Srpski narod
V апрмл СРПСКИ НАРОД Страна 3
!
Стари српски ратник удара срамии жиг издајс априлским бсгунцима Пра две године, на дан 15 априла 1941 год., бивша Југословенска влада извршила је нечувено издајство према српском народу, јер је тога дана кукавички побегла из земље и срамно напустила војску и народ остављајући их несређној и злој судбини, за коју је ова влада била једини кривац и злочинац. Због овог и оваквог неморалног поступка од стране државних и народних управљача, 15 вприл 1941, када Је југословенска влада кукавички побегла из земље, биће за сва времена забележен црним словима у историји српског народа. Жиг ове срамне издаје са ознаком: »15 април 1941«, утиснули су пре свога бекства на своЈа чела и нечисту савеет сви издајници из бивше југословенске владе као знак за вечита времена њиховог издајства према српском народу. Српски народ треба да зна и добро да упамти истину, да Је ова злогласна влада извршила ово срамно бекство на два дана пре но што је, насталом капитулацијом војске, рат и био завршеи, а коЈу су капитулацију они сами наредили. Својим бекством из земље ова је, по српски народ фатална, југословенска влада завршила своЈу кобну краткотраЈну — двадесетодневну — владавину тиме што је ископала гроб народној држави. Историја српског народа ниЈе забележила ни Један овакав случај својих државних и народних управљача, који су за врло кратко време од 20 дана владавине на нечувен начин прокоцкали народу муком стечену државу, као што је то учинила бивша југословенска влада. Стварно пак узевши, бивша Југословенска влада за ерпски народ није ни била права народна влада, Јер је она, дочепавши се насилним путем власти после извршеног пуча од 77 марта, била као шарена гомила, у којој су били претежно краЈњи левичари, масони, републиканци и н>има слични. Ступајући на чело државне управе, вва владају^а клика од 27 марта отпочела је своЈу кобну владавину са убитачном паролом: »Боље рат него пакт«. Ову владину паролу свесрдно су прихватили разорни комунистички елементи, јеврејштина И разни интернационални типови који су, инспирисани од владаЈуЧе клике, бесомучно урлали београдским улицама, добацују^и владину крилатицу »Боље рат кего пакт«. ОваЈ по српски народ убитачни поклич био је декларациЈа малоумника из краљевске југословенске владе од 27 марта. Овим својим суманутим поступком влада је свесно и намерно утирала пут да се по њеној жељи, а за туђи рачун, изазове рат не воде^и при томе ни мало рачуна, да ли ^е таЈ рат донети ма какве користи српском народу. На тај начин, а једино и само за туђи рачун, противно пак битним животним интересима српског народа, за врло кратко време од десетак дана своје кобне владавине, ова издајничка југословенска влада водила је неразумно и сулудо државну спољну политику, те је на тај начин увукла државу и народ у Један бесциљан, некористан и по српски народ несретан и убитачан рат. Рат, који су желели и свесно изазвали за туђи рачун, отпочео је 6 априла, а несретно и кобно по српски народ завршио се после десетак дана тако, да су безумници из бивше југословенске владе 15 априла, два дана пре свршетка рата, кукавички напустили земљу. За ово кратко време од десетак дана, тј. од почетка рата 6 априла па до срамног бекства Југословенске владе 15 априла, фотографија ове жалосне владе претставља бедну и очајну слику њихове избезумљености и кукавичлука. Јер, до почетка рата ови бедници и жалосни државни управљачи разметали су се својом ратоборнош&у, док су, међутим, од првог тренутка када је рат започео били потпуно изгубили главе; радили су и понашали се као праве кукавице и шепртље. Потпуно избезумљени и ошамућени, они нису ни испољили никакав утицај на вођење државних послова, нити пак на управљање војском, јер су једнако и само безобзирце сумануто бежали из места у место, са својим породицама, док најзад оваквим бекством нису стигли у Никшић, одакле су 15 априла авионима побегли из земље, незаборављајући овом приликом да собом понесу и народно злато. Оваквим својим неморалним поступком успели су једино и само то, да спасу своје и својих породица животе и да понесу народну имовину. Друге народне бриге нису их се тицале, нити су пак о томе као одговорни државни управљачи водили рачуна. После краткотрајног рата у месецу априлу 1941 године и после срамног и кукавичког бекства из земље бивше југословенске владе, ми Срби изгубили смо рат, а све ово због несавесности и малоумности наших државних управљача из пустоловне југословенске владе злогласног генерала Симо•иНа. Јљ ЈОСИФ Г. КОСТИЋ армиски генерал у пензији
ЖИВОТ ЈЕ ЈДЧИ
Наш национализам
Данас се много говори о национализму, о томе се много говорило код нас и јуче, и увек. Само тај наш национали* зам тумачили су нам увек други, звани и незвани, којима је овакав илн онакав национализам ишао у рачун, или им није ишао у рачун, док најзад нисмо изгубили свој рачун. Сваки тај национализам који нам је тумачен са стране, вешто убачен и проповедан од ненационалних људи, који су говорили као што им је њихов наредбодавац налагао, био је све друго само не наш национализам. И тај погрешни или лажни национализам, садржавао је увек мржн>у према једном и претерану сервилност према другоме. Наши витални и национални интереси сачињавали су увек најслабију компоненту у том осећају, уколико нису пот пуно ишчезавали. Наш национализам, српски, светосавски национализам тражи од нас да ову земљу волимо изнад свега и да за н>у да _ мо све што жив човек може да да од себе. Тај светосавски национализам тражи од нас да ову земљу љубимо позитивно, а то значи: са свима позитивним квалитетима, са којима наше срце, наш разум и наша душа располажу. Само тако треба ову земљу волети и никако другачијеНико није досада био високо иационалан само иа тај начин што је мрзео једаи други народ. Ннко није к:: та великога створио, био то пОј • (кнац или цео народ, ако је по\аз :о од мржње. Мр?кн>а је негат Ј "вна, она не ствара всћ ра^ара. Мржња ма колико оиа била дубока, никада није стварала државу, нити је могла оДржати ову. Само љубав, предапа и свесна, која тражи потпуно залагаше за једну ствар, била је у стању да једну земљу створи, изгради и одржи. Код нас је пре нашег сулу дог и несрећног рата вешто убачено мишљење да је само онај националан, који мрзи Немачку и све што је у вези с њом. Сама мржња према Немачкој била је код нас довољна легитимација да је човек национално свестан, исправан, и да љуби ову земљу као што треба. А ако је тај човек истовремено клицао Лондону и Мос^ви, без обзира на то да ли је то чинио из заслепљености, необавештености, личне обести или из рачуна и дубоког непознавања стваии, онда његовом национализму није било краја нити гра ница. Такав човек био је више него националан у очима света, а у ствари био је инкарнација нашег погрешног и лажног на _ ционализма. То је тако било јуче, до данас, делимично и данас, и то је било погрешно јуче, а још више је данас. Куда нас је таЈ и такав национализам довео ви дели смо. И крајње је време да из грешака прошлости из-
вучемо наук за данаши>ицу и за будућност. Ми треба дубоко да се замислимо и да увидимо да националан није онај, који полази од мржње према другом народу, већ онај који воли свој народ. А љубав према свом народу не изискује иити претпоставља мржњу према другим народима. Да би волели ову нашу свету ФУДУ, за коју су наши претци своје животе дали, која је натопљена крвљу наших најбољих синова и засејана њиховим костима, није нам потребно ништа друго до дубоке и чисте љубави према овој земљи, топло српско срце које куца само за н>у, поглед управљен на светле примере у прошлости и мисао упућена будућности, која ће се остварити у крви наше крви, у нашој деци. Само то нам треба и ништа друго. Само таква љубав претставља наш светосавски и српски национализам. И ако ову земљу не љубимо тако, никаква мржња према једном народу или љубав према другоме не може да нам да наш српски национализам. И чим будемо дубоко прожети том љубављу према нашој мајци Србији, чим будемо сви до једнога радили у духу нашег освештаног српског светосавског национализма, све оста ло ће бити лако. Љубите ову земљу прадедовску и само ову земљу, одбаците сваку мржњу према другима, па нам лепши и чистији национализам не треба. И. л.
ИИНЕ ШШШЕ (Настасак са 1-ве стране) да потрсбних трупа врати у отаџбину и унотреби готово искључиво за фабрикацију подморница и авиона и за формираше посада за ова новопроизведена ратна сретства. А затим би настало разрачунавање са, Англосаксонцима. Овако изгледају, у очекивању пролећа, перспективе, које се пружају цосматрачу догађаја. Да, међутим, као увек у политици, догађаји дозвољавају и рачунање са изненадним обртима ,данас је више но икад потребно подвући. Далеко од тога да буде једноставно мерење снага између два противника или две групе у сукобу, рат наших дана је еминентно светско-политичко разрачунавање, Отуда не постоји само сукоб на једном од више фрон гова, већ се тај сукоб пројектује и на свеопште политичко, социјалнО, економско и — што не треба заборавити — филозофско стање наших дана. И у овоме, у разнородности интереса који су у питању, у многострукости узајамних рачуна и повезаности, треба видети извор за она изненађења, са којима политичар и посматрач морају увек да рачунају. не само при одмеравању својих корака и потеза, но и у оцени општег положаја. УЕМЈ5.
У човеку има извесне резерве снаге, које он у нормалним временима и прилика ма и сам није свестан, а која се испољава у тренутцима који захтевају нарочити напор. Тако је са појединцем, тако и са народом. Оне који те резерве немају тешка времена покосе. Друга особина нормалнога човека је у томе да је он у стању да се прилагоди новим ситуацијама, ма како му оне изгледале невероватне. То ни су у стању оии који су изживели своју животну снагу. И ти у тешким временима пропадају. Ми смо као народ неочекивано и изненада гурнути у рат, тако да смо последице слома дочекали потпуно неприпремљени. Све се одиграло филмском брзином, тако да многи ни рођеним очима својим нису могли веровати. Изгледало је као да све ово што се догађа није ништа дру го до ружни сан, кога ће исто тако брзо нестати. Због тога је наш народ овај рат и крстио „забуном". Та забуна, међутим, није трајала само од пуча до капитулације, већ се и даље наставила. Зато су многи који се забуне нису могли ослободити очекивали да их неко чудо извуче из тешког положаја у који су запали. Зато су тако олако и веровали лажима иностране пропаганде. Живот је међутим јачи од сваке пропаганде. Он намеће извесне потребе које се морају задовољити. Ко их незадовољи, тај мора пропасти. И те животне потребе учиниле су да се отрезне и они који отрежњење сами нису желели. За дивљење је како се српски народ ипак брзо снашао. То је доказ његове животне снаге. Треба само погледати београђане, којима општина не може да наваша земљиште за обраду. Копа и мушко и женско, и старо и младо. Постали су земљорадници и они који то никад ни сањали нису. И што је најважније, тај напорни посао ради се са задовољством. Људи се скоро стиде раније улудо губљеног времена, жалећи што то и у нормалним приликама нису радили. И овде живот боље васпитава неголи најубедљивије речи. И одзив на позив за обавезну службу рада, и добровољно јављање за њу, и добровољни одла&ак на рад у Немачку, и национална служба, — све то говори о трезвености спрскога човека, који се на делу припрема за нову европску заједницу и ново друштво, чије остварење нико неће моћи ни спречити, ни одложити. Ми, Срби, морамо истрајати на овоме путу. Он нам једини може обезбедити лепшу будућност. У новој Европи десиће се тачно по Христовој причи о талентима. Јер је живот јачи од свега. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ