Srpski narod

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

29 мај

ЈЕ1Н ШВИ ШГРЕМ ИРЕМЊЕ

'Англосаксонска пропаганда, у недостатку конкретније утехе с обзиром на све катастрофалнију кризу тонаже услед акције подморница — да поменемо само ову једну од толиких плутократских недаћа — чевдће покушава указивањима на догађаје године 1918, пред крај првог светског рата, да створи илузију да би раније или доцније могло нешто слично да се деси. Са.в паметан свет у Европи и ван ње, — па и многи људи у самим англосаксонским земљама, — види диаметралну разлику између садашњег положаја и садашње граз^оја ствари и стања у завршној фази првог светског рата. Али пошто у свету поред паметних има и других људи, рецимо... мање паметних, то није згорег укавати на неке појаве и нека обележја која самим собом говоре. Пре свега, у првом светком рату, Средишње силе — тадашња Немачка и Ауетроугарскз претстављале су стварно опсађену тврђаву, без везе са осталим светом, изузев неколико неутралаца, непосредних суседа (Шва.јцарска, Холандија, скандннавСке земље), без и једне луке на великим отвореним морима. На неколико фронтова на европском копну — Западни фронт, Источни фронт, Солунски фронт и И талијански фронт — бројно знат но надмоћне милионске армије којима су стајала на расположе њу сретства и саобраћај целога света, притискивале су опсаћену тврђаву. А како је изгледало у самој тој тврђави? Аустро-Угарска, времевом је за Немачку била постала више терет него помоћ, захваљујући иеспособној (а под последњим Хабсбурговцем и не лојалној) политици тадашњих управљача који су трпели или чак фазорисали расуло. Због неспособности те нолитике, млада и снажна Италија, данас савезник Немачке, била је тако рећи силом принуђена да се придружи противнику, Антанти. У самој Немачкој пак пре свега: 1) није било склада између колебљиве и недоследне грађанске државне управе и Врховне команде; шта више, међу њима је често долазило до сукоба; 2) није било увек потпуног склада између јасних војно-политичких потреба које је истицала Врховна команда и разних династичких зебњи, сентиментал ности и предрасуда (најдрастичнији пример: борба око питања неограниченог подморничког рата); 1 3) немачки народ, у свом језгру као и сад родољубив, јунак и вољаи на све жртве, био је политички обезглављен: безброј политичких странака „лицитирало" је демагошки око његовог благостања; Рајхстаг својим свађама о ратним циљевима, умеренијим или одлучнијим, био је слика и прилика те равједињености; у штампи у ко.јима су велику улогу играли јсврејски дефетистички елементи, и поред војне цензуре (под притиском са разне стране и сувише толерантне), стање је било још горе; 4) овакво стање користили су Чеврејско-марксистички елементи

(у подељеним улогама) за подбуњивање народних маса; већ у трећој години почели су да се јављзју штрајкови у индустрији наоружања, изазвани марксистич ком агитаци.јом; вређање војске која је на свим фронтовима чинила чуда од јунаштва, било је честа појава; 5) не само пре рата, него чак ни у првој фази рата, тадашњи немачки упрговљачи нису се били припремали за одољевање бло кади у погледу хране и сировина; уз то су јеврејска спекулација и марксистичко хушкање још већма отежавали организацију исхране, чије су невоље изазивале незадовољство и очај: 6) из индустрије наоружања су на.јбоље ралнике послали на фронт, з слабији, бројно недовољни, остадоше да рале, стално изложени разорној пропаганли Мислимо да набрајање неколико битних карактеристика прошлог рзта, намећући поређење, самим собом казује како је диаметрално супротно стање данас. када Немачка и 1-1талија влгдају целим европским континентом, чији сви иароди сваким даном све више увићају да се на Источ ном фронту брани целз Европа. Тако се и од бивших ратних про тивника формирају многобројни добровољачки одреди који се боре уз силе осовине и њиховс савезнике. Нигде на стварно европском делу континента нема ниједног противничког војника. Имз само милиона и милиона љу ди свих народа чији је привредни живот доведен у склад са ратном привредом Великонемачког Рајха, који радећи за себе, раде и за ствар целе Европе која је данас чврст блок. Све обал« континента су у рукама сила осовине које одатле својом подморничком и ваздухопловном акцијом увелико ометају противнички довоз и саобраћај, децимирајући тонажу англосаксонског противника. Уз то имају моћног савезника на Далеком Истоку, чији неисцрпни извори сировина користе силама Тројног пакта. У погледу циљева, силе осови»е и њихови сав°.-ници претстав љају јединствен и јасно дефинисан фронт са одређеним циљевима и правцима рада. Да ли је уопдате потребно потсетитн како изгледа вођа тота фронта —т Великонемачки Рајх? 1.) Потпуно јединство државне и војне управе у рукама Вође Рајха; 2.) националсоциалистичка странка, носилац политичке воље иарода, обезбедила је, поред политичке, и привреднуи социјзлну једнодушност, начело једнаких права и дужности; 3.) штампа је у рукама искључиво свесних, националних елемената; 4.) чак и да Немачкз у току рата није освојила земље свих бивших савезника Енглеске у Еврогш, чак да себи 1941—42 није обезбедила власт над недогледном житницом на Истоку, исхрана и снабдевање Немачке били би обезбеђени захваљујући томе што је већ дуго пре рата генијални Четворогодишњи план пред видео све евентуалности. Довољно је указати на овупоследњу тачку па видети колико је безумно свако поређење 1943 са 1918...

Последњи час за заштиту потрошача

Црна берза, која је код нас несавесноцгћу појединих грађана и подршком самих потрошача, нашавши при том пОгодан терен у несређеним приликама, почела да влада тржиштем, дотерала је у последње време дотле, да заиста онемогућава живот најширих слојева. 1<од тих фантастичних цеиа, сасвим Је јасно да даље снабдевање на црноЈ берзи постаје апсолутно неприступачно иајвећем броју грађана. Појава Је то о којој се мора најозбиљније размислити, Јер она почиње да доводи у опасност опстанак многоброЈних породи ца и нарочито подмлатка. Што се тиче надлежних фактора, познато Је да су они већ одавно предуЗели мере да би се том злу ста.чо на пут. Резултати нажалост нису били задовољава Јући, Јер власти нису имале да се боре само са шпекуладтима, већ и са потрошачима, спремним да се не придржаваЈу цена и да плаћају далеко скупље, само да би дошли до намирница и Залиха. Услед тога настала је код шпекуланата незгцажљивост таква, да су често извесне намирнице досгшле на црно.Ј берзи за неколико дана скокове цена од 100 и ви[џе на сто. Ишдо се управо до безочности, до прелажења проко свих обзира основне човечности. Ма да су максц;.шран,е цене подизане постепено. према стварним потребама и околностима производње и трговине, црна берза је ипак незајажљиво пустошила. Сад је свакако наступио последњи тРенутак да се томе стане на пут, ако не желимо да дочекамо тешке дане. Комесаријат за цене и наднице, потпуно свестан те неопходности, решио је да у тОме пружи сву своју помоћ потрошачима. Док је с једне стране усвојен принцип еластичности, да би се произвођачу и трговцу заиста обезбедила одговарајућа зарада, дотле ће с друге стране против шпекуланата бити предузете најоштрије мере. Наравно да је при том неопходна сарадња самих потрошача. Црна берза толико се шири, да контролни органи нису довољни да свуда стигну. Потрошач, који је уосталом најтеже погођен, позван је да са свбје стране такође допринесе, како би онемогућио пљачку црне бер-

зе и кооне последице шпекулације. Он ће то постићи обавештавајући КомесариЈат о сваком коикретном случају, пружајући му тачне податке, по којима ће Комесаријат преко својих органа постУнити. Врло Је погрешно мишљење, које 'сами шпекуланти и црноберзиЈанци шире, да Је Комесаријат својом контролом цена крив за несташицу намирница. Криви су у ствари они несавесни произвођачи, трговци и продавци, који максимиране намирнице скривају и затим их продају „испод руке'' и „испод тезге".

Потрошачи морају бити св.есни, да је Комесаријат установљен на првом месту .?бог ,њих самих, због њихове заштите. Његова улога и задатак првенствено су социјални, то јест заштита оних широких слојева чији, су приходи ограничени. Они ће раније или доцниЈе доћи до немогућности да сносе цене црне берзе, па према томе и до немогућности даљег снабдевања, са свима катастрофалним последицама које би услед тога Настале за највећи део нашег народа.

Крпе и текстилни отпатци су данас за нас драгоцена сировина. Нознато нам је, да је пре рата наша земља, и поред врло добро развијене текстилне индустриЈе, готово целокупне потребе у текстилним сировинама добављала из иностранства. Имали смо само нешто мало вуне, а и та је, услед слабих сорти оваца, била лошег квалитета. Данас, кад могућност увоза сировина из иностранства отпада, морамо учинити све напоре дз би и даље обезбедили рад и производњу наших текстилних фабрика. Од тога зависи с једне. стране наше Снабдевање наЈнеопходниЈом одећом, а с друге стране рад и зарада толиких радника и намештеника запослених у тексрлној индустрији, најзад и пословање трговине текстилном робом и њеног особља. Чиме сваки појединац може и мора да припомогне и обезбеди рад текстилне индустрије? Оним што је њему готово непотребно и што се у већини случајева баца и упропашћава. То су старе крпе и неупотребљиви остатци тканина. Уместо да их бацамо, треба их чувати, да бисмо их предали за то овлашћеним откупним установама.

За нормалан рад и нормално. сиабдевање становниш/ва у Србији текстилном робом потреОно је укупно 1 милион и 700.000 килограма крпа. ©ве Године предвиђена је у' нашим текстилним фабрикама прерада 300.000 килограма вуне. Да би се то постигло, потребно је још 850.000 килограма крпа, које становништво мора прикупити и пр.едати текстилној индустрнји. Само на тај начин моћи ћемо да обезбедимо потребна одела, хаљине, рубље и остало. Досадашње акције позивом на прикупљање текстилних отпадака и скупљањем отпадака, нису јсш дале задовољавајуће резултате. Због тога је Централа за текстил приступила једној мери, која ће свакако морати да буде успешна. Сви они који убудуће желе да добију текстилну робу, мораће да уступе одговараЈ "уће количине крпа и текстилних отпадака. Ову меру треба схватит.и као потпуно оправдану, јер би у противном био онемогућен даљи рад текстилних фабрика, па према томе и свако снабдевање становништва.

Ако нађете нв улици, у авлији, на друму или у пољу налив-перо, џепну сијалицу, кутију са бонбонама или дечију играчку, немојте је дирати, него одмах обавестите полицију, јер то може да буде паклена машина ноју бацају британоамерички авиони. Мајке, чувајте вашу децу да не страдају од тик паклених машина као што је страдао дечко у Лапову!

ЖЖ Министар г. Г.; Веселиновић гово-ј ри пред сакупљеним народом у Чачку. (Снимак: Државиа^^ пропаганда)