Srpski narod

Фридрих Кристијан Лелдерлин

Бнсер ко.ји никад није био заборављен, али који деценијама ни.је био оцењен у свој вредности својој, из простог раалсга што оцењивачи дуго нису довољно познавали ни себе ни свој д ' :) ^ г . и на теолошком факултету дијом народ, Јохан Кристијан Фридрих У Тибингену, где ,|е са све мање "

Пест чију су немачку душу и мимам знанај отнрили после једног стодећа

воље студцрао теологи.ју као такву, али тим усрдније гутао остале дисциплине које су се у оно време поред ње предавале, стичући у младим годинама велико опште образовање. На универзитету је друговао и са знаменитим филозофом и врш-

—1831). Под његовим утицајем се са осамнаест година сав удубио у изучавање Канта и Платона. У Тибингену се упознао и спри.јатељио и са неумрлим земљаком Фридрихом Шилером, ко.ји је много заволео једанаест

Хелдерлин, рођен 20 марта 1770 у Лауфену, .један је од . јрликих Виртембержана („Шваба"), земљак и лични при.јатељ ПЈилеров. Хелдерлин .је и раније заузимао лепо место"у истори.ји немачке књижевности. почев од монументалних дела из те области па све до краћих школских уџбеника за ниже разреде реалке Ту сте могли прочитати да Хелдерлин гтрипада кругу знаменитих песника романтичке школе, ко.ја наилази непосредно после нериода водећих великана немачке књижевности ко.ји почиње Виландом и Хердером а кулминира Шилером и Гетеом. Наћи ћете да Хелдерлин припада романтичкој школи. да се његове песме одлику.ју ретким полетом и жаром .језика, савршеном формом; да та.ј песник ужива у античком, старојелинском класицизму, и бежи од стварности својевремености. Наћи ћете закључак да Хелдерлин спада у на.јвеће немачке песнике доба и круга. Прави, истински Хелдерлин, немачки песник Хелдерлин у на.јпотпунијем смислу те речи, „откривен" .је тек првог светског рата, кад су његове песме биле прави душевни мелем, прави чаробни напитак свима онима који су четири и по године седели у рововима, надмашујући сами себе у јунаштву и одрицању. У његовим песмама нашли су израз величинс душе, нашли су смисао смрти за отаџбину, нашли су утехе за себе и за сво.је ко.ји их можда никад више неће видети. У јулу 1916 године, за време мисли б Унио се индивидуалистраховитих борби на Соми, где сти чки дух Хелдерлина. Већ тасу неке јединице често за два- Да Је оио стекао извесно име сата остављале сво.јим по форми и облику савршеним песмама ко.је карактери— по речима једног немачкњижевног историчара, —

у животу овог песника: Заљубио се, и то смртно заљубио у домаћицу, лепу и умну гђу Сизету Гонтард, рођену Баркенштајн, ко.ју је овековечио као „Диотиму" у свом „Хипериону" и у многим песмама, да и не говоримо о писмима у којима ју је ковао у звезде. Она је ту љубав узвраћала. Биографи се не сла-

њаком Фридрихом Хегелом (1770 жу о томе да ли је и са њене

стране била по среди истинска љубав или су.јета лепе, богате и размажене младе жене којој признати песник више импону.је него баикар-милионар. Главно је да .је Сизета — ..Диотима" постала стожером и суштином це-

ПЕСНИК ХЕЛДЕРЛИН, ЧИЈА СЕ стогодишЊИЦА СЛАВИ 7 ЈУНА

година млађег Хелдерлина. О- лог Хелдерлиновог живота, кава.ј са сво .је стране, иако по ду- мен спотиЦања преко кога се тај ху доста различан од Шилера, млади живот спотакао и сурвао

у душевни мрак. Мало ,је нас који нисмо били у сличном положају и који нећемо саосећати сз том трагедијом. У септембру 1798 — после оштрих речи са увређеним супругом Гонтардом, веле једни, после коректног о-

лази код мајке у Ниртинген која 7 јуна 1843 тихо првселио у вечје очајна због његовог душев- ност. Најлепши опи« посете код ног стања. На њено наваљивање, славног болесника у „Хелдерлиприма се службе домаћег учите- новој кули" дао де Кине у својо.ј ља у Швајцарској, кОд неког књизи „Чувени Немци и Немице" _ фурт И склонио се код свог дру- богатог г. Гонтенбаха. Дивна (Лајпциг 1851). ГОВОрИЛИ Су, т- , а (~" и иг/ 7ТЛПП Ппто 1ТТП т » ттп п л

гледао ,1е у њему целог века свој илеал. Међутим, изгледа да ни они који су друговали с њим и волели га, међу њима и сам доцнији владин саветник Синклср који га је целог века пазио као рођеног брата, нису могли сагледати прави лик и сву проштаја, кЗжу други биографи свога дубину ове велике душе. — Хелдерлин је напустио Франк,.Хелдерлин, диван, мио младић, али мека, женска природа, без схватања за стварности живота, света и околине. Вазда у облацима". Требало је да сто година доцније навале на немачки народ стихијске олује славе, бола и величине па да познија поколења познају како је ова „женска природа" умела да говори свом народу.

Ро!о: Ве1%гас1ег ВЈШацеп^иг

га Синклера. Потајно се и даље природа га донекле окрепљуЈв. дописивао са Сизетом. у децембру 1801, Хелдерлин одПојавила си се као божан- лази у Француску, нашавши мески лик, да својим зрацима ра- сто Д°маћег учитеља код конзу„ ла слободног града Хамбурга у стераш мрак у коме сам живео . Б 0 рд 0 у_ в е ћ 1802 враћа се мајТо је само један од безброј- ци, остарео, оронуо, сав у знаку них узорака који сведоче о тону тих писама.

„Диотима, племенито биће Завршио је студије 1794, али „Светињо, краљице мога духа није ни помишљао на то да тра- На тебе т с сажо жи пастора. Против те саме по- _ , „Сваке душе божанскога руха —

душевног оболења. Мајка и пријатељи се труде око њега. Синклер му прибавља место библиотекара у Хомбургу. Ту у свет-

Два велика немачка песника и родољуба, његови ужи земља* ци Густав Шваб и Лудвиг Уланд, примили су се 1826 године уређивања издања дотле најпотпуније збирке Хелдерлинових лирских песама (четири издања до 1878). Од доцнијих издања најбоље је Хелдерлиново из 1913. Први је Фридрих Ниче почер/

десет и четири половину па и три четвртине бројног стања, негде пред Перо- ше > ном, једна ловачка чета, дотле у прво.ј резерви. полазила ,је у предње положа.је да смени издесетковану и измрцварену другу чету. Уместо молитве, пред по

ког „страсна тежња за чистом човечношћу, за јединством човека са природом". Сматрао је да тај идеал понајпре може наћи у ста-

лазак су прочитали младим лов- ројелинском античком свету ко-

— пева Хелдерлин у часовима у којима предосећа да неће здрав 1808 отпустили из болнице као преживети тај растанак. „неизлечивог али безопасног". У међувремену .је у Штутгарту Један честити грађанин, столар изашао ,.Хиперион". Следује му Цимер у Тибингену, прима чудрама „Емпедокле". Одломци веног земљака-песника добродраме „Агида" пропали су у ру- вољно у свој дом. У тој гостокопису. А уз то песме, песме, љубивој кући (која је доцније у јединствене по снази и полету народу прозвана „Хелдерлинојезика које ево тек носе свој пу- вом кулом") проживљује још

цима неколико Хелдерлинових Ј и Ј е служио као спољње рухо ни плод у немачким душама. Све више од три деценије највећим већем делу његових песничких шТо ј е најбоље међу тим пес- делом у потпуном душевном творевина. Тек доцније су, као мама , појавило се у времену до мраку, обично еав апатичан и што смо истакли, сагледали ко- Ј800, кад почињу да се јављају несвестаи, покаткад добијајући лико се правог немачког схвата- П рви знаци тешке меланхолије. жестоке наступе беснила, а у ња и осећаја, колико се вере у Чувеном, дужом песмом „Емили- ретким светлим тренуцима љусво.ј народ крило испод тог руха. ј а П р ед свој ' дан венчања" и о- базно разговарајући, па чак по Те_ године, 1794, Хелдерлин је пет доминира чежња за Сизе- мало и пишући стихове или пре-

песама... Негде пред Шато-Тјерием, при1иком немачког противнапада, повраћен је један немачки ров, чија је сва посада, не хотећи устукнути пред изненадним француско-америчким препадом, била изгинула до последњег човека. Поред неког младог десетара, изретлетаног куршумима, нашли су, попрскану крвљу, убрљану и

лим часовима преводи Софокло- да назире дотле недовољно завог „Едип^" и ,„Антигону". Го- пажен немач х дине 1806 упућуЈу га у душевну , ; болницу у Тибингену: Вест о линове величине. А песници који смрти Сизете Гонтард га је до- су почетком нашег етолећа били тукла. Две године се лекари барјактари у борби против намуче око њега, да би га најзад лучоноше уск рснућа националног духа у недоачвд књижевности, Стефан Георге. фон Шолц и Р. А. Шредер, једногласно су потврдили да су се у свом раду много напајали духом из стихова Фридриха Хелдерлина. 1 Далеку посмртну славу Хелдерлина пак као Тиртеја немачких јунака у првом светском рату најбоље је истакла списатељка Инге Ерингхауз у свом делу „Најмилије штиво наших

..VI С1 оа т.а<Ј1\Ј П 1ШШ.У Х1И I, шлиос У1г]1П 11рС ^ /4лг\ ГМ-ТТ^" ПИПЈБИ' у Шилеровој .Јалији" објавио Т0М . у лето 1800, Хелдерлин од- водећи са старогрчког. Најзад се во .1Ника на срронту , 1дс д р прве одломке свога „Хипериона". Шилер, који се надао да

ће временом моћи да исходи

раскупусану књижицу — збирку свом млађем при.јатељу и земљаХелдерлинових песама. Њен из- К У место доцента на универзиглед одавао је да је недељама тет У У Јени, нашао му Је „за ишла* од руке до руке. Прошла "Рво време , како се то каже, је кроз много руку убрљаних земљом и мазивом за пушке...

♦ * Ко је и какав је био човек коме ће немачки народ кроз неколико недеља прославити стого-

место домаћег учитеља у дворцу Валтерсхаузену код Готе, код свога пријатеља барона фон Калба и његове умне супруге, баронице Софи.је. Видевши да не може постићи неког успеха у поучавању стално болешљивог дечака, барона Кзлба млаћег,

дишњицу смрти човек в '_-лике ду- Хелдерлин се вратио у Јену, где ше и златног срца, човек ко.ш је некако животарио од пера .,е лично био дубоко нгсрећан, другу јући са Шилером, Фиха који Је своме народу завештао теом и Нитхамером. Од доцентолико среће и лепоте. туре на униве рзитету у Јени ниФридрих Хелдерлин (пуна и- је бил0 ништа (Можда је г _ м мена добијена на крштењу гла- нистар и тајни саветник Гете на сила су. Јохан, Кри^.тијјн Фри- Шилерову молбу одговорио да „нема кредита... "). Хотећи да му обезбеди егзистенци.ју и могућност да даље развија песнички дар о коме је већ био дао толико доказа, његов школски друг, Синклер из Хамбурга, прибавио му је место домаћег учитеља у дому богатог франкфуртског банкара Гонтарда. Почетком 1796. Хелдерлин је ступио на ту нову дужност. Изгледало је као да је то срећан обрт у његовом животу. Кућа .је била отме«а и издашна. Деца, ње-

дрих), као што рекосмо, рођен Ј'е 20 марта 1770 у Лауфену, на брзом и живописном Некару. Отац му је био у црквеној служби па је већ у колевци по ондашњо.ј традицији. као у место нашег „знамења". добио намену: Има да студира теологију, хтео или не хтео. Било му је две годиие кад је изгубио оца, али ма.јка ко.ја се преудала за дворског саветника Гока у Ниртингену, поштовала је жељу свог првог супруга. У деветој години, Хелдерлин је остао и без очуха. гови у^пгчш убрзо су заволели Мати, по други пут удовица, сва мла д 0 ^ и симпатичног Виртемсе посветила сину, због чи.|е је бержанина. У слободним часовиболне судбине много пропатила. ма , радио ; е неумпрно на свом Са 14 година ступио је Фридрих веЛ иком роману „Хиперион или Хелдерлин у богословију, где му грчки ИСП осник". Али, „где је Је школски друг био славни фи- срећа, ту је и несрећа", вели налозоф Фридрих Шелинг (1775— ша народна песма. Ступање у 18, 4). Са Шелингом ће остати д ОМ Гонтардових постаде траге-

ЈЕВТО ПЕРИЋ: ПОРТРБ

вим речима описује како у блатавим заклонима читаЈ 'у „Хипериона" и рецитуЈ 'у Хелдерлинове „Богове". И појединости које наведосмо у почетку овог написа, потичу из поменуте књиге. ^ Н. Ђорђевић ;

Културна хроника Ж Шпански виртуоз на челу Гаспар Касадо гостовао је ошх дана с великим успехом у Мин« хену. Нарочити успех постигао. је, између осталог, сјајним из* вођењем сонате у А-дуру од Бетовена. Инаугурисао је новм концертну соиату Валтера Гизекинга која је овом приликом пр< ви пут изведена на јавном кош церту. I ■. ® Велики коицертни оркестар Минхенског радиа приредио је концерт италијанске музике. На програму су била дела ЛекателиМаринуциа, Оторина Респигиа, Николе Паганиниа и Алфреда Казеле. Дириговао је Б. Вецелбергер. |; . •К Стална чланица букурештанске Краљевске опере, гђа Мари* ја Мореану гостовала је на минхенској Државној опери у улози Азуцене у Трубадуру. Ц Миихенско народно аозориште приказапо ,/е први пут пемачки превод одличне комедије Дона Диава од Моретш.