Srpski narod

г? мај

СРПСКИ НАРОД

Странв 7

11сџља џага т р&итшимма

Буриданов магарац

Позната је прича о Буриданову магарцу, који је цркао јер 'се није могао одлучити коде сено да једе — оно с лева или с десна. У магарчевој ситуацији налази се сада Рузвелтова стратегија. Черчил тражи да Америка помаже рат Британије у европ ској зони и даје писмене гаран ције и еупергаранције да ће Бри танија по завршетку рата у Европи помоћи Американцима да победе Јапгв. С друге стране, а мерички народ захтева (уколико народ може нешто да захтева у демократској земљи) да Сједи шене Америчке Државе рату.ју на Пацифику, како би овршили са непријатељем који стварно угрожава америчке интересе, док Европа са својим новим иде.јама само голица демократску осетљивост. Рузвелт је прво пристао на по магање Черчилу, али је увидео да је зфрички поход био исувише тежак проблем за америчку војску. Док енглески листови. као што је на пример Опсерве^ са похвалном искреношћу признаје да је у Африци изгубљено 6 драгоцених месеци због јаке осовинске одбране и слабог британоамеричког напгдног полета. у америчким часописима чује се много оштрија критика. Познати војни стручњак Њујорк Тајмса, X. М. Болдуин, који се ових дана вратио у Њујорк из Африке. пише: „Ми смо у неком смислу иајгори непријатељ самих себе, као што је то доказао туниски поход. Американци, као народ и као војска, требају много више дисциплине и издржљивости да би могли да истрају у рату". Болдуин цитира извештаје виших официра, из ко.|'их се види да америчка војска не може да се такмичи са немачком, јер је она показала веома слабе војне способности. Исто јављају официри и о ваздушним снагама. Због тога губици америчке оружане снаге на афричком ратишту с.у били абиормално тешки. Амерички новинар открива једну значајну тајну америчког ратног располо жен>а, расположења америчког војника: „Они су са пола срша у борби". Ова констатација говори веома много. Да ли су „са пола срца" зато што не разумеју разлог ратовања против Европе, или зато што уопште не разудтеју смисао ово га рата, то је важно. Али нгјважније је што џе-ма.ју воље да ратују у тој европско.ј зони. Вој ници немају воље, а њнхове вој сковође захтевају од Рузвелта да се главна стргтегиска пажња упери према Јапану. Познати амерички војни писац ма.јор Вилер-Николзон у часопису „Лук" доказује да би напад на Европу био могућ сгмо после врло дугих припрема. С друте стране. Јапан је приграбио 90°/о светскг производње гуме, 90°/о пиринчз. 70°/о цинка Итд. Зато је паметније да Америка прво нападнг Јапан. Гласачка кути]а као чинилац стратегије Рузвелт није слободан у избору стрг<тегиск,ог правца, јер он не може тај правзц бирати према захтевима и прописима стратегије- Пошто он хоће сада да по четврти пут буде изабран зг ппетседника САР и пошто је з"њега изборни успех в?жни.!и ог државних интереса његове земље, то он мора да тражи сада такву стратегиску комбинанију која би му дала нгјбоље изборне пароле и неки спољни ефекзт као помоћно средство у изборној агитацијИ. Европа је тврд орах. али није ни Јапан мек. Већ сама та чињеница. да Јапанци на Пацифику поседу«> стотине острва, од ко.шх је ведео претворен у носаче ави-

она непокретне, али и непотопљиве, тражи велику обазривост у пројектовању операција про тив јапанске државе. Главна тема разговора у Вашингтону, где је стигао Черчил без сумње је ревизија казабланшких плинова. Казабланка је значила пристанак Рузвелта на активно ратовање у Европи. а сада има изгледа да америчка стратегија хоће да се преоријентише на Пацифик. Ту преоријентацију изазива не само одбранбена активност Европе, већ и симптоми појачања нападне активности Јапана. Јапан неће да чека док се заврши рат у Европи и док Британоамериканци. а можда уз то и Совјети, добију могућност да са свију страна навале на. Јапан. Јапан је сада активан и он својим операцијама помаже Европу. Јапан тиме подупире европску тезу да је ова.ј рат за.једнички рат, јединствен рат, и обара Черчилову тезу да треба рат поделити у два рата: прво у Европи, а после у Азији. У Вашингтону је дошло сзда до важне конференције, на којој су узели учешћа врховни заповедник у Индији фелдмаршал Вавел, аустралиски претседник владе Еват, кинееки министар спољних послова Сунг и његова сестра госпођа. Чан Кад Шек. Изгледа да су на конференцију дошли заповедник америчких трупа у Кини генерал Стилвел и командант америчког ваддухопловства у Кини генерал Шенол. Стигли су такође и претставници генерала Мек-Артура. Поводом те конференције говори се у Вашингтону овако: „Ако је првобитно постојаланамера да се ив Северне Африке пређе у офанзиву на јужну обалу Европе, изгледа да војни вођи Боитаније и Америке не гледа.ју сувише оптимистички на успех таквог подухвата. Уопште се очекује да се идућих меоеци неће предузети већи поКушаји инвазије." Међутим, из чињенице да пацифичко бојиште заузима истакнуто место у вашингтонским разговорима може се закључити да америчка војска не види могућност да у Европи побере лаворике и зато се пита да ли се на. Пацифику може да пружи повољна шанса. Јапан у офанзиви Јапан је у току последших дана извојевао три велике победе. Прво је коначно ликвидирао Ва велову авантуру у Бурми, уннштио је његову војску која је пре 6 месеии почела офг.нзиву према Акиабу, а која је после неколико недеља офанзивних борби морала прећи у дефанзиву. Јапанци су прешли реку Ма»у и избили на обалу Бенгалског з^алива у непосредној блнзини гргнице Индије. Добитак у терену и у градовима који могу да служе као база за даље операције, велики плен који је добијен у тим биткама и велика штета у људству и материјалу која је нанета Енглезима, — то су значајне добити те јапанске победе. Али најзнзчајније је да цела Индија види слабост британске оружане снзге којз на отсто.јању од неколико километара од Индије трпи пораз од Јапанаца, који су морали превалити 6.000 километара док су стигли до Акиаба. Друга победа Јгпанаца постигнута ,је У цеитрално.ј Кини. Борбе су се водиле јужно и западно од језера Тунг Тинг, т.ј. у области кроз коју пролази важна железница Кантон—Ханкау—Пекинг. Овде је чунгкиншка војска нмала тешких губитака и што је најважније. под дејством тих губитака испољила је симптоме расула.

Ово расуло је било више него очнгледно у трећо.ј битци, у провинцији Шанси где су Јапан ци заједно са трупама нанкиншке Кине извојевали велику победу, избацивши Чан Кај Шека из области огромних рудника угља. Овде је прешло на страг ну нанкиншке владе 70.000 чунгкиншких војника на челу са главнокомандујућим групе арми ја чувеним кинеским генералом Панг Пинг Хсуном. Ова армија већ учествује у дгљим борбама али сада на страни нанкиншке наццоналне владе. Политички успех те владе је огроман. Она је докааала свеколиком кинеском народу да је заступник правих интереса- кинеске државе и да Чан Кај Шек није ништа доуго него слуга америчког плутократског империјализма. Кинески народ напушта Чан Кај Шека и зато ће без сумње имати великог уепеха апел шефа нанкиншког генералштаба упућен преко радиа Чан Ка.ј Шековим војницимгц у коме се чунгкиншка војска позива да обустави борбу која нема изгледа за успех, а која је злочин према кинеској нацији. Злочин према човечанству Три јапанске победе стоје у центру воЈних доггђаја прошле недеље. Ништа значајно се није одиграло на другим ратиштима. На Истоку било је веома живе делатности немачких извиђачКих трупа и немачког ваздухопловства премз. совјетским саобраћај ним везама. На кубанском мостобрану Немци су у дводневној акцији потукли три совјетске дивизије и четири бригаде и заузели читав један систем бољ шевичких положаја југозападно од места Кримскаја. Бољшевичке новине дискутују питање где ће да буде немачка офанзива и сматраду да она не миновно претстоји. Са немачке стране не дају никаквог знг.ка какве су намепе Главног стана оружаних снага. На другом ратишту. на Ат лантском, било је опет успешних акција немачких подморница, које се сада боре не само против јаких конвоја већ и проти? авијације. Авиј.ација је била веома активна у току последњих дана. Активност британоамеричког вазду хопловства испољила се у зверским нападима нзричито на не војне об.јекте. Тешко је страдао француски град Бордо, кго и многа доуга места у западним окупирг.ним областима. Било је н-пада и на немачке градове. А .'В нарочито гнушзње је изазвао напад на два велика насипа у Рурском базену: оштећење тих насипа проузроковало је по плаве од којих .је страдало становништво. Још одвратнију форму борбе против становништва измислили су Американци који, поред бомбардовања и митраљирања градова и села Јужне Италије, бацају V италијанска насеља хиљаде паклених машина у облику налив-пера, кутија за цигарете, дамских ташни, упаљача итд. Чак и у облику дечи.шх играчг.ка. Ови примамљиви предмети експлодирају V рукама људи, жена и деце кот их подигну. Тако се Американпи боре поотив „во;'ника" у дечијим обтгништима и у домовима стараца и старица. у р?.ту се увек детпава да зз воеме борбе ст п ада и цивилно становништво. Кад артилери.ја гађа непријатељску комору V неком селу, она убија прнекад и станопнике тог села. Кчд авијгсција баца бомбе на град у коме се налази Врховна команда дотичне земље, све цечтралне војне установе, као и во'т слагалишта, онда наравно страда и цивилно становништво.

1 Али, када се борба води изричито против цивилног становништва и искључиво против цивилног становништва, онда је то злочин са којим се не може помирити савест чочеванства. Ни дивљаци у Африци нису равни Американцима у измишљавању сурових начина борбе против непријатељског народа. Ове паклене машине које сад баца америчка авијација то је врхунац дивљаштва, подлости и злочингчког садизма. Америка мора да буде кажњена за те злочине. Стотине авиона, већином четворомоториих. које обара осовинска противавионска заштита, није довољна казна за злочиначки терористички рат ко.ш воде Британоамериканци. Британија већ сада доживљује и већу казну: немачка авијација појачала је своје акције против британске територије бирајући као објекте за своје бомбардовање места од највећег ратно-привредног значаја. Било је јаких напада и на Лондон где су се (како вели Рајтер) десиле огромне експлозије које не личе на експлози.је које су до сада проузроковале авиационе бомбе. Британоамерикднци су мжлили да ће авијацијом сломити дух Европе. Али они тиме само ствара.ју такву решеност која ће довести до потпуне победе Осовине и Тројног пакта. М. Војновић

ВЕТЕРИНАРСТВО У СЛУЖБИ ПОЉОПРИВРЕДЕ У питањима хигијенског држања стоке, као и у питањима ве* теринарства, знање наших широких слојева врло је оскудно, услед чега наша привреда мора да трпи знатне губитке. Увиђајући овај недостатак, Планска пољопривредна производња ство рила је могућност да ветеринари што чешће залазе у народ ради контролисања здравственог стања стоке, бесплатног прегледа оболелих грла, давања упутстава, њиховог лечења, као и обавештавања и поучавања сточара о чувању здравља и заштити стоке од разних болести. У том циљу ветеринарски референти у срезовима редовно обилазе општине у свом срезу. Запажено је да су ветеринари приликом ових обиласка општина долазили често у положај да лече и таква оболења стоке, за каква се раније врло ретко давала прилика. Данас, када су ветеринарима створени услови за чешће обилажење села, омогућено је сељаку да се користи услугама ветеринара благовремено и без већих тешкоћа. На овај начин допринеће се томе да ветеринарска служба буде шт-о ближа народу, а сточару створиће се могућност да се упозна и користи разним тековинама савремене ветеринарске науке.

Шпанско-италијанска сарадња у хемијској индустрији

Јављају из Рима: Између Сосиедад Иберика дел Нитрргено и друштва Монтекатини склопљен је споразум, који значи знатан напредак у италијанскошпанској сарадњи у области индустрије. У Фелгери, у Астурији, подићи ће се у сарадњи са предузећем Монтекатини велика фабрика за производњу синтетичног амонијака употребом металургиског кокса. Осим тога уредиће се једна фабрика са дневном производњом од 130 т.

уља за претварање амонијака у амониски сулфат. На тај се начин рачуна са годишњом производњом од 500.000 тона амониског сулфата. На основу склопљеног споразума препушта Монтекатини друштву Иберика дел Нитрогено искоришћавање својих патента и осигурава му сарадњу својих техничара за монтажу и стављање у погон предузећа. Машине ће највећим делом да лиферује Италија. (ЕОС).

ЈжГомерш&а америших пилша

Амерички пилоти бацали су приликсм терористичких налада на италијанске вароши, нагшв-пера и оловке напуњене експпозивом. Многобројна деца и пролазници, који су подизали оеа напив пера и олоаке, приликом додира тешко су повре^ена. ГОРЕ: Слика нам показује бол једког петогодишњег дечака, који је додирнувши једко свакво експлозивно налив-перо тешко повређен. Из лица мајке овог детета види се све огорчење према варварству америчких пипота. ДЕСНО: Налив-пера и оловке са експлозивом, дар европској деци од вкултурних* Американаца (ЕигорЗЈзсће КогевропЈепхеп)