Srpski narod

28 ма)

СРПСКИ НАРОД

Страна 13

Привредни значај Великоморавске долине

Посматрјаући долину Велике Мораве сада и у историској перспективи може се слободно закључити да она ниуколико није изгубила свој привредни значај из прошлости. Она као раније тако и сада претставља најразноврснију и најобилнију привреду на српском подручју јужно од Дунава и Саве. Ово разноврсно и обилно привредно подручје има да захвали у многсме своме географском пбложају и конфигурацији терена. Претстављајући равницу која се протеже дуж Моравиног тока она се приказује као удолина према којој се са запада на исток и са истока на запад спуштају планински венци Западне и Источне Србије. Чинећи пространу долину дуж целог Моравиног тока Великоморавска долина чини уствари и посебну привредну област која за себе формира привредну целину. И по томе одвајајући се од Источне и Западне Србије, Морава уствари, дели Србију на два привредна дела. Та је подела била много значајнија у нашој прошлости и тада је поред привредног имала и политички значај. Треба се само сетити лакоће којом је кнез Милош привредно завладао Западном Србијом и тешкоћа које је имао у привредном оСвајанју ИСточне Србије због отпорности локалних старешина и привредног војводског режима (војводлуци и казе) који је тамо по традицији владао. Да би се ова област у целокупном свом привредном склопу могла сагледати потребно је указати на неке саобраћајне везе и комуникације. Далека њена прошлост показује да су још Римљани схватили њен значај у томе што су користили важан стратешки пут који је једним делом ишао дуж Дунава. Доласком Турака унеколико је ца овом важном путу промењен правац комуникације дуж Моравске долине према стратешким и лривредним приликама које су се тада испоставиле. Од времена када је Средоземно море. а по том и Јадранско мо .ре, изгубило онај значај за трговину који је имало раније, и када је трговина пренета на обале Атлантског океана, Морава је као саобраћајна артерија добила нарочити привредносаобраћа.јни значај. Везивала је сада балканске и даље земље на истоку са Средњом Европом а преко ове и са важним трговачким центрима Западне Европе. '' к*. Пловпост Мораве Стари записи и путописи још ће нам нешто рећи и о пловности Мораве. У недавној нашој прошлости, шездесетих година прошлог века (1859), покушавао је онај исти Француз, капетан Мањан (са његовим замеником Буљоном) да предузме регулацију Моравиног тока. Требало је омогућити пловидбу „парних бродова" на Морави. Извршити онакву исту пробу пловидбе, која је проведена 1856 на Дунаву и Сави. Али ма колико би овај и други предлози и пројекти изгледали реални, до регулације Мораве није се дошло. Није оспособљена за парну пловидбу. Њен неправилан и кривудав ток са неуједначеним водостањем, несталним и променљивим режимом њених притока ии.је довео до решења тога питања. Променљивост њеног тока показу.је и једна руска карта из 1831 године из које се види да се Морава са два крака уливала у Дунав од којих се .један одвајао на по пута од Свила.јнца до Моравиног улива у Дунав. Но, и поред свега. било је предлога и после прошлог рата да се Морава оспособи за пловидбу за &>оиЈове.

Ипак једина реална комуникациона веза дуж Моравске долине у нашој прошлости био је цариградски друм. Био је оно ш+о .је сада жељеЗничка пруга Београд—Ниш. Ишао је од Алексинца ка Ћуприји источном страном, а од Ћуприје западном страном Моравиног тока. Према једној руској карти Цариградски друм је долином Мораве пролазио кроз нахије: смедеревску, пожаревачку, крагујевачку, јагодинску, ћуприску, параћинску и Област ражанску. То је било настављање Моравске долине по привредном богатству на остале богате нахије као што су пожаревзчка, смедеревска и крагујевачка. На дучшни целог тог пута од места где престаје Параћинска нахија и настаје Ражанска област па све до Дунава. Цариградски друм је имао већу ширину, био боље уређен. Одатле ка Гроцкој и Београду, као и од Ражанске области ка Алексинцу, био је знатно ужи. Моравска долина имала је тако један веома добрр уређени пут, који је са стратешког и трговинског гледишта био врло значајан за Турке, за Србе особито важан за тртовину. Важпост цариградског друма Моравску долину пресецала су само два значајнија пута. Пут од Пожаревца за Свилајнац, а одатле прелазећи преко Цариградског друма, за Крагујевац. То је био пут који је везивао на.јважније дунавске скеле (дубравичку и смедерчвску), одакле се вршило снабдевање сваковрсном робом (нарочито со и колонијална роба), која је долазила из Аустрије, Влашке и са Црнога мора. Други пут ишао јеизИсточне Србије од Зајеча' ра на Свилајнац, пресецао Цариградски дпум и игаао даље у Западну Србију. Везивао је Западну Бугарску са Западном Србијом. Колико је био велики привредни знача.ј Моравске долине и Цариградског друма који је кроз њу пролазио, показује пажња коју су јој поклонили Турци. Предајући све ђумруке у Србији кнезу Милотпу, па и Београдски конзулат, Турци су задржали управу над беогпадским ћумруком све до 1833 године. Држањем управе београдског ђумрука Турци су вршили коитролу транзитне тргрвине и иззоза, одржавали пуну сарадњу трговинске контроле Београда са Нишом. Па и онда када је беогпадски ћумрук предат кнезу Мцлогау^ ћумоук из Ниша пренет у Алексинац, још и даље се водила борба о превчаст између нипшог и алексиначког ђумоука, ко.ја је увлачила и кнеза Милоша у расправу са турским пашом. Кроз целу нашу иСторију од националног ослобоћсња, све до појаве железничке пруге Београд—Ниш Цариградски друм ,је имао исту улогу, био једина саобраћајнипа у овом привредном простору. Његова Моравска долина кроз ко.ју је пролазио није никако измрнила карактер плодне земље. Али ,је било неке разлике у основно.ј ггривредној конституци1и. Путописци ко.ји су цоолазили кроз Србију и путовали кроз Моравску долину наилазили су на неокрчене шумске ппеделе о ко.јима доцније није било помена. Плодност Поморавља По својим -природним диспозицијама долина Велике Мораве има све услове за разви.јање свих грана народне привреде. Плодна равница кроз коју протиче водоплавиа Морава нарочито у доњем току, привредно богата и све јача уколико се приближава ушћу. најплодније је земљипде за успешну земљорадњу а поготову за повртарство.

Са местимичним недостатцима у приносима са земље Великб мбравска долина претставља у обради земље и у врстама пољопривредне културе на.јразноврсиију привредну област Србије. Цшеница Јагодине, Смедеревске Паланке и Смедерева долази по квалитету на друго место, одмах иза неготинске и зајечарске. Са историске тачке гледишта мора се приметити да је ова област у производњи житарица у нашој прошлости (доба Милоша) изостајала иза богате Мачве, Шапца и пожаревачког краја. Нарочито у производњи пшенице. Насупрот томе у сточарству је заузимала прво место. У њу је не само терана стока ра.Ди напасања него се одатле пребацивала угојена стока на дунавске и савске скеле ради извоза. Не може се знати који је сој свиња и друге стоке гајен, али се тежина угојене стоке, која се из Србије извозила, у потпуности слаже са извазом наше прошлости. Волови и краве преко 1000 кгр., свиње преко 300 кгр. одувек је била стока која је излазила из обора марвених трговаца. Околина Параћина и Смедерева (Азања и Селевац), Свилајнац, МариНовац и Доње Видово (Варварин) гојили су најбоље свиње. Свињарство је део привреде који ни једном није заостајао у овом привредном простору. Буков и храстов жир, тикве и кукуруз везивали су пољопривреду а делом и шумарство са свињарством овоГа краја За рационално сточарство и живинарство мало се што урадило. Ни произвођачки ни прерађивачки центри нису искоришћени како треба. Месо се извозило у сировом стању или као жива стока. Исто је то било и са воћарским реонима Моравске долине. Воће је зато да рађа а не и да се оплемењује. Шта би требало урадити? Слично се гледало и на допунске гране народне привреде. Оне су остављене саме себи без икакве везаности за главну привредну грану. Домаћа радиност израде плетених корпи од дрвеног прућа (Трновче, В. Орашје, Смедерево. Јагодина) остала је неразвијена. Мооала се развити као радиност ко.ја даје амбалажу за смедеревско грожђе и јагодинске винограде. Везати је као споредну привредну грану п^'рађивачко-плетарске делатности за главну привредну гранити и са израдама од дрвета ну виноградарства. Исто то учикао посудама за воћарске, виноградарске и повртарске реоне. Притом транспортне недаће, које играју главну улогу у промету добара (трговина), остале су још и дан?с непешене. Изградњу пруге Ниш—Београд ликтирали су међунаоолни разлози. Друге се саобраћа.јнице нису изгпатиле .Ни добри путови. На неколико м^тдоч од поуге уллзи се у бпато и беспутност. Ж."баре, важан привредни центао. упућчн са иелом околином на Мооавску доличу , још ни данас не везу.је пруга. Кад нисмо обратили паињу на Великоморавску долину као централни привредни део како смо то могли учинити са удаљеиијим привредним областима. Свако доуги се више интересовао за Моравску долину од нас самих. Историја нам је показала шта се све збивало. У нашим поступцима и незаинтересованости ми смо мимоишли оно што је основно. Заборавили смо да ,је великоморавска долина била и остада наш кичмени стуб од Агога се гранају, развијају и јачају наша ребра. Др Љ. Протић

ВАЛТЕР: КАФАНА НА ПАРИСКОМ БУЛЕВАРУ Нонгрес документарног филма у Паризу

„Замишљеи од једног научника, филм је требало да постане научни инструменат, ограничен ца истраживања и демонстрације. Ако је затим филм освојио све домене духа, не заборавите да је у почетку био докуменат и извор докумената. Створен да поучава, он се изметнуо у забављача. Ова споредна брига постаје најпре главна а затцм искључива од свих других. Ни иде се више у биоскоп да се нешто научи, него да се заборави. Праведно је што данас славимо врлину документарног филма који је. користећи богатства стечена у току развоја, знао да одржи првобитну идеју". То су речи Луја Галеја, генералиог директора Француског националног филма, које је изговорио приликом затварања Конгреса документарног филма у Паризу. Конгрес документарног филма одржан ,је између 5 и 22 априла уз велико учешће француских синеаСта и филмолога. На овом конгресу, сем тога што је много говорено и расправљено о докум-ттарном филму, приказано је мноштво француских и стоаних поодукпија. Учествовале су Фпан&СШ>П ТПАШ Када се из светлости дође у мрак, онда се око тек после извесног времена ирилагоди новом стању ствари. Брзина овог прилагођавања тами условљено је не само индивидуално, већ и расно. Очи људских типова имају 'јаче или слабије пигментирање због чега се јужни народи брже сналазе у мраку од северних народа. Њихова је осетљивост на светлу 5 до 7 пута већа, него ли код северних народа. Ову разлику у : одговарајућем об"ику видимо и крд животиња. Професор др Јенш Марбург испитивао је кокошке са севера и југа с Обзиром на њихову способност прилагођавања на таму. Како је кокошка типично очна животиња, то оиа неће у мраку, све ако и седи на зрну, наћи хране. Професор Јенш ставио је кокошке разних раса у прилично мрачну простори.ју и са сатом у руци тачно мерио време кад« ће почети да кљуца. Јужне расе приметиле су зрна већ после 65 секунди, док те код северних раса прогало 500 секунди Пас се напротив много брже сналази у мраку, јер му је осим изврсног њуха прирођен смисао за оријентацију. (ЕОС).

цуска, Нематеа, Италија и Румунија» У једној ретроспективној сеанси приказани су стари успели филмови: Табу, који је Мурнау снимио на Полинезији, Човек из Арана од Ирца Флаертиа, чувена Мелодија света, филм-монтажа од Валтера Рутмана, фрагменти из филма Богови стадиона од Лени Рифенштал, као и први документарни филм у боји Игра облака који .је израдило немачко друштво Тобис. Први је награђен Роден од Ренеа Ликоа, Бачвар од Жоржа Рукиера, Јуриш Ђавоље Игле од Марсела Игаака, Бранли од Хервеа Мисира и Ксавиера Копиигера, и на крају Почаст Бизеу од Луја Киниа. Атмосфера конгреса била је врло борбена. Показало се да постоји у Француској велики интерес за документарни филм. Француска продукција добија неколико младих људи који показују извесне квалитете. О документарном филму дао је новинарима занимљиву изјаву министар просвете Абел Бонар, заустављајући се нарочито на васпитној улози филма. „Уместо да митраљира једну пасивну публику сликама које ништа не значе или да буде модерна машина која нам доноси најстарије драме_ филм треба да постане моћно сретство васпита• ња и културе, не само за децу већ и за целу нацију. Он треба да зачуди. засени и задиви многобројне посетиоце, бацајући им у очи сва светска чуда..." Интересантно .је, да је и млада румунска филмска производња тако лепо заступљена на овом конгоесу. Приказана су три сћилма: Слике из Румуније, У земљи Моциа и Буковина. 4+

Филм на Немачким универзитетима Услед све већег значаја филма, поједини научници су почели да се баве научно филмским проблемима. Тако да су се у области н"уке о филму, развила два подручја, техничко-природна и културно научна област. Наука о филму постојала је много раније од самог постанка филма, и бавила се тзв. киноматографским принципом. Научна испитивања филма вргае се у Немачкој на тринзест универзитета, осам техничких вигаих школа (факултета), четири вигае школе и четири стручне гаколе, на којима раде 50 доцената. За последњих тридесет година написано *'е 218 дисертација које се баве филмским темама.. Томе придолазе још 15 до 20 нових завршених у току овога рата.