није та реч искрсла због преживелих тешкоћа зимског рата на Истоку. Она је искрсла као резултат великог плана постизавања победе у овом рату. Орун<ана снага Европе и Источне Азије извршила је свој задатак, освојила је огромна ратишта, као џиновска поља за даља стратегиска маневрисања. Сада на тим пољима има да се бори целокупна снага народа Тројног Пакта. Ми слабо разумемо значај оДушевљеног вршења социјалне и националне дужности и да је та тотална мобилизација у Немачкој, Италији и Јапану у ствари свенародни устанак ради борбе, свенародни покрет ради спаса нације. Код три нације — немачке, италијанске и јапанске — видимо сада тотално залагање свих снага ради победе. И видимо тотално залагање те три нације у ратну заједницу ради заједничке победе. А на другој страни? Неслога и интриге. Сада јављају из Штокхолма да је Рузвелт изразио Идну своју жељу да се састане са Черчилом и Стаљином. Стаљин није до сада одговорио — очигЛедно и даље избегава директне разговоре, искрен споразум са својим партнерима. II. До коначне победе Стаљин би хтео да победа не буде заједничка — Рузвелт—Черчил—Стаљинова, — већ искљуниво шегова, Стаљинова. ш Има разлога да сумњамо да у совјетским круговима, као и у британоамеричким, не верују у победу. Кад пцшу о својој претстојећој победи, онда лажу, јер је њихов начин писања остао исти као што је био за време Наполеона, када је тај цар једном приликом јавио генералу Мирау: „Све вести, које Енглеска шири у сопственом интересу, су измишљене". Енглеске вести су измишљене, совјетске .су лажне, а америчке су глупе. Један од најутицајнијих лон'донских листова Економист писао је ових дана: „Постављање територијалних захтева већ у овом стадиу рата претставља више иего психолошки неуспех". Неуспех у пеихолошком рату је тежак пораз у целокупном систему рата. Тај пораз доживели су Британоамериканци. Енглези су већ увидели да треба престати са тим опасним расиравама о географији будуће Европе. Американци са својственом њима глупошћу и даље уживају у жвакању исте теме. Сада се у Америци створио нов ратни позив: порапл. Порапл то значи послератни планови. Има велики број људи који сада у Америци покушавају да направе политичку или новинарску каријеру писашем члапака или претставки, у којима се предлажу планови урећења света после рата. То су аналфабети код којих је незнање помешано са дрскошћу. Американци су навикли на незнање, а воле дрскост, и зато су За-
довољни што код њих ничу геополитичке „геније", као печурке после кише. Док се у том забавишту занимају ноелератним пларовима, у земљама Тројног Пакта раде на оетварењу коначне победе. Јапански министар спољних послова Тани рекао је ових дана^ „У току свој6 2600-годишње историје, Јапан никад ни.је био побеђен. Зато Јапан чврсто верује, убеђен је да ће победити и у овом рату". Уједињена Европа нема толико дугачку истрриЈу као Јапан. Њена историја је започела пре годину дана, али несаломљив дух народа, који су донели човечанству нову социјалну правду, .је гарант победе тих народа, водилаца Европе. III. Одстрањење опасности Победа је неопходна Европи. Иеопходна ради одстрањења страшне опасности по нашу цивилизацију, која јој прети са Истока и са Запада. Она је неопходна ради тога да се не понови случај са уништењем 10.000 пољских официра у марту 1940 године, када су Совјети заробили остатак пољске војске. Да се не би поновила зверства која су бољшевици учинили у Карелији, Естонији, Латвији, Литви, Пољској и Бесараби.ји, где су прогдасили опсадно стање, уништавајући етановништво Азарбејџана, које се дигло јер није могло више да издрн<и совјетски начин владања. ^ Победа је неопходна да се не би остварило оно о чему пише Стаљинов дрорски писац чивут Илија Еренбург, који је скоро написао књигу под насловом: Трест за уништење Европе. У тој књизи ЕРенбург предвиђа како ће Берлин, Беч, Париз, Штокхолм и Рим бити порушени. „Европа ће бити уништена". Тај јеврејин пун мржње према човечанству са садистичким уживањем наглашује: „У Копен• хагену нема ниједног преживелог. У Штокхолму ће бити тихо као у рају. Док се над Паризом спушта облак гаса, становништво бежи у подземне железнице, али узалуд! Бољшевизам престиже. Париз и цела Француска цркавају". У том духу пише тај Еренбург и завршава лепим прорицањем: „Доста је једне године да се уништи континент са 350 милиона људи. Остатак европских народа, који ће избећи наше тенкове, наш гас и наше бацаче пламена, биће послани (и то не само Немци, већ и сви други) у Сибир. као робови за руднике". Ту опасност са Истока треба Европа да отклони. Она треба да отстрани опасност и са Запада, која је истовремено и бољшевичка и плутократска. Бољшевичка зато, што се Рузвелт бољшевизира из дана у дан, а плутократска зато, што је суштина британске и америчке политике — капиталистички империјализам. Са Запада прети Европи опаеност зато, што је већина европских ратова, као и оба светска рата, створена у Енглеској. Тајмс је у свом коментару поеледњег Фиреровог говора подвукас) Хитлерову реченицу да је Енглеска још 1936 године имала намеру да ратом уништи Немачку. Тајмс је признао да је та намера постојала и да је требало да се та намера оствари још много раније. То цинично признање ратних злочинаца је још циничније потврђено од сгране Идна кој'и је у свом говору признао да је америчка дипломатија искористила свој боравак у Вишиу ради припреме Ајзенхауерове експедиције и Дарланове издаје. Идн је ту акцију Американаца назвао отварањем прозора у Европу. Европа мора да се поетара да прозори према Западу, према бри таноамеричком свету, буду хер-
метички затворени, Јер од тог света добијамо само неморал, политичке интриге и ратове. IV. Заштита цивилизације Неморал долази из оних земаља где владају јевреји. Сада је велики енглески лист Дејли Мирор донео један чланак у коме се жали на катастрофално опадање морала у Енглеској и захтева да се створи нарочито министарство морала. О америчком моралу већ не морамо ни да говоримо. Кад је син претседника САД иостао варијегска атракција за војнике ..командо одреда" састављене од бивших питомаца Синг-Синга, онда видимо какав је морал америчке нације. Јевреји доминирају у Америци, воде њену политику и стварају њен морал." Јевреји доминирају у СовЈетској Унији . У Америци су поставили аа генерала г.олујевреја Лагвардију, а мноштво других јевреја цивила добили су звања пуковника америчке војске. У совјетској војсци сада СУ поставили за генерале још 7 јевреја и тиме су повећали број нових семитских генерала на 17. Јеврејизација воћства кзпиталистичко-комунистичког блока наставља се пуном паром. Тројни Пакт мора да одстрани јеврејску опасност по цивилизацију и културу. V. Право народа на слободан развој Цивилизација коју штитиТројни ГТакт то је у првом реду право малих народа да сачувају своју националну индивидуалност и да елободно развијају свој политички живот у заједници континента. Да ли је слободан развој оно што Енглези раде сада у Северној Ирској, где је народ изложен страшном политичком терору? Да ли је слободан развој онај притисак глади који Енглези упражњавају према несрећној Ирској држави? Да ли је то слободан развој, кад је у целој Индији проглашено опсадно стање? Јер је индуски народ изгубио стрпљење и прешао од пасивне резистенције ка масовној саботажи. У прошлој години и слободољубиви Индуси разорили су 318 железничких етаница, нзбацили из колосека 59 возова, бацили бомбе у безброј адмннистрагивних надлештава, где седе Енглези. Индуски народ бори се свима средствима за своју слободу, за свој слободан развој, коме је једина препрека британска тиранија. Зар ј 'е то слободан развоЈ', када је становништво Кипра изложено терору зато што тражи присаједињење Гршсрј? Зар је то слободан развој када по енглеском налогу Нури С. Саид номиналан претседник владе у Ираку, саставља неки пројекат арабљанске заједнице који није нивдта друго већ лоше издање Лауренсове преваре. Зар је то слободан развој, када Боливија, која нема никаквих супротности према Осовини, мора на захтев Рузвелта да објави рат Осовини? О слободном развоју малих народа нема говора у британоамеричким плановима. Рузвелт је, према писању свог повереника Фореета Девиса, мишљења, „да би се сви мали народи могли да разоружају, јер би брига за њихову безбедност била остављена оним силама које располажу са довољио војиих сред• става". Лорд Девис у Контемпорери ревју поставља захтев малим народима: „они би морали да се одрекну прзва да у својим несугласицама буду сами судије". Британоамеричке „демократије" тврде да спасавају демократизам, али у ствари издају демократска начела. Сада је већ и амерички министар спољвих послова Самнер Велс дао саглас-
ност на то, да ће европски народи бити прогутани од стране Совјета. Он је рекао да мир треба ^а буде основан на поштовању слободе народа, „уколџко ти народи желе слободу". То значи да ће ее за сваки народ, који ће да гута Совјетија, створити неки фалсификат народне жеље, како би демократски фарисеји остали мирне душе: зашто би се њихова савест бунила, кад је неки евронски народ сам желео да буде прогутан. VI. Сарадња Европски народи неће да буду прогутани. Никакав фалсификат (као што је на пример приетанак Слободана Јовановића на неку федерацију) не може да компромитује праве жеље европских народа. Те су жеље — поштена. искрена, плодна сарадња свих европских народа — великих и малих — за заједничко добро. Политика Осовине је у том погледу недвосмислена. Не може бити тлачења, не може биги екснлоатисања, као што нема газде и слугу у задругама, као што нема корисника и оштећених у задругарству. Сасвим другачије изгледао би свет да су Британоамериканци могли остварити своје послератне планове. Идн је сада дошао натраг у своју домовину и одржао један дугачак говор пред Доњим домом. Тај говор је ремек дело говорничко-варалачке вештине. Идн је изговорио неколико хиљада речи, а није изнео ниједну мисао. Његов говор нема апсолутно никаквог политичког садржаја. То је најубедљивији доказ да преговори између Вашингтона и Лондона нису довели до формулисања неког плана поелератне сарадње, а нису ни постигли успех ни у ства рању длана британско-америчкосовјетске сарадње у рату. VII. Мир на основи заједничких интереса О каквој сарадњи може да буде говора када су водеће силе антиевропског блока пуне себичности и империјалистичког ривалитета. Недавно је претседник турске владе рекао једном енглеском новинару да је „Турска природан чувар Дарданела", што треба да важи за сва времена. Међутим, „Дејли Мејл" испољава мишљење британоамеричких политичких фактора и каже да „Совјети траже од Турака само несметани прилаз од Црнога мора ка Средоземном мору". Нееметани прилаз — то значи уступање Дарданела. Ова еебичноет Совјета (има још безброј праваца совјетске себичности) онемогућава европску сарадњу. Себичност Енглеза уперена је према многим центрима европског подручја. Египатски принц Мансур Дуад, који је еада преко Турске дошао у Рим и заузео став непомирљиве борбе против Енглеза, угњетача Египта и арабљанског евета ,у врло убедљивој форми доказује потпуну немогућност сарадње Арабљана са Британоамериканцима. У Египту, вели принц, 90% становништва жели победу Осовине. Исто је и у земљама Арабије, у којима народ зна да ће евентуална победа Британоамериканаца повећати до врхунца јеврејско експлоатисање арапскога света, док ће победа Осовине донети арапским народима остварење њиховог идеала, а тај идеал ,је арабљанска заједница на основи заједничких интереса. VIII. Правична расподела економских добара света У интерееу Арабљана је да се ослободе економске зависности од британоамеричког капитализма и у првом реду од петролеј-
ских друштава која пумпаЈУ петролеј и пумпају арабљанско богатство у своје касе. Сада су се Американди навелико увукли не само на Бахреинска острва, него и на полуострво Арабију, и тиме су још више прегазили начело равномерне поделе економских добара света. Док је сада само Енглеска била корисник свих земаљских богатстава, сада је Америка постала претендент на монопол на економску власт. Амерички министар финансија Моргентау предлаже да се после рата долар прогласи за међународну валуту. Енглези кажу да већ постоји опасност за Британи.ју да ће после рата британске базе, велики део колонија, а пре свега транспортна средства биги у рукама Американаца. Сада еу, на пример, Британци узели у своје руке трансиранску железницу. Тако постепено увлачи се амерички капитал у све земље и на тај начин ствара у* место садашње неправичне распо деле светских добара, нагомила« вање свих тих добара у рукама једне једине земље. Без обзира да ли симпатишемо ту земљу или мрзимо, не можемо замислити да ће то бити правичан светски поредак, када ће
Уписујте нов 4 1 | 2 °|о вајам за јавне радове
група банкара у Вашингтону в Њујорку владати економијом свих осталих народа света. Зато мооамо да се надамо победи Тројног Пакта. То није само нада европских да»рода, то је нада и народа Азије, Ових дана је у преетоници МаНџукуоа говорио претставник Кине Чу Фу Хај и казао је да се треба борити зато да се британоамеричка тиранија укине у целом свету. И она ће бити укинута. Не могу то спречити ни интриге Британоамериканаца. Јер интрига је немоћна против праве снаге руковођене духом правде. Дух правде осећа се у оној декларациј.и која је издата после састанка Хитлера и Мусолинија, а тај састанак је ратни савет огромне снаге, непобедиве снаге. Састанак Рајха и ИталиЈ'е је несумњив доказ да се Осовина бори за правичност у свету. Она се бори и за нас, за српство, јер и Србија својим конструктивним радом стиче право да и она буде корисник благодети новог светског економског поретка, да и она буде уживалац мира основаног на заједничким интересима веЈЈрких и малих народа, да и она буде учесник у европској сарадњи, да и она има слободу националног развоја. МЕС.
пски АРОА
ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станновић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 меца* нин, I степениште (Палата Извозне банке). ШТАМПАРИЈА „ЛУЧ", Кра* љице Наталије 100. Тромесечна претплата 36 дин. шаље се преко „Пресе", •. д. Влај'ковићева **