Srpski narod

Постављамо сваког на своје место

„Хоћемо сваку вредност из лрошлостц, сваку живу снагу, сваког човека поставити на сво'је место у свима областима националног живота. Имајући при томе- једно једино мерило величцну и будућност српског народа у оквиру велике европске култ-уре. -То за нас значи Нова Србија, у којој ће сваки добити своје место по правди и по заслузи, како је вековима српски народ замишљао своју националну државу и своје друштво на високим етичким темељима. На овом местј, посвећеном уметности и књижевности, почињемо исти посао, јер нема обнове, нема препорода, ако се не изврши ревизија вредности, не увиде погрешке и не признаду грехови. Само на рашчишћеном терену може се изграђнвати нова култура и духовна зграда српске будућности. У књижевној области било је и идеолошке пристрасности и личне нетрпељивости у постављању вредпости. Били смо у многоме робље туђих идеја и схватања и бојали смо се да мислимо својом срп„СрпсКи народ" од 24 октобра 1942.

ском главом. Због тога смо скупо платили и интелектуална и духовна пометња бнла је источник свију осталих нереда, и слома и расула после.. Зато сад морамо почети из основа, морамо утврдити наша српска духовна и културна упоришта, да не бисмо опет зидали на песку куле од карата". „Српски народ" од 19 јуна 1942. БОГ У МИСЛИ БОЖЕ КНЕЖЕВИЋА „Наш велики Његош напочетку тога доба својом титанском мишљу наднео се био над духовним животом српског народа, а на крају истог.а века Божа Кнежевић својим дубоко релнгиозним духом осветлио нам је још једном пут за улазак у вечно и непролазно царство духа. Он је први покушао да из духовних дубина нашег народа изатка један позитиван систем интерпретације света са Богом у центру, који својом архитектонском логиком пружа нам једну моћну дисциплину за савлађивање оног анархичног и рушилачког што има у нама". „Српски народ" од 24 јула 1942 г.

Везе Срба и Немаца у прошлости

»...Поред рудара и војника били су у Средњедл веку на Балкану веома на гласу и немачки уметници. У XIII веку било је поред домаћих »глумаца« и немачких »шпилмана«. О томе има спомена у српскоМ тексту номоканона. У XIV и XV веку помињу св немачки свирачи у служби Дубровника, као н. пр. гајдаш Кунц, трубач Јохан, флаутиста Ханс, кларинетиста Петар из Келна и Матеј Немац. Песник Мавро Ветранић помиње у XVI веку трубаче и свираче из »Аламаније«. На МОРУН -- КРАЉ РИБА У ДУНАВУ *Врсте риба што се лове на ђердапским ловиштима кешто су многобројније од оних што се лове у овим областима (изузевши две-три врсте које су случајности у њима) лове се и на ђердапским ловиштима. Али на овим ловиштима је нарочито развијен лов крупних риба и врло цењених врста риба, кОје су реткост за наше горње воде. То су врсте риба кОје дају дрну икру (ајвар), а припадају роду. Ту спадају: морун (моруна), јесетар (јесетра); чичкава јесетра, сим (симче), паструга и кечига (носвица)". Др МИХАЈЛО ПЕТРОВИЋ „Српски народ" од 21 августа 1942.

Његош „...Има генија од једнога ткан>а, једног струка. У једном једитом дару толико су преобдарени да се, чак, може говорити о њиховом монструозитету. ЈТиче на једнооке киклопе. И застрашују нескладом својих размера. Његошева је генијалност благородно усложена, дата као изливена у многострукој конкресценцији више дарива. Зато он, иако размаха велелепних, делује благо и благотворно. Рецимо као горостати Микеланђела", Др.Д. НАЈДАНОВИЋ „Српски народ", Ускршњи бро]

„...Када је Александар Велики кренуо у Азију и Африку да копљем и мачем створи огромно царство, пошао је његов учитељ Аристотелос у Атину да пером у руци удари темеље и пропише устав другом једном великом царству, царству нау• ка. Обојица остварише своје велике замисли за непуних тринаест годџна и умреше убрзо затим један за другим. Но док се царство Александра Великог после његове смрти распалоЈ иарство наука се одржало, пребродило све муке и невоље средљега века да би после тога освојило Земљин шар и раширило своје духовне границе у недоглед васионе. Оно је данас толико огромно да га смртни човек не би могао прокрстарити од једног краја до другог, сагледати све његове пределе, усгкти се на све његове узвишице и врхове..." Др МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ „Српски народ", Божићни број.

дворовима српских владара и великаша међу уметницима и у њиховим дружинама појављиваху св често и Немци...« Б. БОГДАНОВИЋ „Српски народ" од 15 маја 1943 БОЖА КНЕЖЕВИЋ И ЂОВАНИ БАТИСТА ВНКО „ ...Може се претпоставити да је Кнежевић још као врло млад студирао ово Виково знаменито дело. Он је наиме још као студент превео Баклово дело Историју енглеске цивилизације, а у томе делу налази се једна Баклова оцена Вика која је је морала изазвати код младог преводиоца интересовање за овог филозофз. У тринаестој глави на стр. 129, у примедби 131 српскога превода свога дела вели Бакл: „Вико, чији је геније био можда огромнији од Монтескијева,. једва се може сматрати за његовог супарника; јер ако у његовој новој науци има веома дубоких погледа ; на стару историју, они су пре варнице истине него систематска испитивања ма ког периода..." Др НИКОЛА ПОПОВИЋ „Српски народ", Божићни број

ЉУБА ИВАНОВИЋ: СОКО-ГРАД

ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО

ФРЕСКЕ У ДЕЧАНИМА „..Фреске у Дечанима заузимају, по времену у којем су настале, централно место у српском сликарству XIV века. Оне то место заузимају и по важности. И сасвим је природно што је тако, јер су оне рађене за највећег српског владара, цара Душана, чија се држава простирала од Дунава до близу Пелопонеза. Основна идеја при изради фресака и није била друга него та, да цар створи највеличанственију скупину слика која је икад виђена у Србији и која треба да премаши све што се у то' време могло појавити у области сликарства на Балкану. Др МИЛАН КАШАНИН „Српски народ", Ускршњи број

»...У уметности православнога Истока Баскрсење Хрисгово сликано је на два начина. Или је посста гробу васкрслога Христа од стране мироносица наглашавањем гтразнога гроба Христова већ обележавала васкрсење, те је илустровањем овога мотива означавано и само васкрсење Христово. Или је Силазак Христов у Ад обележаван редовно као »васкрсење Христово«. Наше средњовековне цркве сачувале су ове представе на оба начина. Нарочито је чувена слика Посета мироносица у манастиру Милешеву. И Силазак Христоз у Ад наћи ће се насликан у многобројним средњовековним црквама српским. Пред новнм издањем Вукових Српских народннх пјесата Књига се данас тражм и купује више него икад. И зато треба помишљати на прештампавање наших најбољих дела у издању Држ. штампарије, како би те књиге и даље остале приступачне по ценама најширој читалачкој публици. Вуков зборник Срп ских народних пјесама у издању Државне штампарије стаје и данас колико је стајао пре рата. Прештампавање њихово је постало неопходно. С обзиром на то дајемо неколико напомена о најбољој могућој редакцији новог издања. ДРАГУТИН КОСТИЋ „Српски народ" од 18 септембра 1942.

Сопоћани и Краљева црква у Студеници пружају нам' врло лепе примере за то. Ну, међу претставама овога типа нарочито се издваја слика Снлвска Христова у Ад, насликана у простору кубета у Дечанима...« Д. В. Р. ПЕТКОВИЋ „Српски народ", Ускршњи број 0 ЗШ И ЊЕГОВОЈ ЛИРИЦН „...Змај је једна од најзнаменитијих појава наше књижевне, као и целе наше.идејне историје. У њему је проговорио један песник који је српским националним и културним с.тремљењима први пут знао да дЛ један шири, сонорнији и целокупном народу приступачан поетски израз. Он је некако сажео у себи осећање, доживљај и историско хотење наше нације, за коју је услед тога његова поезија одмах већ од првог тренутка била и остала јасна, разумљива и драга.." ТОДОР МАНОЈЛОВИЋ „Српски народ" од 22-11-1943

Т РИ ПОЗОРИШНА ДОГАЂАЈА „Наша позоришна. култура, обновљени позорншни живот после анрилске катастрофе забележио је прошле недеље један значајан моменат отварањем обновљене зграде Српског Народног позоришта. Сви српски рб• дољуби доживели су један срећан час, кад ее понова са сцене задужбине Кнеза. Михаила чула српска реч и када је српски глумац, настављајући једну свет<лу традицију, могао да приступи испуњавању своје мисије, на• ционалне и уметничке, чији је значај у данашњим приликама још већи, можда већи него икада раније. У нацноналној обнови, у изграђнвању Нове Србије Српско народно позориште имаће да одигра једну изванредну улогу, као што је оно то и схватило и међу првима стало на чело културног н духовног обнављања српског народа". МИЛОШ М. МИЛОШЕВИЋ „Српски народ" од 3 јула 1942.

У ТРАЖЕЊУ СРПСКОГ НШКОГ ХЗРАЗА

„...Тек данашњом генерацијом композитора може се рећи да су српске стваралачке способности у области музике почеле долазити до свог пунијег уметничког изражаја на један својствен оригиналан начин, износећи на видело дана неоцењиво музичко благо, које се крије у дубинама душе српскога народа. Ранија наша музичка остварења могу се сматрати више као припрема, као увод у праву националну музи : ку високог уметничког нивоа. У

том периоду Јосиф Маринковић и Стеван Мокрањац ударили су основе, добре и солидне, за правилан развој српске националне музике. Њихова делатност, која пада у другу половину деветнаестог и иочетко-м двадесетог нака, м^же служити на част српском народу и њихова дела су од великог значаја за нашу културу..." М. М. М. „Ср.пски народ" од 10 априла 1943.