Srpski narod
ЗАДАЦИ СРПСКОГ ЗАДРУГДРСТВА
ГОДИНА ДАНА РАДА НА ПРИВРЕДНОЗ ОБНОВИ
Годину дана, од првог броја на овамо, уредништво „Српског народа" поклонило је своју пуну пажњу привредној обнови Србије. Као главне задатке на том пол^у уредништво је поставило: 1. Унапређен>е наше пољопривреде; 2. Спровођење планске пољ.опривредне производње; 3. Рад за обнову земље;. 4. Сузбијање- црне берзе и шпекулације. Уредништво, путем многобројник члмака, написа, приказа и репортажа спроводило је непрестано у том духу нит обнове, која је битан Предуслов за постизање материјалног благостања Србије. Подизање наше пољопривреде На првом месту је брига око подизања наше пољопривреде, унапређења нашег села. Једна плодна, Богом дана земља простире се у границама Србије, под једним поднебљем на коме би нам најнапредније пољопривредне земље света могле завидети. Суво злато крије се у недрима те плодне земље, из чијих заораних бразда извиру божји дарови. Па ипак, пољопривреда у нашрј пољопривреднрј земљи, где 85°/о становништва претСтавља сељачки сталеж, била је толико запостављена, да је произвођач спао до граница немаштине и беде, а државни приходи тражили су, своје изворе у свем другом, само не у .6;] ном зшто је у кашој земљи претстављало највеће богатство. Полазећи са тог гледишта уредништво „Српског народа" руководећи се интенцијама генерала Недића, уложило је своје пуне напоре да нашу пољопривредну производњу постави на висину коју заслужује и да јој да значај који заиста претставља. Читаве рубрике, а најзад и читава страна „За српско село", посвећује се стручним чланцима, упутствима и саветима нашем земљораднику о обради земље, о развијању оних грана сеоске производње које су код нас биле сасвим запостављене или чак неуведене. Изношене су мере за што већи принос житарица, указивано је на потребу што већег гајења поврћа за људску исхрану, пићних биљака за сточну исхрану, воћа за свежу потрошњу и прераду, уљаних биљки за производњу уља, затим на појачање и побољшање гајења ситне стоке, на проширење живинарства, пчеларства и свилогојства. Исто тако давана су упутства о мерама за предохрану противу биљних болести и штеточина, о справљању и преради пољопривредних н сточних производа, о подизању хигијенских услова живота на нашем селу. Многобројна писма и питања која уредништво добија од на,ших пољопривредника најбољи су доказ како су његови напори наишли на плодно тле и како је наш земљорадник вољан да прими и усвоји добар савет, да би постигао напредак и успех у своме раду. Да би наша пољопривреда заиста дала у садашњости и у будућности што веће резултате,
СРБИЗЕ неопходно је да се она, на основу већ стечених искустава у иностранству, руководи једним смишљеним планом, Да произвођач не буде препуштен самом себи, већ да му се укажб пут којим има да пође у своме раду и својој производЉи, да би он лично и цела земља црпли из тога највеће користи. У том циљу заведена је у Србији планска пољопривредна производња. На основу смерница које је планска пољопривредна производња поставила, уредништво је у сваком тренутку давало најшира обавештења и тумачења, указујући на потребу и корист придржавања тих смерница. Јер, само једним смишљеним и планским радом моћи ће наша пољопривреда да заиста рационално и до највеће мере искористи све природно богатство земље и да буде равна осталим земљама са модерно и плански развијеном псљопривредном културом. Сеоски омладинци у Немичкој Уредништво је нзрпчиту пажњу посветило грулама наших сеоских омладинац.1, кЗји псвремено одлазе у Немачку кас гости угледних немачких пољопривредних газдинстава. Утксци ових омладинаца, које је „Српски народ" у вшие махова објављивао, најбоље показују колико су доброг и корисног тамо видели и раучили, да би по повратку у своја села могли о томе иричати својим суграђанима и применити на својим газдинствима. Поред модерног и рационалног начина обраде, они су тамо имали прИлике да виде шта значи планска производња и колике су огромне кориСти које од ње црпе и пољопривредник, и село, и цела земља* Обнова задругарства у Србији такође је, нарочито у вези са пољопривредом, догађај коме је лист посветио највећу пажњу. Новим уредбама о реорганизацији задругарства, оно полази нОвим путем, који има да отклони тешке последице досадашњег цепкања пољопривредних газдинстава и да створи једну моћну организацију продуктивних сеоских снага, способну да сама постави нашу пољопривреду на одговарајућу висину данашњице. Томе ће лист посвећивати своју пуну пажњу, у жељи да свест задругарства и снаге кроз заједницу продре до најширих слојева нашег сељачког сталежа, као залога наше боље и сигурније будућности. Обавеза рада У Србији су рат и његове последице порушили много тога што је било подигнуто, а преостало је још да се подигне много тога што је у прошлости било пропуштено. Да би се ово постигло, потребан је рад општи, рад сваког појединца. Рад је вредност већа од злата. То нам је најбоље показала и до- ( казала Немачка, која је, после Светског рата, дошла до свог доцнијег благостања и снаге је-
дино путем рада, на коме је засновала све своје вредности. Тим путем и ми морамо поћи данас, свесни да је рад већа вредност него ли злато у банкарским. трезорима и свесни да сва богатства наше земље могу да се из ње добију само ако у го уложимо свој рад. Због тога ,је уредништво преко листа посветило пуну пажњу обавези рада као националној дужности сваког Србина, сузбијајући злонамерну пропаганду и указујући на чињеницу, да сваки грађанин тиме само одужује свој дуг домовини, јер у њој ради, а тековине његовог рада нико неће износити из земље, већ ће оне остати овде, да би подигле нашу производњу и следствено наше сопствено благостање. Борба против шпекулације У исто време уредништво је подвлачило значај наше велике радне организације Српске заједнице рада, у којој радници и послодавци, удружени и свесни . значаја својих улога, иду руку под руку истим путем ка истим циљевима. Најзад, уредн.иштво је међу првима оштро жигосало једну немилу појаву, која прети да разори оно што се тешком муком изграђује на обнови нашег привредног живота. То су црна берза и шпекулација, рак ране на нашем привредном организму. Нема осуде која је довољно оштра да би се применила на онај известан број несавесних појединаца, који једино и искључиво у свом личном интересу стварају међу потрошачима панику, како би могли дизати до безочности цене животним намирницама у тајној продаји, изузимајући их на тај начин из правилне расподеле грађанству. Уредништво ће исто тако и у будуће жигосати не само ово наше велико злр, већ и поједине случајеве и појединце који се на ,овако безочан начин огреше о своје суграђане и о социјалне и родољубиве обзире у овим тешким временима. Кроз обнову наше пољопривреде прилагођене планској пољопривредној производњи, кроз рад као највеће богатство данашњице уз сузбијање нерада и несавесности, уредништво Српског народа обележава путеве наше будућности, у постојаној вери да ће наш народ, идући тим правцем, постићи своју пуну обнову, подићи благостање и за^узети међу осталим европским народима место достојно његове прошлости и његове стварне вредности.
АРГЕНТИНСКИ ДОВОЗ ПШЕНИЦЕ У ШПАНИЈУ Буенос Ајрес. — Према службеном шпанском саопштењу о убрзању добава гвожђа Аргентини, издала је сада аргентинска влада наредбу за извоз доспелих добава шпенице од 100.000 тона. Према одредбама аргентинскошпанског уговора од 1942 године отпремиће се 1 милион тона пшенице и 3.500 тона дувана за 30.000 тона гвожђа и челика и више бродова. Извесна ће се количина отпремити чак и на креднт. (Наставак са прве стране)
вање пољопривредних произ-.
Поверење у задругарст.во створиће се не само радом Управе, већ и избором људи, који и по своме домаћинству, и по својим моралним особинама, и по својој предузимљивости уживају велики углед и повере н>е у народу. Та селекција људи била је одавно прека потреба српског народа и Србије, а данас је^ она још већа и још пожељнија. У вођењу народних послова и државе морају доћи до изражаја' људи који ће се руководити интересима српског народа и Сроије, који Ке у свој рад улагати све оно што је у њима најлепше, најчеститије и најплемеI нитије. Као што мали људи морају одговарати за свој рад, тако још више морају одговарати за свој рад и људи на водећим местима. Та одговорност Не потпада толико под постојеће законе колико под личну савест, под лични критеријум, под _суд сопстренога народа, који је објективан, правичан и неумитан, а строжији од свакога другога суда. Управа ће настати уз потпору Владе генерала Недића да преко задруга буде организована потрошша, производња и прерада пољопривредних производа* а тако исто и уновчаОбезбеђење стож храие У Министарству пољопривреде и исхране одржша је ових да на конференција пољопривредних стручњака по питању обезбеђења сточне хране за идућу зиму. У првом реду претресано је питање кишељења — оилирања зелене хране, а. нарочито кукурузовине у сило-јамама. Оваквим силирањем повећала би се храњива вредност кукурузне шаш.е, која је И до сада коришћена као сточна храна само са знатно мањим успехом. Констатована је потреба да се одмах по скидању стрнина засеју биљке за сточну храну, као кукуруз са сачму, мухар, сирак, просо итд. I Решено је да се препоручи пољопривредницима да скупљају разне отттатке као лишће од репе, отпатке кромпира, разне барске биљке, трску пре цветаЊ'3 и тако даље, па да неке осуше а друге силирају и употребе у току виме за исхрану стоке. Најзад је одлучено да се пре поручи спремање лисника од џбуња или шибља, кога по нашим селима има у великим количинама. По свима овим питањима Министарство ће повести пропаганду у народу преко стручних органа на терену, као и растурањем пооебних летака у којима ће бити изнет начин производње, сакупљања и спремања што веће количине и што боље сточ не хран«, да би се у највећој мери обезбедила исхрана стоке за идућу зиму.
вода. На унапређењу пољопривреде Управа мора радити свим својим сретствима, а нарочито на извођењу планске пољопривредне производње. Многима изгледа да планска пољопривредна производша није баш наЈбоља, али више због тога што у нас није било никаква плана у пољопривредној производњи, него због тога што оНа сама собом није добра. Потреба за планском пољопривредом осећала се још много раније, као што ће се осећати и касније, само она није могла да се привреде раније у дело. Сваки је производио шта је хтео, те се отуда дешаваЛо на пр., да ми као пољопривредна земља увозимо семе сунцокрета, семе бундева, и другог уљеног семена ради производње уља за сво је потребе. Још данас можемо да видимо све корисне стране планске пољопривредне производње, објективно посматрајући, а касније ћемо то увидети још боље и још јасније. У погледу новчаних сретста,ва за рад, потребних задругарству у великој мери, Управа ве се постарати да их прибави потпором Владе генерала Не-. дића, који је поклонио велику пажњу српском сељаку и н>еговом задругарству, у које он полаже велику наду. Српско задругарствр ће се одужити томе поверењу и тој пажњи, својим преданим и пожртвованим радом. То би углавном биле смер* нице рада и дужности Главног савеза српских земљорадничких задруга, које ће се исцуњавати за подизаше српског народа и Србије. Др. Танасијс МитровиК
БРИТАНСКИ XОНКОНТ-ДОЛАР, ПОВЛАЧИ СЕИЗСАОБРАЋАЈА Шангај. — Јапански је генерални гувернер најавио ,за јрш неодређено време повлачење некадашњег британског Хонконгдолара из саобраћаја из области Хонконга. Овај је британски новац био само нрелазно дозвољен, да се становништву ■ уштеде неугодности. Свестрана припремања осигураће, да ће јапански војни новац моћи да задовољи свим захтевима. Пре кратког времена спроведено је укидање ограни- 1 чења за измену Хонконг-долара и јапански војни новац имао је за циљ да се омогући повлачење Хонконг-долара. РЕКОРДАН УСПЕХ ЈАПАНСКЕ ШТЕДЊЕ Токио. — Јапански је мини-1 стар саопштио, да је народна акција за штедњу за годину 1942/43 прекорачила циљ од 23 милијарде јена за 457 милиОиа.. Овај рекорд повећава целу на« родну акцију за штедњу од го>'< четка кинеског рата на јбна 69.829,000.000. ПРОИЗВОДЊА ФРАНЦУСКЕ ИНДУСТРИЈЕ САТОВА У 1942 ТОДИНИ Париз. — Француска је индустрија сатова израдила у години 1942 месечно 80.000 џепних сатова и 2 милиона будилника. Било је 421 предузећа, међу њима 341 са прометом мање од 1 милион франака. За годину 1943 рачуна се са повећањем производае .